Пређи на садржај

Витомир Милић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Вебсајт не помиње ову особу... није референца
Референца на погрешном месту
Ред 1: Ред 1:
{{почетник|24|5|2024}}
{{почетник|24|5|2024}}
'''Витомир Милић''' је редовни професор на Техничком факултету у Бору<ref>{{Cite web|url=https://elms.rudarstvo.tfbor.bg.ac.rs/vitomir-milic/|title=Технолошки факултет у Бору|url-status=live}}</ref>- Технологије подземне експлоатације, Методе отпаковања, Технологије израде подземних просторија и Вентилације рудника, као и дописни члан Инжињерске академије Србије.
'''Витомир Милић''' је редовни професор на Техничком факултету у Бору<ref>{{Cite web|url=https://elms.rudarstvo.tfbor.bg.ac.rs/vitomir-milic/|title=Технолошки факултет у Бору|url-status=live}}</ref> на предметима технологије подземне експлоатације, методе отпаковања, технологије израде подземних просторија и вентилације рудника, као и дописни члан Инжењерске академије Србије.


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 35: Ред 35:


== Референце ==
== Референце ==
{{извори}}
<ref>{{Cite book|title=Општина Књажевац у свету наука|last=Стевановић|first=Витомир|publisher=Pine: Tertiary; Knjaževac: Book club "Branko Miljković", 2020|year=2020|isbn=978-86-87041-45-5}}</ref>Општина Књажевац у свету наука{{извори}}

[[Категорија:Рударске технике]]
[[Категорија:Рударске технике]]
[[Категорија:Технолошки факултети]]
[[Категорија:Технолошки факултети]]

Верзија на датум 24. мај 2024. у 18:18

Витомир Милић је редовни професор на Техничком факултету у Бору[1] на предметима технологије подземне експлоатације, методе отпаковања, технологије израде подземних просторија и вентилације рудника, као и дописни члан Инжењерске академије Србије.

Биографија

Витомир В.Милић рођен је 24.4.1964.[1] године у селу Папратна недалеко од Књажевца, од оца Велимира, по струци земљорадник, и мајке Розмирке, домаћице.

Основну школу завршио је у Репушниици, Кални и Књажевцу. После завршетка основне школе,уписао је Техничку школу, математичко-техничке струке у Књажевцу, коју је завршио 1983.године са одличним успехом. Након завршетка средње школе уписао је Технички факултет у Бору, Одсек рударски, Смер за експлатацију лежишта минералних сировина. Факултет је уписао 1983.године, а одмах после тога одслужио је војни рок. Факултет је наставио крајем 1984.године, који је завршио

30.3.1990.године са високом просечном оценом (8,18).

Витомир после завршеног факултета почео да ради на Техничком факултету у Бору и одмах је изабран за асистента-приправника на предмету Технологије подземне инсталације. У међувремену (октобра 1990.године) је уписао је постдипломатске студије, које је завршио 25.6.1993.године на Техничком факултету у Бору.

После одбране магистарског рада у априлу месецу 1994.године изабран је за асистента на предмету Технологија подземне експлоатације, а од 1995.године радио је и на извођењу вежби из предмета Пројектовање рудника. Нешто пре тога положио је стручни испит 28.2.1994.године. Радећи као асистент, пријавио је докторску тезу, коју је припремио и одбранио 2.4.1997.године и добио звање доктора техничких наука у области рударства. Одмах након одбране докторске дисетације стекао је знање доцента 15.11.1997.године, звање вандредног професора стекао је 25.11.2002.године, а звање резервног професора стекао је 14.11.2007.године, тако да се данас налази на раду у статусу редовног професора Техничког факултета у Бору, где предаје предмете из области рударства.

Друштвено-политички рад

Витоммир В.Милић је поред наставног и стручног рада доста ангажован у друштвеној активности, нарочито у стручним телима и одборима на факултету. Члан је Савета факултета, члан Савета Универзитета у Београду, члан Управног одбора Фондације за решавање стамбених потреба младих научних радника Универзитета у Београду, члан Комисије за издавачку делатност, а више пута био је члан организационог  и научног одбора Октобарског саветовања рудара  и металурга.

Од 1.10.2002-1.10.2006.године налазио се на функцији продекана за финансије и научно-истраживачки рад на факултету.

Од 1.10.2006-1.10.2009.године до данас налази се на функцији шефа Катедре за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина. Стални је члан Редакције издавачког уредништва и дописни члан Књажевачких новина, које се уређују и издају у Бору. Председник је Управног одбора ФК “Књажевац” од 2012. до данас.

Др Витомир Милић се није бавио политиком активно, али као научни радник који живи у свом времену добро је упознат са економском и политичком ситуацијуому земљи и свету, а своје политичко уверење изражава на изборима.

Признања

Као  научни и друштвенни радник, Витомир је имао више друштвених признања,а међу њима он истиче три најважнија. Јавно признање Скупштине општине Књажевац:

Захвалница за допринос у културно-уметничком раду, уређивању Књажевачких новина и афирмацију популаризацију општине Књажевац (18.мај.2015). Добитник је признања  студенске конференције (СКОНУС) Универзитета Србије. Захвалнице за значајан допринос квалитету образовања студената и подршци у унапређивању студенског организовања на универзитетима у Србији (4.априла 2014). Добитник је и захвалнице студената Рударског одсека Техничког факултета у Бору за подршку и помоћ у организовању Георударијаде 2009.године (Бор, мај 2009).

Резиме

Витомир В.Милић се читаво време бавио и бави науком из области рударства, а посебно технологгијом подземне експлоатације, методом отпаковања, технологијом израде подземних просторија и вентилацијама рудника и у тим областима рударства дао је и даје значајан допринос теорији и пракси. 20.4.2012.године изабран је за придруженог члана, а 24.10.2014.године за дописног члана Инжињерске академије Србије.

Библиографија

Витомир В. Милић је за свој радни век објавио преко 182 научна и стручна рада у облику књига, реферата, сопштења и пројеката. Аутор је и коаутор писања и изадавња три основна универзитета уџбеника, две монографије и три рада на SCI листи. Сви остали радови су објављени у домаћим и страним часописима. Потпуна библиографија се налази у библиотеци Техничког факултета у Бору и у његовој личној библиотеци.[2]

Референце