Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду
| Факултет ветеринарске медицине | |
|---|---|
 Зграда Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду | |
| Тип | државни |
| Афилијација | Универзитет у Београду |
| Декан | Проф. др Милорад Мириловић, в. д.[1] |
| Број студената | 1.400 |
| Број одсека | 1 |
| Локација | Србија |
| Веб-сајт | http://www.vet.bg.ac.rs |
 | |
Факултет ветеринарске медицине у Београду, раније Ветеринарски факултет, основан је 1936. године.[2] Прво предавање је одржано 26. октобра,[3] а у први семестар је уписано 145 студената.[4] Зграда је завршена 1948, други спрат је дограђиван 1950/51, тада је иза зграде подигнут и Институт за заразе.[5]
Факултет је данас израстао у високошколску и научну организацију са 290 запослених, од којих су преко 150 наставници и сарадници. На Факултету данас студира 1249 редовних студената и 108 последипломаца. У току протеклих година на Факултету је дипломирало 6230 студената, магистарске студије је завршило 295, а специјалистичке студије 826 дипломираних ветеринара и стручњака сродних струка. Велики број стручњака је прошао кроз индивидуално усавршавање а још већи завршио краће или дуже курсеве и семинаре за иновацију знања. Докторске дисертације је одбранило 546 дипломираних стручњака. Пет професора Факултета ветеринарске медицине су постали чланови Српске академије наука и уметности.
За изванредне заслуге и успехе постигнуте у образовању стручног и научног кадра и значајан допринос развоју и унапређивању ветеринарске делатности Председништво СФРЈ одликовало је Ветеринарски факултет новембра 1981. године Орденом заслуге за народ са златном звездом (Указ Председништва СФРЈ бр.107 од 26. XI 1981. године).[2]
Факултет је променио назив 1998. године, до тада је званични назив био Ветеринарски факултет, при чему су основне студије организоване у склопу два одсека: ветеринарска медицина и хигијена и технологија намирница анималног порекла. Новим наставним планом и програмом из 1998. укинут је одсек за хигијену и технологију намирница анималног порекла и самим тим промењен назив факултета у складу са називом студијског програма.
Катедра за анатомију поседује богату збирку експоната.[6]
Катедре
[уреди | уреди извор]Организацијом и реализацијом наставе, али и другим активностима - научно-истраживачким и стручним радом, баве се катедре. На факултету постоје следеће катедре:
- Катедра за општеобразовне предмете
- Катедра за биологију
- Катедра за анатомију
- Катедра за хистологију и ембриологију
- Катедра за физиологију и биохемију
- Катедра за сточарство и генетику
- Катедра за исхрану и ботанику
- Катедра за зоохигијену
- Катедра за економику и статистику
- Катедра за микробиологију и имунологију
- Катедра за паразитологију
- Катедра за патолошку физиологију
- Катедра за патолошку морфологију
- Катедра за фармакологију и токсикологију
- Катедра за паразитологију
- Катедра за болести копитара, месоједа, живине и дивљачи
- Катедра за болести папкара
- Катедра за породиљство, стерилитет и вештачко осемењавање
- Катедра за хирургију, ортопедију и офталмологију
- Катедра за радиологију и радијациону хигијену
- Катедра за заразне болести животиња и болести пчела
- Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла
- Катедра за судску ветеринарску медицину и законске прописе
Декани
[уреди | уреди извор]Декани овог факултета од оснивања 1936. године су:
- Живојин Ђорђевић (1936—1937)
- Рихард Буријан (1937—1938)
- Добра Тодоровић (1938—1939)
- Миле Рајчевић (1939—1940)
- Илија Ђуричић (1940—1941, 1945—1947, 1948—1949)
- Антоније Вуковић (1941—1943)
- Драгољуб Јовановић (в. д. 1944—1945)
- Чедомир Симић (1947—1948)
- Тихомир Савић (1949—1951)
- Јован Димић (1951—1953)
- Марко Радојчевић (1953—1955)
- Урош Братановић (1955—1957)
- Милован Јовановић (1957—1959)
- Јован Глигоријевић (1959—1962)
- Исидор Савић (1962—1964)
- Златибор Петровић (1964—1967)
- Србислав Стаматовић (1967—1969)
- Радослав Турубатовић (1969—1971)
- Љубомир Козић (1971—1973)
- Симеун Прибичевић (1973—1975)
- Бранислава Ђукић (1975—1977)
- Бранислав Димитријевић (1977—1979)
- Рајко Андрић (1979—1981)
- Немања Шевковић (1981—1987)
- Богосав Солдатовић (1987—1989, в. д. од 1989)
- Божидар Марковић (1991—1996)
- Данило Вицковић (1996—2000)
- Милијана Кнежевић (2000—2004)
- Велибор Стојић (2004—2012)
- Владо Теодоровић (2012—2020)
- Милорад Мириловић (2020—данас)
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз на факултет -
Улаз на факултет -
Поглед на факултет из правца Аутокоманде -
Зграда факултета -
Факултет ветеринарске медицине
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Руководство”. vet.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 14. 11. 2015.
- ^ а б Сајт”. www.vet.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-31.
- ^ "Политика", 27. окт. 1936
- ^ „Политика”, 26. мај 1940
- ^ "20. октобар", 14. окт. 1950, стр. 2. istorijskenovine.unilib.rs
- ^ „Циркуски кит и коњи „солунци“”. Вечерње новости. 7. 4. 2016.
