Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Факултет ветеринарске медицине
FVM UUB.JPG
Зграда Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Тип државни
Оснивање 1936.
Афилијација Универзитет у Београду
Декан Проф. др Владо Теодоровић[1]
Број студената 1.400
Број одсека 1
Локација Београд, Србија
Веб-сајт http://www.vet.bg.ac.rs
Faks vet medicine BG logo.png

Факултет ветеринарске медицине у Београду, раније Ветринарски факултет, основан је 1936. године. Факултет је данас израстао у високошколску и научну организацију са 290 запослених, од којих су преко 150 наставници и сарадници. На Факултету данас студира 1249 редовних студената и 108 последипломаца. У току протеклих година на Факултету је дипломирало 6230 студената, магистарске студије је завршило 295, а специјалистичке студије 826 дипломираних ветеринара и стручњака сродних струка. Велики број стручњака је прошао кроз индивидуално усавршавање а још већи завршио краће или дуже курсеве и семинаре за иновацију знања. Докторске дисертације је одбранило 546 дипломираних стручњака. Пет професора Факултета ветеринарске медицине су постали чланови Српске академије наука и уметности.

За изванредне заслуге и успехе постигнуте у образовању стручног и научног кадра и значајан допринос развоју и унапређивању ветеринарске делатности Председништво СФРЈ одликовало је Ветеринарски факултет новембра 1981. године Орденом заслуге за народ са златном звездом (Указ Председништва СФРЈ бр.107 од 26. XI 1981. године).

Факултет је променио назив 1998. године, до тада је званични назив био Ветеринарски факултет, при чему су основне студије организоване у склопу два одсека: ветеринарска медицина и хигијена и технологија намирница анималног порекла. Новим наставним планом и програмом из 1998. укинут је одсек за хигијену и технологију намирница анималног порекла и самим тим промењен назив факултета у складу са називом студијског програма.

Катедра за анатомију поседује богату збирку експоната.[2]

Катедре[уреди]

Организацијом и реализацијом наставе, али и другим активностима - научно-истраживачким и стручним радом, баве се катедре. На факултету постоје следеће катедре:

  • Катедра за опште образовне предмете
  • Катедра за зоологију
  • Катедра за анатомију
  • Катедра за хистологију и ембриологију
  • Катедра за физиологију и биохемију
  • Катедра за сточарство
  • Катедра за исхрану и ботанику
  • Катедра за зоохигијену
  • Катедра за економику и статистику
  • Катедра за микробиологију и имунологију
  • Катедра за паразитологију
  • Катедра за патолошку физиологију
  • Катедра за патологију
  • Катедра за фармакологију и токсикологију
  • Катедра за паразитске болести
  • Катедра за болести копитара, месоједа, живине и дивљачи
  • Катедра за болести папкара
  • Катедра за породиљство, стерилитет и вештачко осемењавање
  • Катедра за хирургију, ортопедију и офталмологију
  • Катедра за радиологију и радиациону хигијену
  • Катедра за заразне болести животиња
  • Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла
  • Катедра за судску ветеринарску медицину

Декани[уреди]

Декани овог факултета од оснивања 1936. године су:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]