Биолошки факултет Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Filoloski Trg.jpg
Зграда Филолошког факултета у коме је смештен део Биолошког факултета
Тип Државни
Афилијација Универзитет у Београду
Декан Др Жељко Томановић
Број студената 1.200
Број одсека 3
Локација Београд, Србија
Веб-сајт http://www.bio.bg.ac.rs
Bioloski faks BG logo.gif

Биолошки факултет Универзитета у Београду постоји као независан факултет од 1995. године, иако традиција предавања биологије и постојања биолошких одсека у Београду постоји још од 1853. године, од почетка рада Лицеја Кнежевине Србије. Факултет пружа образовање за будући наставни и научни кадар, и то за три биолошка профила: биологија, молекуларна биологија и физиологија, екологија и заштита животне средине. Студије су организоване на три нивоа: основне академске, мастер академске и докторске академске студије. Куриозитет је да факултет не поседује сопствену зграду, већ се настава одвија на неколико места у граду.

Историја[уреди]

Основе високог образовања из области биологије, као и сам факултет су постављене 1838. године оснивањем Лицеја у Крагујевцу. Касније, 1853. године је основан Лицеј Кнежевине Србије у Београду, где су се поред осталих изучавале и дисциплине попут ботанике и зоологије. Од 1863. године се настава из биологије одвија на Техничком факултету, а затим од 1873. године на Природно-математичком одсеку Фиолозофског факултета у Београду.

Након Другог светског рата одсек постаје самостални Природно-математички факултет. Године 1988. Природно-математички факултет се трансформише у Природно-математичке факултете, а 1990. године дотадашњи Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Коначно, 1995. године Биолошки факултет постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.

Саме студије су се током историје мењале у складу са развојем науке. У почетку је постојао само наставни програм- биологија, а од школске 1972/73. се оснива и модул- молекуларна биологија и физиологија. Средином деведесетих година се конципира и модул- екологија и заштита животне средине, која постаје актуелна у школској 1997/98. години.

Институти[уреди]

У оквиру Биолошког факултета постоји три Института.

Институт за ботанику и Ботаничкa баштa „Јевремовац“[уреди]

У оквиру овог Института се налазе катедре:

  • Катедра за екологију и географију биљака
  • Катедра за морфологију и систематику биљака
  • Катедра за физиологију биљака
  • Катедра за алгологију, микологију и лихенологију
  • Катедра за микробиологију

Поред наставе која се овде обавља на основним, мастер и докторским студијама, чланови Института обављају и научни рад из различитих научних области. У оквиру Института постоји опремљена лабораторија за молекуларну биологију, која је између осталог омогућила најсавременија истраживања биљака са молекуларног аспекта. Осим ове лабораторије, постоји и више лабораторија за потребе осталих катедри.

У Управној згради се између осталог налази и библиотека са великим бројем књига, као и простор за чување старог и драгоценог Хербаријума.

Институт за зоологију[уреди]

У оквиру овог Института се налазе катедре:

  • Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију
  • Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња
  • Катедра за динамику развића животиња
  • Катедра за генетику и еволуцију
  • Катедра за биологију ћелија и ткива
  • Катедра за екологију и географију животиња

Године 2001. Институт је комплетно реновиран и опремљен са неколико експерименталних лабораторија. Од значаја су и расхладне коморе, инкубатори за чување и гајење инсеката, ПЦР лабораторија, као и лабораторија Центра за електронску микроскопију. Библиотека Института за зоологију поседује 7814 књига, од којих најстарија потиче из 1790. године (“Бетрахтунг убер дие Натур”), док је најстарија књига на српском језику “Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део – Бескичмењаци” из 1883. године.

Институт за физиологију и биохемију[уреди]

У оквиру овог Института се налазе катедре:

  • Катедра за општу физиологију и биофизику
  • Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију
  • Катедра за биохемију и молекуларну биологију

Физиолошки завод као претеча Института је основан 1910. године, заслугом академика Ивана Ђаје. Током Другог светског рата је целокупна опрема као и библиотека страдала у пожару, чиме је рад завода прекинут. Године 1972., Физиолошки завод мења назив у Институт за физиологију и биохемију, а исте године се оснива и нова студијска група- молекуларна биологија и физиологија, као прва група те врсте на просторима бивше Југославије. Данас, у оквиру Института функционишу и два центра:

Литература[уреди]

  • Кнежевић-Вукчевић, Јелена (2013). Станковић, Синиша, ур. Универзитет у Београду, Биолошки факултет 2013. Београд: Алта Нова. ISBN 978-86-7078-102-3. 

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]