Пређи на садржај

Прашки метро

С Википедије, слободне енциклопедије
Прашки метро
Општи подаци
Област превозаПраг
Тип превозаподземна железница
Број линија3[1]
Број станица61
Дневни превоз путника1,55 милиона путника (2021.)
Функционисање система
Почетак рада1974. година [2]
Оператор(и)Dopravní podnik hlavního města Prahy
Број возила730[3]
Технички подаци
Дужина мреже65,4 километара[4]
Ширина колосека1435 mm (стандардна ширина)

Прашки метро (чеш. Pražské metro) је основни вид транспорта у Прагу, главном граду Чешке Републике. Има 3 линије са укупном дужином 65,2 км, 61 станицу и дневно га користи 1,55 милиона путника (2021).[5] Прашки метро је једини систем свог типа у Чешкој; у време Чехословачкој постојали су планови за изградњну метроа у Братислави. Сваких 4-5 година проширује се кратким секцијама.

Прашки метро данас има три линије: А (зелена), B (жута) и C (црвена).[6] У самом центру града се налазе три станице у којима путници могу да промене линије, на исти начин као и у неким другим градовима (Харков, Кијев итд).

Први планови за иградњу метроа у Прагу појавили се на крају 19. века. Неколико месеци пре почетка Другог светског рата основана је била канцеларија за систем брзог трамваја, али све редове прекинуо је рат. Кад је током 60-их година Праг проширен на правцу истока и југа, новим деловима града, углавном у „Јужном граду“, било је потребан брз саобраћај. 1966. године почели су први радови на изградњи брзог трамваја, који су прашке власти 1969. године промениле на систем метроа. Прва секција линије C отворена је 9. маја 1974. године уз манифестацију пријатељства између Чехословачке и Совјетског Савеза.[7] На прузи дужине 9 км возили су путнике совјетски возови Ечс, слични као у руским градовима. 1978. године и 1985. године отворене су линије А и B; после 1989. године важно је постало питање модернизације целог система да би испунио стандарде западне Европе. Прашки метро је добио нове возове (М1 израђене у прашкој фабрици Siemens и модернизиране совјетске из плзењске фабрике Шкода).

Историја

[уреди | уреди извор]
Развој линија прашког метроа 1974-2015

Иако је систем метроа у Прагу релативно нов, идеја о подземном транспорту у Прагу датира много година уназад. Први предлог за изградњу подземне железнице дао је Ладислав Рот 1898. Он је подстакао градско веће да искористи чињеницу да се делови централног града већ откопавају за канализацију. Рот је желео да у исто време почну да копају тунеле за железницу. План су, међутим, демантовале градске власти. Други предлог из 1926., Бохумила Беладе и Владимира Листа, први је употребио термин „Метро“, и иако ни он није прихваћен, послужио је као импулс за кретање ка стварном решењу брзо развијајућег саобраћаја у Прагу.

Током 1930-их и 1940-их, одвијали су се интензивни радови на пројектовању и планирању, узимајући у обзир два могућа решења: подземни трамвај и "прави" метро који има свој независни систем железница. После Другог светског рата сви радови су обустављени због лоше економске ситуације у земљи, иако су три линије, A, B и C, биле скоро у потпуности пројектоване.

Возни парк

[уреди | уреди извор]

Metro M1

[уреди | уреди извор]
Воз типа M1 на тесту 2004.

Возови типа М1 саобраћају на линији C од 2000.; потпуно су заменили старије вагоне на овој линији 2003. ДПП поседује 265 ових вагона, који чине 53 воза са пет вагона.[8] Ови вагони су развијени посебно за Праг и произведени су тамо између 2000. и 2003. од стране конзорцијума који се састоји од ČKD, ADtranz и Siemens (током трајања уговора, Siemens је купио ČKD Прага). Укупна дужина воза је 96,66 метара, убрзање је 1,3 м/с2, а укупан капацитет воза је 1.464 особе (224 седеће, 1.240 стојеће).[9]

81-71М

[уреди | уреди извор]
81-71М возови

Возови 81-71М су модернизована варијанта старих совјетских возова 81-717 са новим вучним моторима, техничком опремом, ентеријером и екстеријером. Саобраћају на линијама А и B од 1996. Модернизацију су спровели Шкода и ČKD између 1996. и 2011. ДПП поседује 465 вагона 81-71М, који чине 93 воза са пет вагона.

Распоред система и станице

[уреди | уреди извор]
станица Малостранска

Прашки метро је радијалан, при чему свака линија пролази кроз центар града од терминала на периферији; међутим, линије се не спајају на једној централној станици. Уместо тога, три линије формирају троугао у центру града, са три трансфер станице на врховима троугла: Флоренц, Мостек и Музеум. Свака трансфер станица има два хола, по један хол за сваку линију.

Већина станица има један острвски перон у центру који опслужује оба смера. Подземне станице имају раван плафон понекад ослоњен на стубове, док су дубоко уграђене станице већи тунели са тунелима за пруге са сваке стране. Зидови многих станица су украшени обојеним алуминијумским панелима; свака станица има своју боју. Неке станице се сматрају једним од најлепших у Европи.[10]

Линија Боја Отворена Година последњег проширења Дужина (км) Број станица
A зелена 1978 2015 17,1 17
B жута 1985 1998 25,6 24
C црвена 1974 2008 21,4 20
D плава планирана за 2031. 2031 0 10 (очекивано)
Укупно 63,1 61

Будући планови

[уреди | уреди извор]

Још једна фаза продужетка линије А била је планирана од Немоћнице Мотол до аеродрома Вацлав Хавел, али је веома вероватно да ово продужење неће бити изграђено и да ће аеродром уместо тога бити опслужен новом железничком пругом.[11]

Линија D

[уреди | уреди извор]
Мапа линије D

Постоје планови за изградњу нове линије D (плаве), која ће повезати центар града са јужним деловима града. Према тренутним плановима, линија ће бити дуга 11 километара, почињати у центру града и водити до Вршовице, Крча, Либуша и Писнице.[12] Планирано је да први део линије D буде изграђен између 2022. и 2029.[13][14]

Линија E

[уреди | уреди извор]

Такође постоје планови за линију Е, која ће вероватно бити кружна. Тачна рута још није одређена. Почетком 21. века вођене су дискусије о томе у вези са плановима за организовање Летњих олимпијских игара у Прагу, које су, међутим, окончане.[15]

Карте

[уреди | уреди извор]
Валидација карте помоћу апарата за датум и временски жиг

Прашки метро ради по систему доказа о плаћању, као и остатак PID мреже. Путници морају купити и валидирати карту пре уласка у плаћену зону станице. Постоје униформисани и цивилни контролори који насумично проверавају карте путника унутар плаћене зоне.

Основне појединачне карте коштају 40 круна (од 1. августа 2021.) за вожњу од 90 минута или 30 круна за вожњу од 30 минута. У новембру 2007. уведена је куповина основних појединачних карата за преседање и дневних карата путем СМС-а (доступно само са чешких мобилних телефона).[16]

Краткорочне туристичке карте су доступне за периоде од 24 сата (120 круна) и 3 дана (330 круна). Од 2019. појединачне карте и краткорочне карте могу се купити онлајн помоћу апликације за паметне телефоне PID Lítačka. Од априла 2019. појединачне и 24-часовне карте могу се купити и у сваком трамвају[17] и на свим метро станицама,[18] коришћењем бесконтактног плаћања, укључујући апликације за плаћање попут Google Pay-а или Apple Pay-а. Такве карте су већ валидиране од тренутка куповине.

Старији грађани старији од 65 година и деца до 14 година могу се возити бесплатно.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Примери станица на линији А

[уреди | уреди извор]

Примери станица на линији B

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Company Profile”. Dopravní podnik hlavnívo města Prahy. Архивирано из оригинала 24. 1. 2017. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
  2. ^ „History”. Dopravní podnik hlavního města Prahy. Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 11. 9. 2013. 
  3. ^ „dpp.cz > Dopravní podnik hl. m. Prahy v datech”. Dopravní podnik hlavního města Prahy. Архивирано из оригинала 22. 4. 2012. г. Приступљено 22. 7. 2019. 
  4. ^ „DPP Diary 2021” (PDF). DPP.cz. Dopravní podnik hlavnívo města Prahy. 
  5. ^ „Annual Report 2021” (PDF). DPP.cz. Dopravní podnik hlavnívo města Prahy. 2021. стр. 22. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 6. 2024. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  6. ^ Brunhouse, Jay (2004-01-01). Traveling the Eurail Express (на језику: енглески). Pelican Publishing. ISBN 978-1-58980-168-4. 
  7. ^ „Metroweb.cz : Historie metra ve zkratce dle jednotlivých let”. www.metroweb.cz. Приступљено 2025-01-16. 
  8. ^ s.r.o. PragueBest. [https://www.dpp.cz/spolecnost/o-spolecnosti/dpp-v-datech „DPP v datech”. Dopravní podnik hl. m. Prahy, akciová společnost (на језику: чешки). Приступљено 2026-03-29. 
  9. ^ „Souprava M1”. metroweb.cz. Приступљено 2026-03-29. 
  10. ^ Škraňková, Jiří Benák, Petra (2014-02-09). „Mezi nejkrásnější stanice metra v Evropě patří podle CNN i Staroměstská”. iDNES.cz. Приступљено 2025-05-20. 
  11. ^ „Krnáčová: Praha neuvažuje o prodloužení metra A na letiště”. e15.cz (на језику: чешки). 2015-02-24. Приступљено 2025-05-20. 
  12. ^ „Metro”. Praha.eu. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  13. ^ iDNES.cz, ČTK (2015-03-25). „Metro D bude za 45 miliard, říká projekt. Počítá se stavbou v roce 2017”. iDNES.cz. Приступљено 2025-05-20. 
  14. ^ Pavec, Michal (2017-06-13). „Přestup na Pankráci s novou tváří. Za pár měsíců se může stanice úplně změnit | Ekonomika”. Lidovky.cz. Приступљено 2025-05-20. 
  15. ^ „Prague metro lines - Map and information”. Metroprague.com (на језику: чешки). Приступљено 2025-05-21. 
  16. ^ „Novelty on Prague transport system: tickets by SMS”. Radio Prague International (на језику: енглески). 2007-11-22. Приступљено 2025-05-20. 
  17. ^ Zasiadko, Mykola (2019-05-08). „Prague equips all trams with ticket machines”. RailTech.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-20. 
  18. ^ „DPP expands the network of contactless terminals into the metro. You will now check the validity of your fixed-period coupons through them”. dpp.cz. 30. 6. 2019. Архивирано из оригинала 31. 1. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Прашки метро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прашки_метро&oldid=30859753”