Први римско-јеврејски рат

С Википедије, слободне енциклопедије
Први римско-јеврејски рат
Део Јеврејско-римских ратова

Уништење Иродовог храма
Време66–73
Место
Исход Римска победа, уништење Иродовог храма
Сукобљене стране
зилоти Римско царство
Команданти и вође
Симон бар Гиора Веспазијан
Тит

Први римско-јеврејски рат (66–73), такође познат и као Велики устанак (хебр. המרד הגדול, ха-Меред Ха-Гадол) био је први од три велика устанка који су Јевреји у провинцији Јудеји дигли против Римског царства (други је био Китосов рат 115–117; трећи је био Бар Кохбин устанак 132–135).

Отпочео је године 66. као ескалација верских напетости између јеврејске и грчке заједнице у Јудеји, да би потом ескалирао у протесте против римских пореза и нападе на римске грађане.[1] Завршио се кад су легије под Титом опселе и уништиле средиште побуне у Јерусалиму, а потом „почистиле“ и друга јеврејска упоришта. Рат је окончан падом тврђаве Масаде.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Josephus, War of the Jews II.8.11, II.13.7, II.14.4, II.14.5

Спољашње везе[уреди | уреди извор]