Предраг Аздејковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Предраг Аздејковић
PredragAzdejkovic.jpg
Предраг Аздејковић на скупу Демократског политичког форума „Омладина и насиље“
Датум рођења (1978-07-15)15. јул 1978.(39 год.)
Место рођења Леонберг
 Немачка

Предраг Аздејковић (рођен 15. јула, 1978, у Леонбергу, Немачка) српски је геј активиста и новинар.

Биографија[уреди]

До своје шесте године живео је у Немачкој, када се 1984. године са родитељима преселио у Србију.[1] Покретач је и главни и одговорни уредник регионалног геј-лезбејског инфо портала ГејЕхо[2] и уредник рубрике Квир рејнбоу у месечнику Јелоу кеб.[3] Радио је као колумниста у дневним листовима Сутра и Борба, као и на веб-порталу Е-новине. Текстови су му објављивани у Времену, Бетону и Статусу.[4] ВИП блогер на блогу Б92 за који пише од јуна 2006. године.[5] Коаутор збирке текстова „Други — Од патријархалне конструкције до алтернативне политике“, коју су издали центар Квирија и Жене у црном из Београда.[6] Аутор збирке сатиричних текстова „Време хемороида“ коју је у октобру 2011. године издао Ред бокс из Београда.[7] Члан је Удружења новинара Србије од 2009. године и Главног одбора Социјалдемократске уније до маја 2011.

Активизам[уреди]

Оснивач је радне групе Квирије при Социјалдемократској унији, прве и једине геј-лезбејске радне групе при некој политичкој партији у Србији. Као њен координатор, у децембру 2000. године покренуо је кампању легализације истополних бракова.[8] Политички противници тадашњег Демократске опозиције Србије искоришћавали су ту кампању да оптужују ДОС за промоцију хомосексуалности. Кампања је насилно угушена када је група скинхеда упала у просторије Социјалдемократске уније у Београдској 8 у Београду и претукла присутне чланове. При нападу био је задобио тешке телесне повреде.[9] Тај напад је био једна од тема британског документарца „Иза ружичасте завесе“ новинара и режисера Метјуа Чарлса.[10]

Координатор радне групе Квирије био је од 2000. године до 2006, када је група постала независна невладина организација. Организацију напушта у марту 2009. године и оснива Геј-лезбејски инфо центар чији је председник.[11]

Био је координатор кампање „Не у НАТО“ која се противила уласку Србије у НАТО савез из антимилитаристичких побуда.[12]

Предводио је делегацију геј-лезбејских активиста на састанку са председником Републике Србије Борисом Тадићем, на коме се разговарало о положају ЛГБТ популације у Србији и на коме је председник подржао одржавање параде поноса.[13]

Директор је Међународног фестивала квир филма Мерлинка који се први пут одржао у децембру 2009. године у Дому омладине Београду. За организовање тог фестивала добио је Кристалну награду за најбољи комуникацијски приступ пројекту.[14]

Члан је Удружења новинара Србије од 2009. године.

Члан је Главног одбора Социјалдемократске уније од 2009. године, и тиме је постао први аутовани геј политичар у Србији.[15] У јулу 2011. године однео је оставку на место члана Главног одбора СДУ и исчланио се из странке због сукоба са страначким функционерима.[16]

Главни и одговорни уредник и оснивач је геј магазина „Оптимист“, чији се први број појавио у јулу 2011. године.[17]

Члан Комисије за жалбу Савета за штампу од 2012. године, након што је то тело напустио Миљенко Дерета због политичког ангажмана.[18]

У јуну 2013. године добио је Признање за најиновативнији приступ за промоцију права дискриминисаних група у Србији, које су му доделили Министарство омладине и спорта и немачка невладина организација ГИЗ. [19]

Члан жирија на Берлиналу 2015. године који додељује Теди награде за најбоља филмска остварења ЛГБТ тематике. [20]

Медијски наступи[уреди]

Први је геј активиста који се појавио на некој националној телевизији у Србији и јавно говорио о геј правима и легализацији истополних бракова.[21]

Учествовао је у емисијама „Дођи на вечеру“ и Вече са Иваном Ивановићем на Првој српској телевизији, Јавна тајна на РТВ Пинк, Поподне са Луном ЛУ на Б92, Ћирилица на Happy TV, ОКО магазин на РТС 1, Љубав и мода на Палма плус, Живот у тренду на РТВ Пинк, Културни нокаут на РТС 1 и многим другим.[22]

Библиографија[уреди]

  • Други — од патријархалне конструкције до алтернативне политике, Квирија центар, Жене у црном, Београд 2006. година
  • Време хемороида, Ред Бокс, Београд 2011. година

Извори[уреди]

  1. ^ „Пеђа Аздејковић - Да се не лажемо, ја сам сладак”. B92.net. Приступљено 28. 11. 2011. 
  2. ^ „ГејЕхо импресум”. Gayecho.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  3. ^ „Рејнбоу”. Danas.rs. 24. 11. 2011. Приступљено 28. 11. 2011. 
  4. ^ „Предраг Аздејковић - Ауторски текстови”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  5. ^ „Б92 блог - Предраг Аздејковић”. Blog.b92.net. Приступљено 28. 11. 2011. 
  6. ^ Queeria. „Други - Од патријархалне конструкције до алтернативне политике”. Gayecho.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  7. ^ „Време хемороида - Предраг Аздејковић”. Ред бокс. 
  8. ^ „Бракови хомосексуалаца”. Vreme.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  9. ^ „Queeria goes to Hollywood”. Blog.b92.net. 29. 11. 2006. Приступљено 28. 11. 2011. 
  10. ^ Beyond the Pink Curtain, Приступљено 11. 4. 2013.
  11. ^ „Предраг Аздејковић”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  12. ^ „НИН: Србија и НАТО: Тражећи пут на Запад”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  13. ^ „Тадић подржао Параду поноса”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 28. 11. 2011. 
  14. ^ „Додељене Кристалне награде”. Domomladine.org. Приступљено 28. 11. 2011. 
  15. ^ „Аздејковић биографија”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  16. ^ „ALO:Predrag Azdejković podneo ostavku u SDU”. Alo.rs. Приступљено 28. 11. 2011. 
  17. ^ „Водич кроз геј Србију „Оптимист. Оптимист. Приступљено 22. 12. 2012. 
  18. ^ „Предраг Аздејковић нови члан Комисије за жалбе Савета за штампу”. Gayecho.com. Приступљено 23. 5. 2012. 
  19. ^ „Признање за промоцију људских права Предрагу Аздејковићу”. Блиц. Приступљено 29. 6. 2013. 
  20. ^ Meet The Jury : Predrag Azdejkovic | #Teddyaward
  21. ^ „"Емисија Упитник о геј браковима”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 
  22. ^ „Аздејковић Видео клипинг”. Azdejkovic.com. Приступљено 28. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди]