Привреда Аргентине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Привреда Аргентина
Buenos Aires-2672f-Banco de la Nación Argentina.jpg
ВалутаАргентински пезос (ARS)
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаСТО, Меркосур, Унасур
Статистика
БДП (номинална)$370,26 милијарди (номинално)
БДП раст9,16 % (2010)
БДП по становнику$9,138 (номинално)
БДП по секторуПољопривреда, шумарство и рибарство, 9,2%, рударство, 3,3%, индустријска производња, 18,8%, грађевинарство, 5,2% трговина и туризам, 13,5%, саобраћај, телекомуникације и комуналије, 8,5%, финансије, некретнине и пословне услуге, 15,0%; управљање, 6,3%, образовање, здравство и други, 20,2%. (2010)
Инфлација (ИПЦ)10,9 % (2010)
Становништво
испод линије сиромаштва
13,9 % (2009)
Џини индекс0.379 (2011, прва трећина)
Радна снага17 милиона (2007)
Радна снага
по занимањима
Пољопривредне, 7,3%, производња, 13,1%, грађевинарство, 7,6%, трговина и туризам, 21,4%, саобраћај, телекомуникације и комуналије, 7,8%, финансије, некретнине и пословне услуге, 9,4%, јавна управа и одбрана, 6,3%; социјалне услуге и друго, 27,1%. (2006)
Размена
Извоз$68,5 милијарди (2010)
Главни извозни партнериБразил, 18,8%, НР Кина, 9,3%, Чиле, 7,1%, Сједињене Америчке Државе, 6,4%. (2009)
Увоз$56,4 милијарди (2010)
Главни увозни партнериБразил, 31,1%, Сједињене Америчке Државе, 13,7%, НР Кина, 10,3%, Немачка, 4,7%. (2009)
Бруто спољни дуг$118,0 милијарди (12/2009)
Јавне финансије
Јавни дуг41,2 % ГДП-а
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима
Мапа Аргентине

Привреда Аргентине ослања се на богате природне ресурсе, извозно оријентисану пољопривреду и разнолику индустрију. Због политичких превирања у прошлости бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их нагомилан је огроман спољни дуг, а висока инфлација је достизала максимум у раздобљу 1989-1991. Због економске кризе влада је покренула процесе либерализације, дерегулације и приватизације. Радикалним монетарним реформама 1991. аргентински пезос је везан уз амерички долар и усвојена нова монетарна политика.

Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначнога колапса система 2001. Због везаности пезоса за долар привреда Аргентине није могла да конкурише Бразилу, а ни другим земљама које су девалвирале своју валуту и тиме учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је био велики увоз, мали извоз и огроман дуг. Земља је прогласила банкрот 2001, и нагло девалвирала националну валуту. Стране банке су престале да грађанима исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала отплаћивати дугове страним банкама.

привреда се почела опорављати 2002, и то боље него што су предвиђали страни и домаћи аналитичари. Након деценије тржишних реформи постижу се добри резултати, нарочито у извозу, али још увек остаје проблем велике задужености.


Спољашње везе[уреди]