Прикривено оглашавање
Прикривено оглашавање (енг. Product placement) је облик промоције комерцијалних производа или услуга стављених у контекст медијских промоција (најчешће у филму, ТВ серији, пропагандном споту, књизи и видео игри). Прикривено оглашавање је маркетиншки приступ који се користи у условима презасићеног тржишта како би на оптималан начин дошли до купца.[1]

Одабрана особа или глумац користи аутентични комерцијални производ или марку. У ширем смислу прикривено оглашавање означава позиционирање производа или услуге у околностима изванредне видљивости.
Такав начин промоције уобичајен је у САД, али је већином забрањен у Европи. Прикриврено оглашавање неће бити допуштено у дечијим и информативним емисијама, а дувански производи и лекови који се купују на рецепт не смеју бити предмет рекламирања, тј. предмети упућени потенцијалним купцима (гледаоцима).
Прикриврено оглашавањне кроз разне телевизијске производе одавно је познато. У последње време примећује се коришћење прикривеног оглашавања у музици. На пример, у рекламној кампањи McDonald's-ових производа коришћењем хип-хопа.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Први пример прикривреног оглашавања у историји забележен је 1934. године у филму „Догодило се једне ноћи“ са Кларком Гејблом у главној улози. Познати пример је такође и филм „E.T.“ Стивена Спилберга из 1982. године. Продаја слаткиша Reese's Pieces је након тога порасла за 65%. Многе транспортне компаније предузимале су акције како би се њихово име појавило у књизи Жила Верна „Пут око света за 80 дана“. Прва истраживања о тој теми објављена су 70-их година 20. века, а у последњих десет година чешћи су емпиријски радови.[3]
Лажно прикривено оглашавање[уреди | уреди извор]
Неки филмски редитељи уочили су проблем прикривреног оглашавања и затим одговорили стварањем лажних марки које се појављују у филмовима које они стварају. Најбољи примери су :
- Кевин Смит
- Квентин Тарантино
- Роберт Родригез
- марке: пиво Chango
Контрола свести[уреди | уреди извор]
Недостаци који постоје из такве промоције су постављање производа или услуге циљаним групама у свакодневном окружењу. Трик у томе је што се пропаганда не намеће гледаоцу (потрошачу), већ је стављена у природан контекст. У већини случајева потрошач несвесно доживљава такву пропаганду и подсвесно јој је изложен.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lomax, Alyce (2006-03-23). „Advertising, Disrupted”. The Motley Fool (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-09.
- ^ Haigney, Sophie (2022-06-23). „Anatomy of a Product Placement”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-09.
- ^ Gurevitch, Leon (2009). „Problematic dichotomies: Narrative and spectacle in advertising and media scholarship”. Popular Narrative Media. 2 (2): 143—158. doi:10.3828/pnm.2009.3..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Informacije o EU Inačica izvorne stranice архивирана 10. јуна 2007. - Више о проблему прикривеног оглашавања у ЕУ
- Kako radi product placement - "How Product Placement Works"
- Product Placement News Inačica izvorne stranice архивирана 16. јануара 2007.