Пређи на садржај

Прикривено оглашавање

С Википедије, слободне енциклопедије

Прикривено оглашавање, познато и као пласирање производа (енг. product placement), облик је промоције комерцијалних производа или услуга стављених у контекст медијских промоција (најчешће у филму, ТВ серији, пропагандном споту, књизи и видео игри). Прикривено оглашавање је маркетиншки приступ који се користи у условима презасићеног тржишта како би на оптималан начин дошли до купца.[1]

Пример прикривеног оглашавања: Кока-Кола коју користи NASA-in astronaut.

Одабрана особа или глумац користи аутентични комерцијални производ или марку. У ширем смислу прикривено оглашавање означава позиционирање производа или услуге у околностима изванредне видљивости.

Такав начин промоције уобичајен је у САД, али је већином забрањен у Европи. Прикриврено оглашавање неће бити допуштено у дечијим и информативним емисијама, а дувански производи и лекови који се купују на рецепт не смеју бити предмет рекламирања, тј. предмети упућени потенцијалним купцима (гледаоцима).

Прикриврено оглашавањне кроз разне телевизијске производе одавно је познато. У последње време примећује се коришћење прикривеног оглашавања у музици. На пример, у рекламној кампањи McDonald's-ових производа коришћењем хип-хопа.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Први пример прикривреног оглашавања у историји забележен је 1934. године у филмуДогодило се једне ноћи“ са Кларком Гејблом у главној улози. Познати пример је такође и филм „E.T.Стивена Спилберга из 1982. године. Продаја слаткиша Reese's Pieces је након тога порасла за 65%. Многе транспортне компаније предузимале су акције како би се њихово име појавило у књизи Жила ВернаПут око света за 80 дана“. Прва истраживања о тој теми објављена су 70-их година 20. века, а у последњих десет година чешћи су емпиријски радови.[3]

Лажно прикривено оглашавање

[уреди | уреди извор]

Неки филмски редитељи уочили су проблем прикривреног оглашавања и затим одговорили стварањем лажних марки које се појављују у филмовима које они стварају. Најбољи примери су :

Контрола свести

[уреди | уреди извор]

Недостаци који постоје из такве промоције су постављање производа или услуге циљаним групама у свакодневном окружењу. Трик у томе је што се пропаганда не намеће гледаоцу (потрошачу), већ је стављена у природан контекст. У већини случајева потрошач несвесно доживљава такву пропаганду и подсвесно јој је изложен.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lomax, Alyce (2006-03-23). „Advertising, Disrupted”. The Motley Fool (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-09. 
  2. ^ Haigney, Sophie (2022-06-23). „Anatomy of a Product Placement”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-09. 
  3. ^ Gurevitch, Leon (2009). „Problematic dichotomies: Narrative and spectacle in advertising and media scholarship”. Popular Narrative Media. 2 (2): 143—158. doi:10.3828/pnm.2009.3. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]