Птелеа
| Птелеа | |
|---|---|
| |
| Птелеа у арборетуму Чанхасен (Минесота) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. trifoliata
|
| Биномно име | |
| Ptelea trifoliata | |
| |
| Ареал | |
| Синоними | |
| |
_-_Guelph,_Ontario.jpg)
Птелеа, лажни брест (Ptelea trifoliata L.) носи научни назив рода од старогрчког назива за брест – πτελέα, због сличности плода са брастовим, отуда и српси назив лажни брест. У САД га зову хмељево дрво (hoptree) због тога што су његове плодове немачки досељеници у Тексас употребљавали током XIX века у прављењу пива уместо хмеља. Епитет врсте trifoliata значи тролисна, а односи се на трочлано сложени лист.
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Жбун или мање дрво округласте круне, висине до 8 m.
Листови са дршком, сложени, трочлани, спирално распоређени, ароматични. Лиске су јајасте или елиптичне, дуге 6-10 cm, са лица тамнозелене и сјајне, а са наличја су матзелене и голе. Посуте тачкастим уљаним жлездицама. Корен са дебелим меснатим жилама.
Четворочлани, актиноморфни цветови у усправним, терминалним гроњама, непријатног мириса, на кратким бочним изданцима, ситни, зелено-бели; једнополни, мушки са четири прашника са длакавим, у дну проширеним, филаментима; женски са синкарпним (2-3 карпеле) тучком кратког стубића и окриљеним двооким (ређе трооким) плодником, са по два семена заметка у сваком окцу. Цвета од априла до јуна. Опрашивање је ентомофилно.
Плод је двосемена крилата орашица, округласта, стиснута, зеленозлатно жута, а по дозревању сива, пречника до 2,5 cm; у скупинама по двадесетак. Крила су кожаста са мрежастом нерватуром и окружују плод са свих страна. Дозрева почетком јесени, понекад остаје и преко зиме на гранама. Расејава се ветром. Семе тамносмеђе до црно, сјајно, 6-8 mm, капљичастог облика. Садржи мало ендосперма, ембрион лопатастог типа, клијање епигеично[1][2][3][4][5][6].
Ареал[уреди | уреди извор]
Природно распрострањење: Исток Северне Америке – Квебек и Њујорк до Флориде, западно до Тексаса и Канзаса. У оквиру свог природног ареала јавља се на стаништима ниске нутритивне вредности. Опсег интродукције: Врста је унета у Европу као орнаментална и аклиматизована је у Аустрији, Белгији, Мађарској, Литванији, Пољској и Словачкој. Код нас слабо распрострањена.[4].
Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Врста толерише широк дијапазон светлосних услова. Може се успешно гајити у полусенци али исто тако и на сеновитим али и отвореним просторима. Дубоку засену не подноси. Толерише различите земљишне услове: глиновита, иловаста земљишта, песковита, слабо алкална, кисела, добро дренирана. Добро подноси сушу, доста отпорна на ниске температуре. Често се јавља на стаништима која су под утицајем неког поремећаја, а уочава се и по ободу шума.[4].
Значај[уреди | уреди извор]
Сади се као украсна, посебно за живе ограде. Употребљава се у медицинске сврхе као лековита биљка. Плод је јестив, са горком аромом. Староседеоци Америке употребљавали су га као зачин. Додаје се хмељу као арома за пиво, и хлебу уместо квасца. У Србији нема инвазивне карактеристике те се не препоручују мере сузбијања нити успостављање мониторинга ове врсте као потенцијално неинвазивне[7][8][5][4].
Размножавање[уреди | уреди извор]
Размножава се семеном. Вегетативна репродукција у природи није забележена. У расаднику унутарврсни украсни таксони, као Ptelea trifoliata ‘Aurea’, могу да се размноже ваздушним положницама (успех око 50%)[9], а постоји и запис из 1868. о размножавању коренским резницама[10].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
- ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ а б в г Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда
- ^ а б Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. 1992. ISBN 978-0-333-47494-5.
- ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Ambrose, J. D. 2002. Update COSEWIC status report on the comman hoptree Ptelea trifoliata in Canada. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Ottawa. 1-14 pp.
- ^ Edward F. Gilman and Dennis G. Watson 1994. Ptelea trifoliate Common Hoptree. Fact Sheet ST-530. FRAPENA. Forest Service.
- ^ Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London
- ^ Wobst (1868): Vermehrung der Pflanzen durch Wurzelstecklige. Gardenflora 17: 292-6
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
