Птелеа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Птелеа
Ptelea trifoliata MN 2007.JPG
Птелеа у арборетуму Чанхасен (Минесота)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. trifoliata
Биномијално име
Ptelea trifoliata
Ptelea trifoliata range map.jpg
Ареал
Синоними
  • Dodonaea trifoliata Trew
  • Ptelea angustifolia Benth.
  • Ptelea coahuilensis Greene
  • Ptelea confinis Greene
  • Ptelea pallida Greene
  • Ptelea persicifolia Greene
  • Ptelea polyadenia Greene
  • Ptelea pumila Greene
Листови.
Цветови.
Недозрели плодови.
Зреле двосемене крилате орашице.
Двогодишња садница.

Птелеа, лажни брест (Ptelea trifoliata L.) носи научни назив рода од старогрчког назива за брест – πτελέα, због сличности плода са брастовим, отуда и српси назив лажни брест. У САД га зову хмељево дрво (hoptree) због тога што су његове плодове немачки досељеници у Тексас употребљавали током XIX века у прављењу пива уместо хмеља. Епитет врсте trifoliata значи тролисна, а односи се на трочлано сложени лист.

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Жбун или мање дрво округласте круне, висине до 8 m.

Листови са дршком, сложени, трочлани, спирално распоређени, ароматични. Лиске су јајасте или елиптичне, дуге 6-10 cm, са лица тамнозелене и сјајне, а са наличја су матзелене и голе. Посуте тачкастим уљаним жлездицама. Корен са дебелим меснатим жилама.

Четворочлани, актиноморфни цветови у усправним, терминалним гроњама, непријатног мириса, на кратким бочним изданцима, ситни, зелено-бели; једнополни, мушки са четири прашника са длакавим, у дну проширеним, филаментима; женски са синкарпним (2-3 карпеле) тучком кратког стубића и окриљеним двооким (ређе трооким) плодником, са по два семена заметка у сваком окцу. Цвета од априла до јуна. Опрашивање је ентомофилно.

Плод је двосемена крилата орашица, округласта, стиснута, зеленозлатно жута, а по дозревању сива, пречника до 2,5 cm; у скупинама по двадесетак. Крила су кожаста са мрежастом нерватуром и окружују плод са свих страна. Дозрева почетком јесени, понекад остаје и преко зиме на гранама. Расејава се ветром. Семе тамносмеђе до црно, сјајно, 6-8 mm, капљичастог облика. Садржи мало ендосперма, ембрион лопатастог типа, клијање епигеично[1][2][3][4][5][6].

Ареал[уреди | уреди извор]

Природно распрострањење: Исток Северне АмерикеКвебек и Њујорк до Флориде, западно до Тексаса и Канзаса. У оквиру свог природног ареала јавља се на стаништима ниске нутритивне вредности. Опсег интродукције: Врста је унета у Европу као орнаментална и аклиматизована је у Аустрији, Белгији, Мађарској, Литванији, Пољској и Словачкој. Код нас слабо распрострањена.[4].

Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Врста толерише широк диjапазон светлосних услова. Може се успешно гајити у полусенци али исто тако и на сеновитим али и отвореним просторима. Дубоку засену не подноси. Толерише различите земљишне услове: глиновита, иловаста земљишта, песковита, слабо алкална, кисела, добро дренирана. Добро подноси сушу, доста отпорна на ниске температуре. Често се јавља на стаништима која су под утицајем неког поремећаја, а уочава се и по ободу шума.[4].

Значај[уреди | уреди извор]

Сади се као украсна, посебно за живе ограде. Употребљава се у медицинске сврхе као лековита биљка. Плод је јестив, са горком аромом. Староседеоци Америке употребљавали су га као зачин. Додаје се хмељу као арома за пиво, и хлебу уместо квасца. У Србији нема инвазивне карактеристике те се не препоручују мере сузбијања нити успостављање мониторинга ове врсте као потенцијално неинвазивне[7][8][5][4].

Размножавање[уреди | уреди извор]

Размножава се семеном. Вегетативна репродукција у природи није забележена. У расаднику унутарврсни украсни таксони, као Ptelea trifoliata ‘Aurea’, могу да се размноже ваздушним положницама (успех око 50%)[9], а постоји и запис из 1868. о размножавању коренским резницама[10].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
  2. ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  3. ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда
  5. 5,0 5,1 Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press 1992. ISBN 978-0-333-47494-5.
  6. ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
  7. ^ Ambrose, J. D. 2002. Update COSEWIC status report on the comman hoptree Ptelea trifoliata in Canada. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Ottawa. 1-14 pp.
  8. ^ Edward F. Gilman and Dennis G. Watson 1994. Ptelea trifoliate Common Hoptree. Fact Sheet ST-530. FRAPENA. Forest Service.
  9. ^ Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London
  10. ^ Wobst (1868): Vermehrung der Pflanzen durch Wurzelstecklige. Gardenflora 17: 292-6