Пужеви крилоношци (Pteropoda)

С Википедије, слободне енциклопедије

Пужеви крилоношци
Временски распон: Campanian–Recent
Морски анђео врсте Clione limacina
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Mollusca
Класа: Gastropoda
Кладус: Heterobranchia
Неформална група: Opisthobranchia
Неформална група: Pteropoda
Кувије, 1804

Птероподе (од грчке речи која значи "крило-стопало") су специјализовани пелагијски морски пужеви и морски пужеви без кућице који слободно пливају, морски опистобрански гастроподи. Већина живи у горњих 10 м океана и дугачка је мање од 1 цм. Монофилија птеропода је предмет дуге расправе; чак су сматрани парафилетични у односу на главоношце.[1] Тренутни консензус, вођен молекуларним студијама, нагиње ка тумачењу групе као монофилске.[2]

Птеропода обухвата две класе Thecosomata, морске лептире и Gymnosomata, морске анђеле. Thecosomata имају шкољку, док Gymnosomata немају. Две кладе (кладуса) могу или не морају бити сестринске врсте; ако не, њихова сличност (по томе што су обе пелагичне, мале и прозирне, а обе групе пливају користећи криласте параподије које им вире из тела) може одражавати прилагођавање њиховом посебном начину живота.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Групу Птеропода основао је Жорж Кивје као „ptéropodes" 1804. године.[3] Франсоа Перон и Шарл Александар Лесуер су сматрали да група треба да буде већа, па су такође укључени опистобрански таксони (Phyllirhoë и Glaucus), хетероподни таксони (Carinaria и Firola), па чак и Реброноше (Callianira). Године 1810. ови аутори су поделили целу групу у две одвојене групе: оне са љуском и оне без љуске.

Године 1824. Анри Мари Дикроте де Бланвил назвао је ове две групе Gymnosomata и Thecosomata и именовао комбиновани ред Aporobranchia уместо Птеропода.[4] Одбацио је додатне родове, осим Phyllirhoë који је он уградио у трећу групу коју је назвао Psilosomata. Тек много касније Phyllirhoë је сврстан у ред Nudibranchia.

Учињени су и други покушаји да се опише Птеропода. Џон Едвард Греј поделио је Птероподе на Dactylobranchia (само са родом Cavolinia) и Pterobranchia (који укључује све остале родове).[5] Кувије (и његови следбеници) нису прихватили де Бланвилову класификацију; више су волели оригиналну класификацију описану у Le Regne Animal.

Године 1829. Пол Ренг је следио Кувијеову класификацију, али је покушао да укључи карактер поседовања посебне главе или не.[6] Немачки природњак Лоренц Окен отишао је корак даље и, ради симетрије, желео је да сваки ред садржи четири породице, а свака породица четири рода.[7] Пјер Андре Латреј је поделио Птероподу према величини пераја: "Macroptérygiens"(укључујући само Pneumonoderma) и "Microptérygiens“(укључујући све остале). 1851. године Вилијам Булок Кларк третирао је Птероподе као породицу и исправио правопис на Pteropodidae (назив који се сада користи за породицу воћних великих љиљака).

Коначно су сви ти покушаји напуштени и, будући да је све више врста описано као резултат неколико научних експедиција, генерално је усвојена класификација Птеропода на Thecosomata и Gymnosomata. Многе од ових нових врста први су описали француски зоолози.

Однос између ове две кладе није недвосмислено успостављен, али изгледа да су то сестрински таксони.[2]

Историја еволуције[уреди | уреди извор]

Процењује се да су птероподи настали током ране креде, пре око 133 милиона година, са диверзификацијом у главне родове која се догодила током средње касне креде. Најстарији познати фосил птеропод је члан Limacinidae из раног-средњег кампањског депозита острва Сан Хуан.[8] [9]

Рањивост на ацидификацију океана[уреди | уреди извор]

Нездрави птеропод који показује ефекте закисељавања океана

Студија је спроведена на западној обали Сједињених Држава како би се видели ефекти закисељавања океана на птероподе.[10] Limacina helicina је коришћена за тестирање осетљивости на смањење рН.[10] Ова врста птеропода потенцијално је рањива на корозивне воде повезане са закисељавањем океана због љуске од калцијум карбоната.[11] Љуска птеропода је уроњена у океанску воду са пројектованим нивоом рН који ће вода достићи до 2100. Након месец и по дана у води, шкољка се скоро потпуно растворила.[10]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Птероподи се налазе у свим већим океанима, обично 0-10 м испод површине океана и на свим географским ширинама. Птероподи се могу наћи и ниже од 10 метара, али у мањим количинама у смислу биомасе. Ово се може објаснити јер су Птероподи из тропских подручја све чешћи у дубљим областима. Не налазе се обично у дубоком мору, у ствари, мало њих живи ниже од 500 метара испод нивоа мора. Континентални праг, подручја која садрже многе могућности за хранљиве материје и продуктивност су локације на којима су Птероподи обично насељени. Пролеће је врхунац сезоне за птероподе, јер досежу веће популације, мада подаци показују да су птероподе јужно од екватора сезонски мање заступљене. Осим тога, тренутни подаци указују да је 93% светских птеропода део породице Thecosomata, док је 7% Gymnosomata.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wägele, Heike; Klussmann-Kolb, Annette; Verbeek, Eva; Schrödl, Michael (2013). „Flashback and foreshadowing—a review of the taxon Opisthobranchia”. Organisms Diversity & Evolution. 14: 133—149. doi:10.1007/s13127-013-0151-5 Слободан приступ. 
  2. ^ а б Klussmann-Kolb, A.; Dinapoli, A. (2006). „Systematic position of the pelagic Thecosomata and Gymnosomata within Opisthobranchia (Mollusca, Gastropoda) - revival of the Pteropoda”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 44 (2): 118. doi:10.1111/j.1439-0469.2006.00351.x. 
  3. ^ Mémoire sur l'Hyale et Ie Pneumoderme; Ann. Mus. Hist. Nat. Paris., 4 p. 232)
  4. ^ Diet. d. Sci. Nat., t. xxxii. p. 271.
  5. ^ London Medical Repository, p. 235, 1821.
  6. ^ Manuel de l’histoire naturelle des mollusques et leurs coquilles
  7. ^ Description d'un genre nouveau de la classe des Ptéropodes, Ann. d. &i. Nat., ser. 1, t. V. p. 284, 1825.
  8. ^ Peijnenburg, Katja T. C. A.; Janssen, Arie W.; Wall-Palmer, Deborah; Goetze, Erica; Maas, Amy E.; Todd, Jonathan A.; Marlétaz, Ferdinand (2020-10-13). „The origin and diversification of pteropods precede past perturbations in the Earth's carbon cycle”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 117 (41): 25609—25617. PMC 7568333 Слободан приступ. PMID 32973093. doi:10.1073/pnas.1920918117. 
  9. ^ A. W. Janssen, J. L. Goedert, Notes on the systematics, morphology and biostratigraphy of fossil holoplanktonic Mollusca, 24. First observation of a genuinely Late Mesozoic thecosomatous pteropod. Basteria 80, 59–63 (2016)
  10. ^ а б в Bednaršek, N.; Feely, R. A.; Reum, J. C. P.; Peterson, B.; Menkel, J.; Alin, S. R.; Hales, B. (2014). „Limacina helicina shell dissolution as an indicator of declining habitat suitability owing to ocean acidification in the California Current Ecosystem”. Proc. R. Soc. B. 281 (1785): 20140123. ISSN 0962-8452. PMC 4024287 Слободан приступ. PMID 24789895. doi:10.1098/rspb.2014.0123. 
  11. ^ Comeau, S.; Gorsky, G.; Jeffree, R.; Teyssié, J.-L.; Gattuso, J.-P. (2009-09-04). „Impact of ocean acidification on a key Arctic pelagic mollusc (Limacina helicina)”. Biogeosciences. 6 (9): 1877—1882. ISSN 1726-4189. doi:10.5194/bg-6-1877-2009 Слободан приступ. 
  12. ^ N. Bednaršek, J. Možina, M. Vogt, C. O'Brien, and G. A. Tarling (10. 12. 2012). „The global distribution of pteropods and their contribution to carbonate and carbon biomass in the modern ocean”. Earth System Science Data. 4 (1): 167—186. doi:10.5194/essd-4-167-2012. Приступљено 18. 6. 2018.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пужеви_крилоношци_(Pteropoda)&oldid=26984351”