Континентални праг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Континентални шелф

Континентални праг или шелф представља продужени део копна који се налази испод површине плитког мора. Ова појава је карактеристична за периоде отопљавања који наступају након ледених доба (периода глацијације) а који се називају периоди интерглацијације. Дакле реч је о потопљеном делу копна, који је у периодима глацијације, када је ниво мора би нижи био копно.

Типологија[уреди]

Према морфогенези континенталних шелфова могу се издвојити три њихова основна типа: абразионо-трансгресивни, акумулативни и структурни.

Абразионо-трансгресивни шелфови су у ствари и абразионо акумулативни. Настају абрадирањем обала које лагано тону. Ово тоњење олакшава абразиони процес а шелф се шири и на рачун копна и према пучини. Шелф се према пучини шири нагомилавањем абрадираног наносног материјала.

Акумулативни шелфови формирају се на местима где се са копна врши знатно нагомилавање растреситог наносног материјала. То су најчешће ушћа великих река које се уливају у океане. Акумулативни шелфови запажају се у Жутом мору, у Сијамском заливу, у морима северног Сибира итд. У областима већих географских ширина, које су биле захваћене ледницима у недавној геолошкој прошлости, шелф је засут огромном масом моренског материјала који је формиран и нанешен глацијалним радом ледника. Од тог материјала изграђена су многа острва на шелфу.

Структурни шелфови образовани су на површини благо нагнутих праплоча, које плитко залазе испод нивоа океана. Њихова површина поклапа се са површином праплоча због чега и имају структурни карактер.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.