Радовањски Луг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радовањски Луг
Former Karađorđe Grave.jpg
Место убиства и гроба Карађорђа
Опште информације
Место Радовање
Општина Велика Плана
Држава  Србија
Време настанка 1817/1936
Тип културног добра Знаменито место од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе
Седиште Смедерево
Адреса Улица деспота Ђурђа 37 11300
Званични веб-сајт

Радовањски Луг је спомен комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу, познату и под именом Црква Захвалница, недавно изграђени парохијски дом,[1] летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8,5 км од Велике Плане и обухвата површину од 46 ha. Радовањски Луг, као природно-меморијални споменик има статус непокретног културног добра као знаменито место од изузетног значаја.[2]

Историјат[уреди]

После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском Лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте.[3] Доцније ће Карађорђево тело је било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележена великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

Црква Захвалница[уреди]

Карађорђе Петровић. Дело Паје Јовановића, црква Захвалница-Радовањски луг.

На месту убиства Вожда Карађорђа 1920. године је положен камен темељац за спомен цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу - цркву Захвалницу. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка.

Подигнута је према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Представља једнобродну грађевину, димензија 13,58 x 10,53m, чији врх краси осмострана купола. Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, са оскудном архитектонском декорацијом. Унутрашњност храма је подељена на припрату, наос и олтарски простор, који се наводно налази на месту где је убијен Карађорђе. Иконостас, који дели олтар од наоса, садржи седам икона и рађен је под утицајем српског средњовековног сликарства. У наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 x 110cm, рад познатог српског сликара Паје Јовановића.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
  • Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја, Београд 2007.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]