Манастир Покајница

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Црква брвнара.
Манастир Покајница
Манастир Покајница 2.jpg
Манастир Покајница
Опште информације
Место Старо Село
Општина Велика Плана
Држава Застава Србије Србија
Време настанка 1818.
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир Покајница је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Историјат[уреди]

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.

Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/88. године.

Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]