Слободанка Груден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободанка Груден
Биографија
Датум рођења (1940-07-02)2. јул 1940.(78 год.)
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Професија лекар
Политичка
партија
Савез комуниста Србије
Социјалистичка партија Србије
1992. — 1994.
Претходник Милорад Унковић
Наследник Небојша Човић

Слободанка Груден рођена Милић (Београд, 2. јул 1940), српска лекарка и политичарка, друштвено-политичка радница СР Србије и председница Скупштине града Београда, од 1992. до 1994. године.

Биографија[уреди]

Рођена је 2. јула 1940. године у Београду. У току Другог светског рата, њени родитељи су били у заробљеништву. Након основне школе је завршила Пету београдску гимназију. Још у току гимназијских дана, била је друштвено активна. Била је ангажована у Црвеном крсту, а аматерски се бавила и глумом у дечијој групи позоришта „Бошко Буха”.[1][2]

На Медицинском факултету у Београду је дипломирала 1966. године. Специјализирала је 1976, а 1984. године је постала примаријус. Још као студенткиња постала је члан Савеза комуниста. Била је политички активна на Универзитету, од када датира и њено познанство са Слободаном Милошевићем.[1][2]

У више мандата је била секретар општинских организација Савеза комуниста. Била је члан Универзитетског комитета и Општинског комитета Савеза комуниста Врачара, а једно време и председник Друштвено-политичког већа Скупштине општине Земун. Године 1986. је постала члан Председништва СК Београда, а септембра 1987. године након смене Драгише Павловића Буце, на Осмој седници ЦК СКС, била је в.д. председник Градског комитета Савеза комуниста Београда.[1]

Била је члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије, а након јула 1990. године када је СК Србије трансформисан у Социјалистичку партију Србије, постала је њен члан и била члан Главног одбора СПС. Јуна 1992. године је била изабрана за председницу Скупштине града Београда као прва жена која се налазила на челу Београда. На чело града дошла је у изузетно тешком тренутку — држава је била под санкцијама и ембаргом, што је узроковало несташицу горива, лекова, намирница и др. Уз много тешкоћа, са малим градским буџетом, успела је да одржи систем у двомилионском граду.[1][2]

Функцију председника Скупштине града обављала је и након градских избора, одржаних децембра 1992. године. У току мандата, марта 1993. године је дошла у сукоб с Мирјаном Марковић, па је услед политичких притисака јула 1994. године поднела оставку. На функцији председника Скупштине града Београда заменио је дотадашњи председник Извршног одбора Скупштине града Небојша Човић.[1][2]

Након оставке, вратила се професионалном раду. У току професионалне каријере налазила се функцијама — потпредседника Секције за трансузиологију у Српском лекарском друштву, председника Стручне комисије за трансфузиологију при Министарству здравља Србије, наленика Службе за трансфузију КБЦ Земун, председника Црвеног крста Србије и др. Пензионисана је 2001. године. Аутор је 120 стручних радова у домаћим и страним часописима.[1]

Од 1964. године је браку са глумцем Александром Сашом Груденом, са којим има две ћерке — Алису и Мају. Живи на Новом Београду.[1][2]

Одликована је Орденом рада, а добитница је Златне значке Социјалистичког савеза радног народа Србије, 1982. и Златног знака југословенског Црвеног крста, 1972. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Биографски лексикон Ко је ко у Србији. Београд: „Библиофон”. 1995. 


Претходник:
Милорад Унковић
Председник Скупштине града Београда
2. јун 1992 — јул 1994
Наследник:
Небојша Човић