Разговор:Бошњачки језик/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Ne bih želio da se ovo shvati niti kao popovanje na srpskoj wiki, niti kao omalovažavanje Bošnjaka i njihova jezika, no, kao netko tko je napisao veći dio teksta o tom jeziku na bosanskoj wiki (a i kao koliko-toliko racionalna osoba), mislim da treba reći sljedeće:

  • ime toga jezika u srpskom i hrvatskom je bošnjački. Jedino i isključivo.
  • nije znak nikakvog šovinizma klasificirati to pod terminom "bošnjački jezik", nego je to jedino ispravno rješenje. Kao što se u hrvatskom jezik Slovenaca zove slovenski, a u srpskom slovenački, ili druge oprjeke (armenski/jermenski; talijanski/italijanski..)- u srpskom i hrvatskom, za razliku od bošnjačkog, jezik Bošnjaka/Muslimana se zove bošnjački. Naravno, ako se piše tekst na tom jeziku, onda se rabi pojam bosanski.

Znam ja da je bolje "ne talasaj", itd. etc.- no, normativni naziv obvezuje. A vi kako hoćete...Mir Harven 00:54, 4 Мар 2005 (CET)

У чланку постоји напомена. Иначе свуда је написано бошњачки. постоји и редирект. Морамо се консултовати око промене назива чланка. Све долази у обзир. Поздрав, --Марко Покрајац (разговор) 00:59, 4 Мар 2005 (CET)

Овај пут се морам сложити са усташом Мирком (није увреда). Пошто је у Србији и Републици Српској званичан назив језика бошњачки, онда текст треба пребацити у бошњачки језик, а на босански језик ставити редирект. Поздрав Вандал Б 08:28, 4 Мар 2005 (CET)

А може и овако уместо простог редиректа? Или нека варијација, чисто да се објасни људима на лицу места.

Босански језик је назив којим се понекад у српском језику неправилно назива бошњачки—језик којим говоре Бошњаци. Према граматици српског језика, назив језика гради се конзистентно додавањем одговарајућег наставка на назив народа који се њиме служи. У самом бошњачком језику међутим, овај се језик нормативно назива босанским, па отуда и забуна.

Питање назива бошњачког језика је и политичко, јер српски и хрватски лингвисти сматрају да је узимање имена "босански" за језик једног босанског народа (Бошњака) покушај унитаризације језичког простора Босне и Херцеговине, тако да је у тим језицима кодификован званични назив "бошњачки језик"; са друге стране, њихове колеге Бошњаци инсистирају на праву да свој језик називају онако како они осећају најбољим, те званично користе назив "босански".

Видети, дакле, бошњачки језик.

--Dzordzm 11:00, 4 Мар 2005 (CET)

Ovdje nema nikakve dileme.

1. ovo je wiki na srpskom jeziku. 2. u tom jeziku se jezik Bošnjaka zove bošnjački. 3. tu nije potrebna nikakva povijesna, politička, emocionalna,...argumentacija. Tu nije potrebna nikakva agumentacija. Jedino što treba je slijediti pravni propis. A tu je sve jasno. Finito. Mir Harven 15:22, 4 Мар 2005 (CET)

Први коментари

Nije mi jasno zašto kako je "bosanski jezik" na srpkom "bošnjački" ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.92.242.75 (разговор • доприноси) | 23:40, 24. октобар 2005

Напомена:
Српски и хрватски лингвисти сматрају да је узимање имена "босански" за језик једног босанског народа (Бошњака) покушај унитаризације језичког простора Босне и Херцеговине. У том смислу, званично име за овај стандардни језик у Србији, Хрватској и Републици Српској је "бошњачки", а у Федерацији БиХ "босански"

Пошто је неко овде(на Балкану) решио да буде паметница онде ће се играмо прављења кованица.

  • Босанац - становник Босне,мож` бит` које год вероисповести.Говори српскохрватски тј. српским,хрватским или бошњачким језиком како се то данас назива.
  • Бошњак - словенски становник Балкана чији је даљи или ближи предак зарад бољег живота променио веру из православне(или католичке) у ислам.(Такође означаван и као:Муџа,Балија... )
  • Бошњанин - назив који се користи за људе који су живели у Босни пре турских освајања,иначе скован недавно од горње групе људи као покушај да се покаже да је у Босни пре Турака жвео неко к`о није био Србин(или Хрват).

Надам се да ти је јасно. --Црни Бомбардер!!! (†) 00:22, 25 октобар 2005 (CEST)

34 Bombardera: Srpski i hrvatski lingvisti me i ne interesuju... Što se tiče "pokušaja unitarizacije", ne radi se o pokušaju nego o unitarizaciji, tj. homogenizaciji prostora BiH, što je sasvim normalno. Za mene. I prije smo se sasvim dobro razumjeli, isto kao i sada. Kad musliman, katolik i pravoslavac a (npr.) svi žive u Zenici (odakle sam ja) razgovaraju, čine to na bosanskom jeziku. Kada pravoslavac i pravoslavac razgovaraju a (npr.) svi žive u Banjaluci, to čine na srpskom vjerovatno, i kada katolik i katolik ...(zna se). Da zaključim, a neću se osvrnuti na to na kojem jeziku razgovaraju musliman, katolik i pravoslavac koji žive u npr. Banjaluci, bosanski jezik nije jezik muslimana, nego svih ljudi koji BiH doživljavaju kao domovinu. Koliko je meni poznato, ne postoji muslimanski jezik u BiH. Možda si bolje informisan?? Čisto sumnjam! Nego, postoji li negdje u svijetu jezik čisto muslimana u nekoj zemlji? Možda muslimanski engleski, Menglish? Muslimanski švedski jezik možda? Suludo, zar ne?

Što se tiče Bošnjaka i Bošnjanina, vjerovatno si mislio na "слaвенскoг" stanovnika Balkana, o njihovom nastanku mnogo se zna, i Ko i Šta i Kada, samo valja potražiti, pročitati te vjerovati. I nema se šta tu pokušavati. Znate li da smo imali Kraljeve i Kraljice, koji su se izjašnjavali kao bosanski kraljevi tj. kraljice? Pih. Još prije 800-900 godina. I ti meni nema Bosne? EM

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.65.77.6 (разговор • доприноси) | 03:45, 11. децембар 2005

  • Кад ја тамо, а оно међутим они сви говоре исти језик --Dzordzm 07:01, 11 децембар 2005 (CET)

Citat: "Naredbom Zemaljske vlade od 4.10.1907. g.određeno je da se "ima posve napustiti naziv 'bosanski jezik' i da se imade zemaljski jezik nazivati 'srpsko-hrvatski jezik'." Pouka: Možda se isto zvao, međutim, isti nije bio. (A i nije to tako bitno, samo nemojte mi govoriti da je nebo ljubičaste boje.) EM

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.65.77.6 (разговор • доприноси) | 00:23, 13. децембар 2005

Mислим да је овај чланак већ од прве реченице споран. Пише да босанским-бошњачким говоре 1.8 милиона људи у Босни. То би значило да бошњачким-босанским говоре и сви Срби и Хрвати. Што се тиче Хрвата, нека они виде, али што се тиче Срба то једноставно није тачно. Срби из Босне говоре српским. Адекватан одговор са српске стране би био да сада напишемо да Босанци-Бошњаци-Муслимани говоре српским. И да то ставимо на бсвикипедију. И да то тако остане. Манојло

Милош је видим једноставно вратио стари текст, који је преузет са бошњачке вики. То је учињено без осврта на примедбу коју сам изнео да се бошњачки језик приписује и свим Србима који живе у Босни. Чланак је и у другим деловима благо речено необјективан и представља само један пропагандни текст. Као такав је оцењен и на хрватској вики. Тамо погледајте како је прошао. Игнорисање оваквих чињеница које сам изнео доживљавам као некоректност.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Manojlo (разговор • доприноси) | 14:34, 2. новембар 2005

  • У БиХ живи нешто преко 4 милиона становника. Око 40% је око 1,7-1,8 милиона. Не видим шта је ту спорно? --Милош Ранчић (разговор) 17:20, 2 новембар 2005 (CET)


У чланку је све спорно (почев од наведених цифара), као што је обично случај са муслиманском ("бошњачком", ко више воли) пропагандом. Наводим неке примере, без својих коментара

1. У почецима османске владавине "Бошњак" (турцизирано повијесно "Бошњанин") име је за поданика кршћанске вјероисповијести, 2. Код Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини су у 19. стољећу дефинитивно надвладала национална имена, потиснувши старије конфесионалне и регионалне означитеље. 3. Прије је Бошњанин означавао било којега житеља Босне 4. Да сарказам повијести буде већи, Вук Караџић је ту изворно штокавско-икавску [...]представио њемачкој и европској јавности као врхунац српске народне поезије.

Навео сам примере (1-3) како писац чланка негира постојање Срба или српског језика у Босни. Пример бр. 4. је покушај негирања српске књижевности у Босни. Није ми био циљ да наведем све примере: има их макар још толико. А скривену пропагандну сврху има свака друга реченица, отприлике.


Чланак није писан српским језиком, већ неким бошњачко-хрватским новоговором (тако се за хришћане каже кршћани, например), без повезница (то уопште није ни енциклопедијски текст, већ пропагандни, па повезницама нема места), транслитерација са латинице на ћирилицу није извршена (Волтаире пише за Волтера).

Даље, овај чланак се налази само на нашој и босанској википедији. Постављен је и на хрватску, па тамо није опстао дуже од пар сати. Верзија на хрватској је неупоредиво објективнија и боља. Ни енглеска ни немачка википедија овако пропагандно ангажовани чланак о бошњачком језику немају. Имају једну неупоредиво умеренију и нормалнију верзију. Само код нас овакве ствари пролазе. Докле и због чега?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Manojlo (разговор • доприноси) | 17:46, 2. новембар 2005

Није спорно да је чланак писан тако како је писан. Мењај оно што не ваља а немој да стављаш нове пристрасности. --Милош Ранчић (разговор) 18:29, 2 новембар 2005 (CET)
Trebalo bi svuda gde se na našoj wikipediji pojavljuje 'bosanski jezik' preraditi naziv jezika u 'bošnjački', s obzirom da je ti ispravan naziv za taj jezik - i to prema stavu merodavne institucije - nekog tamo odbora SANU. Mogu da iskopam i preciznije, ako neko ne veruje. Nadam se da autoritet SANU nije sporan.
PS Da li smo negde razjasniji koje su 'matične države' za wikipediju na srpskom?
— Претходни непотписани коментар оставио је корисник First (разговор • доприноси) | 22:16, 3. март 2007

Не постоји

Па људи, зашто ово радите. Па сви знамо да хрватски, босански итд. језик не постоји. Само је ствар политике, зашто то сви лепо не признамо. Зашто је то толико тешко. Стално национализам, па мислим стварно, земља нам се распала због тога...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Wladimir (разговор • доприноси) | 18:12, 18. јун 2006

Naravno da ne postoji. Postoji jedan jezik koji nema ime i Srbi ga zovu srpskim. Prestanite više s time da je hrvatski varijanta srpskog. Možda zajedničkog jezika,ali srpskog ne!--Jolo,19. kolovoza 2006.,11:10
— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.131.152.17 (разговор • доприноси) | 11:10, 19. август 2006

Без извора

Чланак не цитира ни један једини извор и препун је ирелевантног првобитног истраживања. Изузев бесциљне расправе на тему босански-бошњачки, остатак текста је историјат писмености и (заједничког јужно-словенског) језика на територији Босне и Херцеговине наравно без иједне референце и непреведно на српски језик. --Dzordzm 00:19, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Што се мене тиче оно што се сада зове бошњачки језик је уствари српскохрватски језик ијекавског изговора, односно једино што је преостало од те творевине, пошто се говорници тог језика служе и српским и хрватским конструкцијама, граматиком, ријечима у говору и писању, итд... Остале су ту и неке специфичне ријечи, заоставштина турске културе, али оне не утичу на граматику у суштини... У српксом и хрватском језику постоји тенденција избјегавања сличности, или подстицање разлика у граматици и говору... Дакле, не знам на који начин би се обрадио овај чланак, без констатације да се у суштини ради о преосталој творевини српскохрватског ијекавског изговора. Што се тиче полемике, босански и бошњачки, она је једноставно бесмислена. Зна се зашто Срби тај језик називају бошњачким, па коме се не свиђа име, нека га зове како хоће, али на српској Википедији, он ће се звати бошњачки... Иначе, док се не обраде сви чланци о том ”заједничком језику”, тачније док се наши језичари на пројекту не прихвате ове компликоване работе, цијели скуп чланака о јужнословенским језицима ће у принципу остати прилично нејасан... ---Славен Косановић- {разговор} 01:14, 4. март 2007. (CET)[одговори]

2+2=4. И тачка. Нема расправе.

И да поновим. О стварима за које постоји коначно тачно решење се не расправља. На жалост, данас је модерно имати своје, издвојено, мишљење о свему. На жалост, поновићу. Елем. --- Босна је географски а не политички појам. Ако су у средњем веку и постојали "босански Краљеви", то је могло бити (И НАРАВНО, нажалост по "Бошњаке" БИЛО ЈЕ), САМО, ЈЕДИНО И ИСКЉУЧИВО као - српски Краљеви на територији око реке Босне, Хума, Подриња, Соли итд, али у саставу и уз благослов СРПСКЕ ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ. Обзиром да су били Срби. (Већег доказа од Тврткових љиљана мислим да је немогуће наћи. Љиљани су симбол Меровинга, династије АНЖУ, које су Немањићи стекли преко ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ... ТО СУ НЕМАЊИЋКИ ЉИЉАНИ, 2+2=4.) Тачка. А Босна је река по којој је околна територија добила име. Бошњак је дакле територијална а не етничка дефиниција. Насупрот територији Мезија коју су населили етнички Срби па је иста по њима добила име. Тачка. Дакле, Бошњаци постоје исто колико и Моравци и Посавци и Дунавци, тојест, само у презименима или у надимцима. Следи, ови што себе називају Бошњацима данас, сигурно нису посебан аутохтон народ. Прихватићу да они данас више нису ни Срби ни Хрвати. АЛИ НИСУ НИ ТУРЦИ. И ту је корен проблема. Јер нешто морају бити... А ако остану Балије и Потурице као до сада, на крају ће и они сами себе почети да презиру онолико колико их остали презиру. Стога су прибегли фалсификовању историје/лингвистике/етнологије.(Покушаји да се покаже да су потомци Богумила итд...) Јер јако је тешко објаснити и свету и потомству а, Богами и самом себи да си наследник онога што је изд`о Веру, Род, Крв, Земљу и Нацију за шаку арапско/мамелучког пилава. Потомак опортунисте. (имају Срби и списак потручених фамилија : Хранушић, Херцеговић, Боровинић, Бранковић, Вранешевић, Филиповић... и још гомила других издајника.) Из свега овога је ИЛУЗОРНА расправа о тзв "Бошњачком језику". Који, наравно, не постоји. Ако неко и користи тај термин, то чини из политичких (читај политикантских разлога). А не би требало. Погледајте како Грци. Неће НИКАД дати "Македонцима" да своју фиктивну нацију оките славним грчким именом Македонија. Тако би требало и ми да радимо. Тачка. -Racionalizator- 21:40, 05. Август 2007. (CET)

Језик

За српски и хрватски језик пише "то је стандардни језик из групе јужнословенских језика..." а само за овај језик пише "то је национални језик..."?

И зашто у Босни није службени језик и српскохрватски односно хрватскосрпски односно српски или хрватски итд .... ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник JustUser (разговор • доприноси) | 18:06, 7. јануар 2008

Ko kaže da u Bosni i Hercegovini srpski i hrvatski jezik nisu službeni jezici???

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.190.215 (разговор • доприноси) | 07:16, 12. септембар 2009

Skandinavci znaju

Aj da dodam, da nebude zabune. Skandinavci su izdali 4. nastavak strategijske igre "Europa Universalis 4".

Igra počinje 1453, za vreme pada Carigrada. Sve su provincije, tadašnje, označene, ima i Srbija, a ima i Bosna sa provincijama Bosna i Hum. Za svaku provinciju je označena religija, narodnost i za Bosnu i Hum Šveđani su stavili Srbe i pravoslavnu veru.

Tolko za interesantnu informaciju. --Mile (разговор) 18:35, 7. јануар 2008. (CET)[одговори]

Бошњаци и бошњачки језик

Циљ и значај Бошњака(Муслимана) Као прво, бошњачки језик уопште не постоји јер он је у ствари српски или хрватски језик који су они преименовали у босански(бошњачки-да не буде забуне-важно је у даљем тексту) јер су они у ствари (ма колико то они порицали) Срби и Хрвати који су примили Ислам као религију/вјеру, па према томе и не могу имати свој језик јер су они исти Срби/Хрвати исламске вјероисповјести. И пошто их ни Срби/Хрвати нису хтјели признати за сународњаке они су у почетку се назвали Муслимани. Е сад почетком рата у БиХ они су се нашли у небраном грожђу(да се фифуративно изразим) јер не постоји земља Муслиманија(или слично) па су се они досјетили да се преименују у Бошњаке због тога кад се рат заврши они ће постати Бошњаци у Босни. Након једно 50 година умјесто термина Босанац ће у школама бити термин Бошњак па ће они фино протјерати Србе и Хрвате из БиХ ријечима да су они Бошњаци и да им је матична земља Босна а да су Срби и Хрвати у Србији и Хрватској. То је се планирано...--Ђорђе Турјачанин (разговор) 17:01, 6. новембар 2008. (CET)[одговори]

Nije tako ba Bosanski jezik je standardna forma jezika oduvijek u Bosni i Juznoj Bosni tzv Hercegovini.Bosanskim jezikom govore bosanski pravoslavci i katolici koji su u za&dnjih sto godina pokazali svu nacionalno renegatstvo u korist velikosrpskih i velikohrvatskih projekata na racun unistenja vlastite domovine. Oni nisu uspjeli uvozom rogobatne kroatizacije ni ekavice.Tako se i danas bosanski jezik kojim se standardom sluze sva tri naroda nastala prelaskom sa bogumilske crkve bosanske na krscanstvo islam i hriscanstvo pokazuje kao nacistiji i najispravniji jezik juznoslavenskih prostora. Sandzak je najduze ostao u sastavu Bosne za vrijeme otomanske okupacije sto je urodilo plodom sacuvanja crnogorskog jezika. U sustini srpski i hrvatski jezik je istocna i zapadna varijanta bosanskog jezika.Negiranje bosanskog jezika i preimenovanja u bosnjacki je politicki promasena SH i jugoslovenska ideoloska sovinisticko fasisticka "naucna"lingvistika.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.186.244 (разговор • доприноси) | 09:48, 4. јануар 2010

Измишљотина

Пошто је бошњачки језик измишљен мислим да не треба да се пише о његовој прошлости о књижевним делима на том језику итд.

Само треба споменути да је то језик којим говоре Муслимани, колико га људи говори и где. Ништа друго!!! А наводити нека књижевна дела која намећу ти који хоће да створе стандардни бошњачки језик је исто што и негирање српског језика на босанским просторима.

Ја сам из Босне и Херцеговине и сваки дан слушам шта све измишљају Муслимани. Сваки дан слушам глупости у које само много глуп човек може поверовати.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Жељко Тодоровић (разговор • доприноси) | 14:58, 26. април 2009

Nije tako ba Bosanski jezik je standardna forma jezika oduvijek u Bosni i Juznoj Bosni tzv Hercegovini.Bosanskim jezikom govore bosanski pravoslavci i katolici koji su u za&dnjih sto godina pokazali svu nacionalno renegatstvo u korist velikosrpskih i velikohrvatskih projekata na racun unistenja vlastite domovine. Oni nisu uspjeli uvozom rogobatne kroatizacije ni ekavice.Tako se i danas bosanski jezik kojim se standardom sluze sva tri naroda nastala prelaskom sa bogumilske crkve bosanske na krscanstvo islam i hriscanstvo pokazuje kao nacistiji i najispravniji jezik juznoslavenskih prostora. Sandzak je najduze ostao u sastavu Bosne za vrijeme otomanske okupacije sto je urodilo plodom sacuvanja crnogorskog jezika. U sustini srpski i hrvatski jezik je istocna i zapadna varijanta bosanskog jezika.Negiranje bosanskog jezika i preimenovanja u bosnjacki je politicki promasena SH i jugoslovenska ideoloska sovinisticko fasisticka "naucna"lingvistika.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.186.244 (разговор • доприноси) | 09:49, 4. јануар 2010

OVAKO ba Sve do kraja 19-tog stoljeca Bosanski katolici i pravoslavci nisu se nazivali nit tzv."Hrvatima" nit tzv."Srbima",nego Bošnjacima,a tzv."srpsko-hrvatski" politicki faktor nije imao nikakvog znacajnog utjecaja na zbivanja u Bosni u njenoj cijeloj dotadašnjoj historiji.

Bosanski franjevci su kroz cijeli Srednji Vijek širili katolicizam medu Bošnjacima bogumilske vjere,ali ne i tzv."hrvatstvo",dok "pravoslavaca" prakticno nije ni bilo u Bosni sve do ulaska Bosne u sastav Otomanskog Carstva.

Medutim,krajem 19-tog stoljeca to stanje se mijenja i Bosanski katolici i pravoslavci preko noci postaju tzv. "Hrvati" i tzv. "Srbi".Od tada je Bosanski narod podijeljen i od tada pocinju i svi sukobi unutar Bosne i njenog naroda,što se NIKADA prije u cijeloj historiji Bosne nije dogadalo nego su se Bošnjaci svih vjeroispovjesti borili za Bosnu,a ne protiv nje.

O Bosnjacima,kao jednom narodu tri razlicite vjere,govori,1844 i otac srpskog radikalizma Ilija Garasanin,govoreci o "potrebi bratstva izmedju Bosnjaka i Srba i ostalih Slavena".

Osvrnimo se,dakle, na Nacertanije (1844), Ilije Garašanina. U svom programu Nacertanije on narod Bosne naziva Bošnjacima - bez obzira na vjersku pripadnost - i kada govori o programu posrbljavanja Bosnjaka on kaze: ...K ovome treba dakle uciniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate..." Nadalje, predlaže da se: "nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi...obucavali i za takove cinovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naucili posle u svom otecestvu u djelo privesti mogli."

Da bi plan velike Srbije tekao bez vecih problema,i posrbljavanje Bosnjaka muslimana izvrsilo kako je zamislio,Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opca historija Bosne gdje se "ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavsi Bošnjaka" i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to iskljucivo "u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka",i od strane "coveka vrslo sposobnog i duboko pronicavajuceg." (ovdje je znacajno primjetiti da Garasanin ne spominje nikakve millete,nego na vise mjesta koristi narodno ime Bosnjaci za CJELOKUPAN narod u Bosni,dakle kao zajednicki naziv svih Bosnjaka,bez obzira na vjeru).

Meta njegovog programa bili su i pravoslavni i katolicki Bošnjaci,tako Garasanin kaze da nece biti velikih problema "preobratiti",odnosno posrbiti, Bosnjake pravoslavce (Bosnjake istocnog vjeroispovijedanja),i o tome kaze sljedece:"Na istocnog veroispovedanija Bošnjake veci upliv imati nece biti za Srbiju težak zadatak.".NAPOMENA:U vrijeme kada Garasanin ovo navodi srpska pravoslavna crkva nije ni postojala u Bosni,a ni kasnije,sve do 1920 godine!!(Na osnovu sporazuma izmedju Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje "ujedinjenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi" eparhija koje do tada nikada nisu bile u sastavu srpske pravoslavne crkve ukljucujuci i eparhiju u Bosni,koja je uvijek do tada bila iskljucivo u sastavu Carigradske patrijarsije. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobadja od svoje vlasti i prisajedinjuje pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom,dakle TEK 1920 godine srpska pravoslavna crkva se po prvi puta pojavljuje u Bosni)I nikakve narodne veze nije bilo izmedju Bosnjaka pravoslavaca i Srba pravoslavaca....Bosnjaci pravoslavci (danasnji tzv."bosanski Srbi"),inace,poticu u ogromnoj vecini od stocarskih plemena pravoslavnih Vlaha,a ostatak od Bosnjaka bogumila i nikakve veze nemaju sa Srbima.

Veci problem,pak,Garasanin vidi u posrbljavanju Bosnjaka katolika,pa o tome kaze:"Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katolicki Bošnjaci zadobijedu. Na celu ovih stoje franjevacki fratri."

Bosnjaci katolici su takodjer krajem 19-stoljeca preko noci postali tzv. "bosanski Hrvati",ali je bitno napomenuti da u srednjovjekovnoj Bosni nije bilo Hrvata kao nekog naroda u Bosni,to jasno uocavaju i sami hrvatski historicari kao npr.Tomislav Raukar,Nada Klaic,itd.

Tako,hrvatski historicar Tomislav Raukar kaze vrlo jasno: "U srednjovjekovnim bosanskim vrelima, prije svega u njihovu nazivlju, nema izricitih potvrda o nazocnosti hrvatskoga stanovnistva na podrucju bosanske drzave...

"Dapace, ni na nekim dijelovima hrvatskoga kraljevstva u srednjem vijeku nije bilo hrvatskoga imena. Primjerom je srednjovjekovna Sclavonia ili Slovinje."

Jedan od najcjenjenijih historicara u svijetu,po pitanju historije svih juznoslovenskih zemalja,hrvatski historicar Dr Nada Klaic u svome djelu "SREDNJOVJEKOVNA BOSNA - POLITICKI POLOZAJ BOSANSKIH VLADARA DO TVRTKOVE KRUNIDBE",Zagreb,1989.,dolazi do sljedecih konstatacija:

"....No, ove nevjeste projekcije o srpstvu Bosne vrijede isto koliko Sisicevo dokazivanje o hrvatsvu Bosne. Medjutim nekriticki izvjestaj Konstantina Porfirogeneta o Sklavinijama moze posluziti kao podloga za zakljucke samo onom historicaru kome nije odvec stalo do historijske istine. On je uglavnom iste vrijednosti kao i Dukljaninove vijesti o vladanju hrvatskih ili srpskih vladara nad Bosnom. To su tek povremeni izleti susjednih vladara koji nisu niti su mogli izmijeniti stoljetni polozaj bosanskih zemalja jer su one bez Hrvata i Srba odavno isle svojim, od njih posve odijeljenim putem. Carevi podaci za taj posao ne mogu biti mjerodavni, a jos manje vjesta konstrukcija barskog nadbiskupa koji pise sredinom 12. stoljeca...."

Sve do pred kraj 19.stoljeca u Bosni su zivjeli jedino Bosnjaci,koji su bili triju vjera muslimani katolici i pravoslavci:

Bošnjak katolicke vjeroispovijesti fra. Ivan Frano Jukic (1818-1857), koji je koristio pseudonim Slavoljub Bošnjak, koji je u svom proglasu 1848. godine zapisao:

"Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo živi nas samo kao ocenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale nas.... Vrime je da se i probudimo od dugovicne nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje mudrost, i nauk; nastojte da najpred naša serca ocistimo od predsudah, fatajmo za knjige i casopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost isitne izvedmo."

Citav ovaj fenomen,u svojoj cuvenoj pjesmi "Pjesma Bošnjaku" koju je objavio list "BOŠNJAK" u izdanju od 2. VII, 1891 godine,opisao je i Safvet-beg Bašagic rijecima:


Znaš Bošnjace, nije davno bilo,

Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta,

Kad u našoj Bosni ponositoj,

I junackoj zemlji Hercegovoj,

Od Trebinja do Brodskijeh vrata,

Nije bilo Srba ni Hrvata.

A danas se kroz svoje hire,

Oba stranca ko u svome šire. [...]

Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetije blago,

Naše ime ponosno i drago.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.186.244 (разговор • доприноси) | 09:51, 4. јануар 2010

Ime jezika

Jezik koji se govori u BiH na srpskom se zove bošnjački, ne bosanski. Referenca je odluka br. 1 od 16. feb. 1998. Odbora za standardizaciju srpskog jezika koja se može videti ovde. Dakle, nema rasprave o imenu jezika niti o tome da li postoji ili ne postoji, kad su o tome doneli odluku ljudi mnogo kompetentniji za srpski jezik od svih nas zajedno ovde. Nek se negde ubaci kao referenca. --Јагода испеци па реци 10:48, 13. јул 2009. (CEST)[одговори]

Колико често одеш у тај одбор да видиш како ћеш причати?--Раденко (разговор) 23:27, 10. август 2009. (CEST)[одговори]

Извини, Јагода, али подаци које цитираш су из 1998. године (за време Милошевићевог режима) и данас су потпуно застарели. Држава Србија данас признаје назив босански језик, што можеш на пример видети у службеним резултатима пописа из 2002. године: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/Knjiga03.zip Дакле, нема ни једног разлога да се овај чланак не зове босански језик и смејурија је користити документе из Милошевићевог времена ове 2009. године. PANONIAN (разговор) 21:17, 28. август 2009. (CEST)[одговори]
Јел може неко са администраторским правима да промени име чланка у "Босански језик"? PANONIAN (разговор) 21:21, 28. август 2009. (CEST)[одговори]

Ово није србијанска википедија него српског језика. А Одбор који утврђује стандардизацију језика је утврдио да се мора користити назив бошњачки и тачка! --Жељко Тодоровић (разговор) 00:30, 29. август 2009. (CEST) с.р.[одговори]

"Мора се користити"??? слушаш ли ти себе? не мора се ништа, а поготово се не мора уважавати став Милошевићевих квази-научника. ово је идиотска зајебанција са именом језика која нема везе ни са српством ни патриотизмом ни било чим сличним, јер име којим Бошњаци називају свог језик ни најмање не угрожава ни један српски политички, културни или било који други интерес. ово је чисто терање ината (или терање кера, што се каже овде у Војводини), искључиво у смислу "ајде да се мало инатимо и подјебавамо Бошњаке само из мржње и шовинизма". PANONIAN (разговор) 13:57, 29. август 2009. (CEST)[одговори]
А сад ћу и да анализирам тај језички одбор, на који се позиваш: http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka001_c.html - прво, та одлука је донета давне 1998. године, за време диктаторског Милошевићевог режима и самим тим осликава неке ставове који су неприхватљиви у данашњем демократском друштву. јасно је, дакле, да се ради о политичком а никако о научном ставу тог одбора и да, с обзиром на промену режима у Србији 2000. године, овакве одлуке и ставови се данас више не уважавају, а не уважава их ни сама влада Србије у својим слућбеним публикацијама, што се може видети овде: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/Knjiga03.zip - друго, и сам одбор признаје да се ради о политичкој одлуци, ово је цитат који то доказује: "није тешко погодити, а није тешко ни у називу језика који су одабрали (босански) препознати њихову тежњу ка унитарној БиХ" - дакле, одбор се овде не бави питањем који је назив језика са научне тачке прихватљивији у српском језику, већ своју одлуку правда неким страхом од унитарне БИХ, што је потпуно неосновано, јер питање којим ће именом Бошњаци називати свој језик у свом делу БИХ заиста нема никакве везе са питањем политичког уређења БИХ, већ искључиво са питањем идентитета Бошњачког народа, што значи да овде уопште није у питању некаква "одбрана" Републике Српске од унитерне БИХ већ шовинистичко негирање идентитета бошњачког народа. у данашњем демократском друштву то је неприхватљиво, а ово није мој став, већ став који прате службени документи владе Србије. PANONIAN (разговор) 14:40, 29. август 2009. (CEST)[одговори]

Последње измене које сам начинио су образложене на Администраторској табли. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:16, 29. август 2009. (CEST)[одговори]

Прво, пошто је поменута одлука из 1998. године, нема ни једног доказа да поменути одбор ту одлуку до сада није променио. друго, републички завод за статистику је водио детаљну расправу око тога да ли да се појмови Бошњаци и босански језик уврсте у резултате пописа и чињеница да су они тамо произилази из те распаве, а не из нечијег незнања, самовоље или чега већ (а нема доказа да се завод за статистику није консултовао и са одбором за стандардизацију по овом питању). треће, чињеница је да се оба назива, босански и бошњачки, користе у српском језику за ознаку овог језика и према томе једноставно није тачно да се назив бошњачки користи у српском а назив босански у босанском, јер се оба назива користе у оба језика (на страну то што се овде уопште и не ради о различитим језицима, већ о политичким варијантама једног истог језика, а сваки језик има свој природни начин развитка, без обзира на политику). четврто, немам толико слободног времена да бих некога убеђивао у нешто што не жели да прихвати из најобичнијег ината без обзира на аргументе и чињенице, али ћу инсистирати бар на чињеници да се и назив босански језик користи у српском језику и да не може у уводној реченици писати да је то бошњачки назив за овај језик, јер је то такође и српски назив. PANONIAN (разговор) 12:05, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Терет доказа је на ономе ко хоће да унесе неку промену. Дакле постоји одлука из 1998, и колико видим није спорно да је одлука донета. Ти сад хоћеш од мене доказ да одлука није промењена у међувремену? Па ако мислиш да је промењена, изволи, истражи и дај доказ да је промењена. Иначе можемо да терамо ад абсурдум. Тако за сваку одлуку било где која се мени не свиђа ја могу да кажем: Е! али шта ако је одлука промењена у међувремену. Хајде да уклонимо податак док се не докаже да је одлука и даље на снази. Прича о 5. октобру, демократији и недемократији је твој ПОВ, на који имаш право, али ми не пада на памет да расправљам о томе (слагао се ја или не), јер твоја лична мишљења и размишљања једноставно нису енциклопедијски релевантна. Надам се да разумеш то.
Да рекапитулирам. Чињеница је да је Одбор надлежан за стандардизацију српског језика. Чињеница је да је Одбор донео такву одлуку. Докле год те две чињенице важе, оне чине конзистентну целину, и ту нема даљег збора. Уколико мислиш да стање у чланку није енциклопедијски коректно, оријентиши се на побијање неке од ове две чињенице, а не на неке твоје личне полемике. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:33, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Документ из 2003. који сам презентовао је свакако новији и релевантнији од оног из 1998, а и сама та одлука одбора на коју се позиваш представља само препоруку ("може се препоручити само атрибут бошњачки"), а не обавезујућу одлуку, јер је из текста јасно да одбор само препоручује употребу једног од два назива, а да никако не забрањује употребу другог и не само то већ и они сами користе назив босански у тексту исте те препоруке где препоручују да се користи други назив ("доношењу тог споразума ¾ на четири језика, на босанском [Bosnian], хрватском [Croatian], енглеском [English] и српском [Serbian]"). Што се тиче питања да ли је одлука одбора промењена или не, овде имам један линк из кога можеш видети да је исти тај одбор 2001. године издао публикацију са називом "Симпозијум о босанском језику": http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/lingakt/II_5/d017/html_ser_lat - то само потврђује моју већ изнету тврдњу да је та одлука одбора из 1998. била дневно-политичког а не трајног карактера и, према овом линку, очигледно је да је ни сам одбор не поштује. ако нађем времена потражићу још података о томе, али ме мрзи да се још бавим овом темом, па то неће бити ускоро... PANONIAN (разговор) 15:01, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Даље, линк ка референци која говори о томе да државне институције Републике Србије познају израз босански језик не ради. Волео бих да проверим тај извор да бих утврдио да ли негде у њему пише да је став (и које) институције такав, или се ради о граматичко/правописној грешци, или се пак ради о нечем трећем (рецимо да су се људи изјаснили да говоре босанским језиком, а пописивачи то вербатим забележили. Дакле волео бих да добијем линк ка том извору који ради. Уколико се то за пар дана не деси, док се нови извор не појави, из чланка ћу избацити тврдње које извор референцира. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:29, 29. август 2009. (CEST)[одговори]
Једноставно није истина да линк ка референци не ради, овде су два различита линка и оба раде (управо сам сада проверио): 1. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/Knjiga03.zip (ово је документ завода за статистику Србије са званичним резултатима пописа 2002, где је међу језицима уписан и босански), и 2. http://www.monstat.cg.yu/Popis/Popis03.zip (исти такав документ завода за статистику Црне Горе са пописом из 2003, где су босански и бошњачки наведени као два засебна језика). дакле, линкови раде, с тим да су у питању ПДФ документи, који се прво морају скинути у рачунар па онда читати, а ако ти имаш бровсер који не подржава download или немаш програм за читање тих докумената, онда осавремени софтвер у свом рачунару пре тврдње да линк не ради (ако мени не верујеш онда лепо питај неког другог да ти потврди шта има у тим линковима и решен проблем). даље, пошто смо закључили да линк ради, институција Србије која користи назив босански језик је Републички завод за статистику, и то није резултат штампарске грешке већ детаљне расправе у оквиру ове институције који називи да се користе у резултатима пописа, без обзира на то како су се људи изјаснили, јер било је људи који су се на попису изјаснили као Цигани, а завод за статистику их је у резултатима исказао као Роме, што значи да резултати пописа у којима се налази босански језик представљају став институције, а не просту констатацију како се ко изјашњава. PANONIAN (разговор) 12:05, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Хвала на опширном упутству како се користи Интернет, браузер, како се скидају фајлови, шта је то зип и пдф. Сад ја не знам да ли ја треба да одговорим подједнако детаљним трактатом о веб хостингу, аптајму и Интернет протоколима, или да ти једноставно кажем да сервер у тренутку када сам покушао да приступим фајлу није радио. Дакле ради линк, референцу ћу прегледати касније. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:20, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Јесте ради се о политичкој одлуци Одбора за стандардизацију, исто тако као што је политичка одлука називати овај језик босанским алудирајући на постојање неког босанског народа који је хомоген на цијелој територији БиХ. Прилике у Босни су сложене, ту живе три народа са израженом националном свијешћу и не може име државе да служи за скивање имена новог језика. Држава и нација/народ су двије различите етвари, поготово у Босни. Не иде „држава Босна ерго језик босански“. Онај ко овдје не види у чему је проблем је или необавјештен или злонамјеран. Под окриљем појма ”демократија” не може се прогурати све и свашта. --Славен Косановић {разговор} 18:14, 29. август 2009. (CEST)[одговори]
Идентитет бошњачког народа и његовог језика једноставно нису повезани са темом "хомогености на целој територији БИХ", већ се једноставно ради о историјском називу језика који се користио у 19. веку и оно што су Бошњаци поновним оживљавањем тог назива хтели да кажу је то да њихов језик није српски или хрватски, а тежње за унитарном БИХ код неких Бошњачких политичара су нешто што нема никакве везе са овим. Даље, откуда сада код неких Срба толика жеља да за себе присвајају придев "босански", кад је колико јуче овај придев брисан из назива градова по Републици Српској? Ја видиш мислим да управо такви Срби који сматрају да се придев "босански" односи и на њих раде за идеју унитарне БИХ, али то је већ посебно питање. PANONIAN (разговор) 12:05, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Bošnjak - bošnjački, Bosna - bosanski. Stoga je jasno ko je prvi počeo sa politikantsvom. Odbor za standardizaciju je logično razmišljao. To što naši statistički zavodi koriste bosanski se može spomenuti u nekoj sekciji Ime jezika. -- Bojan  Razgovor  14:46, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]
С обзиром да је ово Википедија на српском језику и да је горепоменути Одбор надлежан за стандардизацију тог језика (што је речено већ неколико пута), заиста не видим разлог да се одлука коју је Одбор донео не поштује. Ако неко зна да је Одбор у међувремену променио одлуку из 1998, односно да је донео другу одлуку којом се прва ставља ван снаге, молим да нам се наведе референца за тако нешто. Позивање на документе неког завода који није релевантан да одлучује о називу језика је у најмању руку апсурдно. Чак штавише свака даља полемика на Википедији о називу тог језика је, по мени, чисто троловање. Једини начин да се чланку промени име је референца на одлуку Одбора о називу језика. --micki talk 15:05, 3. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Bošnjački jezik

Živo me interesuje za koga je na vikipediji na srpskom jeziku pisan ovaj lažni i sramotni tekst. Bošnjački jezik je proizvod jednog političkog dekreta. Svi mi dobro znamo da je to, kao i tzv. hrvatski uostalom, čisti SRPSKI jezik...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.216.126 (разговор • доприноси) | 12:31, 5. новембар 2009

Вјероватно је због горепоменутих разлога и чланак обиљежен наљепницама оспорено и неутрална тачка гледишта! Чланак треба преуредити, јер овај чланак је копиран са бошњачке википедије а добро је позната њихова пристрасност и занемаривање неутрална тачке гледишта. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:45, 5. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Bosanski jezik je standardna forma jezika oduvijek u Bosni i Juznoj Bosni tzv Hercegovini.Bosanskim jezikom govore bosanski pravoslavci i katolici koji su u za&dnjih sto godina pokazali svu nacionalno renegatstvo u korist velikosrpskih i velikohrvatskih projekata na racun unistenja vlastite domovine. Oni nisu uspjeli uvozom rogobatne kroatizacije ni ekavice.Tako se i danas bosanski jezik kojim se standardom sluze sva tri naroda nastala prelaskom sa bogumilske crkve bosanske na krscanstvo islam i hriscanstvo pokazuje kao nacistiji i najispravniji jezik juznoslavenskih prostora. Sandzak je najduze ostao u sastavu Bosne za vrijeme otomanske okupacije sto je urodilo plodom sacuvanja crnogorskog jezika. U sustini srpski i hrvatski jezik je istocna i zapadna varijanta bosanskog jezika.Negiranje bosanskog jezika i preimenovanja u bosnjacki je politicki promasena SH i jugoslovenska ideoloska sovinisticko fasisticka "naucna"lingvistika.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.92.244.45 (разговор • доприноси) | 22:10, 1. јануар 2010

Празна прича! --Жељко Тодоровић (разговор) 22:12, 1. јануар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Nije prazna prica Sve do kraja 19-tog stoljeca Bosanski katolici i pravoslavci nisu se nazivali nit tzv."Hrvatima" nit tzv."Srbima",nego Bošnjacima,a tzv."srpsko-hrvatski" politicki faktor nije imao nikakvog znacajnog utjecaja na zbivanja u Bosni u njenoj cijeloj dotadašnjoj historiji.

Bosanski franjevci su kroz cijeli Srednji Vijek širili katolicizam medu Bošnjacima bogumilske vjere,ali ne i tzv."hrvatstvo",dok "pravoslavaca" prakticno nije ni bilo u Bosni sve do ulaska Bosne u sastav Otomanskog Carstva.

Medutim,krajem 19-tog stoljeca to stanje se mijenja i Bosanski katolici i pravoslavci preko noci postaju tzv. "Hrvati" i tzv. "Srbi".Od tada je Bosanski narod podijeljen i od tada pocinju i svi sukobi unutar Bosne i njenog naroda,što se NIKADA prije u cijeloj historiji Bosne nije dogadalo nego su se Bošnjaci svih vjeroispovjesti borili za Bosnu,a ne protiv nje.

O Bosnjacima,kao jednom narodu tri razlicite vjere,govori,1844 i otac srpskog radikalizma Ilija Garasanin,govoreci o "potrebi bratstva izmedju Bosnjaka i Srba i ostalih Slavena".

Osvrnimo se,dakle, na Nacertanije (1844), Ilije Garašanina. U svom programu Nacertanije on narod Bosne naziva Bošnjacima - bez obzira na vjersku pripadnost - i kada govori o programu posrbljavanja Bosnjaka on kaze: ...K ovome treba dakle uciniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate..." Nadalje, predlaže da se: "nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi...obucavali i za takove cinovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naucili posle u svom otecestvu u djelo privesti mogli."

Da bi plan velike Srbije tekao bez vecih problema,i posrbljavanje Bosnjaka muslimana izvrsilo kako je zamislio,Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opca historija Bosne gdje se "ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavsi Bošnjaka" i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to iskljucivo "u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka",i od strane "coveka vrslo sposobnog i duboko pronicavajuceg." (ovdje je znacajno primjetiti da Garasanin ne spominje nikakve millete,nego na vise mjesta koristi narodno ime Bosnjaci za CJELOKUPAN narod u Bosni,dakle kao zajednicki naziv svih Bosnjaka,bez obzira na vjeru).

Meta njegovog programa bili su i pravoslavni i katolicki Bošnjaci,tako Garasanin kaze da nece biti velikih problema "preobratiti",odnosno posrbiti, Bosnjake pravoslavce (Bosnjake istocnog vjeroispovijedanja),i o tome kaze sljedece:"Na istocnog veroispovedanija Bošnjake veci upliv imati nece biti za Srbiju težak zadatak.".NAPOMENA:U vrijeme kada Garasanin ovo navodi srpska pravoslavna crkva nije ni postojala u Bosni,a ni kasnije,sve do 1920 godine!!(Na osnovu sporazuma izmedju Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje "ujedinjenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi" eparhija koje do tada nikada nisu bile u sastavu srpske pravoslavne crkve ukljucujuci i eparhiju u Bosni,koja je uvijek do tada bila iskljucivo u sastavu Carigradske patrijarsije. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobadja od svoje vlasti i prisajedinjuje pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom,dakle TEK 1920 godine srpska pravoslavna crkva se po prvi puta pojavljuje u Bosni)I nikakve narodne veze nije bilo izmedju Bosnjaka pravoslavaca i Srba pravoslavaca....Bosnjaci pravoslavci (danasnji tzv."bosanski Srbi"),inace,poticu u ogromnoj vecini od stocarskih plemena pravoslavnih Vlaha,a ostatak od Bosnjaka bogumila i nikakve veze nemaju sa Srbima.

Veci problem,pak,Garasanin vidi u posrbljavanju Bosnjaka katolika,pa o tome kaze:"Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katolicki Bošnjaci zadobijedu. Na celu ovih stoje franjevacki fratri."

Bosnjaci katolici su takodjer krajem 19-stoljeca preko noci postali tzv. "bosanski Hrvati",ali je bitno napomenuti da u srednjovjekovnoj Bosni nije bilo Hrvata kao nekog naroda u Bosni,to jasno uocavaju i sami hrvatski historicari kao npr.Tomislav Raukar,Nada Klaic,itd.

Tako,hrvatski historicar Tomislav Raukar kaze vrlo jasno: "U srednjovjekovnim bosanskim vrelima, prije svega u njihovu nazivlju, nema izricitih potvrda o nazocnosti hrvatskoga stanovnistva na podrucju bosanske drzave...

"Dapace, ni na nekim dijelovima hrvatskoga kraljevstva u srednjem vijeku nije bilo hrvatskoga imena. Primjerom je srednjovjekovna Sclavonia ili Slovinje."

Jedan od najcjenjenijih historicara u svijetu,po pitanju historije svih juznoslovenskih zemalja,hrvatski historicar Dr Nada Klaic u svome djelu "SREDNJOVJEKOVNA BOSNA - POLITICKI POLOZAJ BOSANSKIH VLADARA DO TVRTKOVE KRUNIDBE",Zagreb,1989.,dolazi do sljedecih konstatacija:

"....No, ove nevjeste projekcije o srpstvu Bosne vrijede isto koliko Sisicevo dokazivanje o hrvatsvu Bosne. Medjutim nekriticki izvjestaj Konstantina Porfirogeneta o Sklavinijama moze posluziti kao podloga za zakljucke samo onom historicaru kome nije odvec stalo do historijske istine. On je uglavnom iste vrijednosti kao i Dukljaninove vijesti o vladanju hrvatskih ili srpskih vladara nad Bosnom. To su tek povremeni izleti susjednih vladara koji nisu niti su mogli izmijeniti stoljetni polozaj bosanskih zemalja jer su one bez Hrvata i Srba odavno isle svojim, od njih posve odijeljenim putem. Carevi podaci za taj posao ne mogu biti mjerodavni, a jos manje vjesta konstrukcija barskog nadbiskupa koji pise sredinom 12. stoljeca...."

Sve do pred kraj 19.stoljeca u Bosni su zivjeli jedino Bosnjaci,koji su bili triju vjera muslimani katolici i pravoslavci:

Bošnjak katolicke vjeroispovijesti fra. Ivan Frano Jukic (1818-1857), koji je koristio pseudonim Slavoljub Bošnjak, koji je u svom proglasu 1848. godine zapisao:

"Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo živi nas samo kao ocenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale nas.... Vrime je da se i probudimo od dugovicne nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje mudrost, i nauk; nastojte da najpred naša serca ocistimo od predsudah, fatajmo za knjige i casopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost isitne izvedmo."

Citav ovaj fenomen,u svojoj cuvenoj pjesmi "Pjesma Bošnjaku" koju je objavio list "BOŠNJAK" u izdanju od 2. VII, 1891 godine,opisao je i Safvet-beg Bašagic rijecima:


Znaš Bošnjace, nije davno bilo,

Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta,

Kad u našoj Bosni ponositoj,

I junackoj zemlji Hercegovoj,

Od Trebinja do Brodskijeh vrata,

Nije bilo Srba ni Hrvata.

A danas se kroz svoje hire,

Oba stranca ko u svome šire. [...]

Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetije blago,

Naše ime ponosno i drago.

www.zemljabosna.com

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.144.51 (разговор • доприноси) | 17:34, 3. јануар 2010

Политички припремљена прича након рата у Босни! --Жељко Тодоровић (разговор) 17:41, 3. јануар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Nije ba Zeljko care ,stariji je GARASANIN i Safet BASAGIC i od mene i od Tebe ovo je dio bosanske historije jezika i bosanskog drustva i bosanskih bogumila i nastanka tri naroda od tzv agresije; turske ,austrougarske, kraljevine SHS,NDH i djelomicno Jugoideoloske Ovaj bosanski trojedini narod koji govori jednim jezikom uvijek je gubio glavu za tudje interese Doci ce vrijeme kada ce sam skontati da je bio Kusur u rukama vanjskih tzv prijatelja oni su nedavno bili iz hrvatske i srbije i pokusavaju mu nametnuti preko imbecila i sh fasista drugo ime jezika, POZDRAV LAMSE HUSO

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.144.51 (разговор • доприноси) | 18:16, 3. јануар 2010

Таква прича овдје не пролази! Били смо ми и троимени народ, и три племена једног народа, па затим у Другој Југославији свако свој народ итд. Само такво јединство су нам разбили унутрашњи фактори, а не спољни, а знамо ко спада у унутрашње факторе. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:28, 3. јануар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Tu i jeste problem sizofrenije oboljelih od ideologija fasizma i jugoslovenstva kao ideoloskog antifasizma. Jugoslovenstvo zadnje Titovo moglo je ostati da nije bilo bolesnika iz Trojednog naroda Kraljevine SHS. Zadnje jugoslovenstvo kao ideoloski antikomunizam se upravo raspalo jer"Po tom pristupu( obrascu) Ko ispituje i analizira ikonu (jugo)ideologije izvan matrice (jugo) ideologije je (jugo) ideološki je opasan po ( jugoideološko S-H)-bosansko društvo. "( ovo je citat iz jednog mog eseja)Dakle jugoslovenstvo kao ideoloski komunizam trazilo je unutarnje neprijatelje i naslo ih je u turcinu ustasi isl. pretvorivsi se svoj suprotni socioloski tas vage jugoslovenstva kao ideoloskog antifasizma.Tako srpski fasista nije vidio svoj fasizam vidio je sve druge oko sebe kao fasiste, hrvatski takodje i branio svoje jugoslovenstvo,( Manipulacija),Tako su cetnici branili bajagi titovo jugoslovenstvo jedino Bosnjaci islamske vjeroispovijesti nisu otisli u fasizam. A to je zbog vjere iskljucivo no to je druga tema.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.186.244 (разговор • доприноси) | 08:51, 4. јануар 2010

потребно преименовати

За почетак, потребно је преименовати ову страницу. Не знам ко овде још увек форсира назив "бошњачки" али сигурно је да се у држави Србији и на српском језику овај језик (илити ова редакција нашег заједничкој језика) назива босанским језиком:

  • Bosanski jezik je jedan od četiri jezika koji su u službenoj službenoj upotrebi u centralnoj Srbiji (pored srpskog, albanskog i bugarskog). [1]
  • У школама Републике Србије се званично учи босански језик (а не никакав бошњачки)!![2]
  • Држава Србија издаје личне карте и друга званична документа и на босанском језику (не спомиње се никакав бошњачки) [3]
  • Доношењем Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 18/2005), међу десет мањинских језика које је Република Србија изабрала да ће штитити уврштен је и босански.[4]
  • Po Zakonu o slobodama i pravima nacionalnih manjina, u delovima Srbije gde žive manjinski narodi, nazivi državnih i lokalnih institucija, ulica, trgova i naseljenih mesta moraju se pisati i na maternjem jeziku manjina. Maternji jezik Bošnjaka je Bosanski. Na zgradi Višeg suda u Novom Pazaru, gde su smešteni Osnovni sud, Osnovno i Više tužilaštvo i druge pravosudne institucije nazivi ovih ustanova ispisani su dvojezično - na srpskom i bosanskom.[5]
  • Заштитник грађана Републике Србије овај језик јасно назива босанским језиком.[6]
  • Из горе наведених линкова такође видимо да овај језик се у мејнстрим медијима на српском језику једноставно назива босанским.[7][8][9]

Стога, молио бих администраторе да окончају ову лакдрију и једноставно назову чланак његовим именом.--Mladifilozof (разговор) 14:24, 12. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Српски лингвисти су на време дали своје мишљење[10]. А други је пар опанака што њихово мишљење не прихватају неке званичне институције.

И откад то мејнстрим медији одлучују о језичким питањима?

--Sly-ah (разговор) 14:44, 12. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Управо тако. Може сто државних институција и установа да назива тај језик како хоће, зна се како су лингвисти прописали да се зове. Ми нисмо некаква организација па да нам се диктира како ћемо нешто називати, не може нама заштитник грађана издавати упуства или било који медиј како називати неки језик. Овдје се поштују правописне норме, а не политички договори. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:24, 12. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
С обзиром да мишљење дотичних лингвиста датира из 1998. године, може се слободно рећи да је данас застарело. У сваком случају, јасно је да се у Србији тренутно дешава еволуција употребе термина којим се означава језик Бошњака и да се са термина "бошњачки" полако прелази на употребу термина "босански". Лично мислим да ће дотични лингвисти (или њихови наследници у дотичним институцијама) на крају и сами презентовати ново мишљење у којем препоручују термин "босански" као најприхватљивији. У сваком случају, заиста би требало видети шта лингвисти данас (2011. године) кажу о овом питању. PANONIAN (разговор) 22:05, 12. фебруар 2011. (CET)[одговори]

То је врло једноставно: пошаљеш писмо Одбору за стандардизацију, лингвистима лепо саопштиш да сматраш да је њихово мишљење застарело, да ти, као искусни лингвиста, сматраш да је у питању "еволуција термина којим се означава језик Бошњака" и замолиш их да се опет изјасне по том питању. Дотле ће се на Википедији на српском језику језик Бошњака означавати као бошњачки, у складу са застарелом препоруком тих лингвиста.

--Sly-ah (разговор) 22:31, 12. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Ништа не застарјева док се не донесе ново. Ако су они раније одлучили да назив тако гласи, он ће гласити тако све док не донесу ново рјешење. То ти је слично као са државним законима, стари је у употреби док се не замијени новим. Никоме не може бити изговор да је неки закон СССР застарио, ако Руска Федерација није донијела нови. Тако и овдје, да је правило донесено прије 100 година, оно би важило док се не замијени новим. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:07, 12. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]

Таман посла. Зар није српски језик такође босански? Јели смо ми криви за то што су узели стандардни језик Караџића-Даничића па додали мало више Турцизма. Сада још треба да нас вређају да су Срби колонисти у Босни који не припадају тамо. --Pepsi Lite (разговор) 01:27, 13. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Па добро, то је већ расправа о нечему другом. Сви ми знамо да је овдје код нас то исти језик, али пошто га је политика раздвојила по националностима, ми сигурно нисмо довољно снажни да га саставимо. Како год, за тај политички босански језик, код нас важи назив бошњачки, а сва друга увјеравања око тога се могу окачити мачку о реп. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:31, 13. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Иако мислим да је цело питање имена језика у државама бивше Југославије бесмислена лакрдија (а да се ја лично питам тај заједнички језик југословенских народа би се званично звао "југословенски", што би било прихватљиво за све, за разлику од бившег назива српско-хрватски), још је бесмисленије негирати нечије право да назива свој језик оним именом којим жели. Нажалост, мислим да ће проћи бар 10 година док се о овој теми не буде могло нормално разговарати. PANONIAN (разговор) 21:13, 13. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Тужно је што се хватате за једну референцу из времена 1990-их која вам иде у прилог а одбијате десетине других које вам не иду у прилог. Ако анти-дискриминаторни прописи Републике Србије изричито називају овај језик босанским (Закон о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, Закон о слободама и правима националних мањина, обдусман Републике Србије...), није ми јасно зашто још увек инсистирате на употреби овог дискриминаторног назива? --Mladifilozof (разговор) 15:47, 15. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Нас не занимају прописи Републике Србије када се ради о језичким питањима. Пропис омбудсмана или неког другог органа има исту снагу као да га је донијела и моја баба, дакле никакву. Какве повеље, какви закони, какви бакрачи... Лингвисти су своје рекли, и држава се ту нема шта мијешати. Она би требала помагати да се српски језички прописи налазе у сваком дому, а не да се бави стварањем својих. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:31, 15. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Пази Жељко ... то за бабу ... цитираће те на Пешчанику :) --Каштер (разговор) 20:00, 15. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Да, сигурно нас чека још један овакав чланак, само сада с позивом да нас неко казни пошто не поштујемо одлуке државних органа и кршимо људска права. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 22:38, 15. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
<цитат>..још је бесмисленије негирати нечије право да назива свој језик оним именом којим жели..</џитат>. Овај аргумент ће мало добити на смислу оног момента када почнеш да нападаш нпр. Немце што нама „негирају право“ да свој језик називамо именом „којим желимо“. (Они за наш језик користе име „зербиш“ уместо „српски“. Сад не знам баш како тиме нама „негирају право“ да га ми у свом језику зовемо „како желимо“, али они то чине исто онолико колико ми Бошњацима „негирамо право“ да у бошњачком бошњачки називају босанским).
Не видим никакву сличност са та два случаја јер су босански и српски један исти језик, а немачки је нешто сасвим друго. Дакле Бошњаци имају право да на нашем заједничком језику свој језик називају како хоће и, овде се морам сложити са филозофом, прописи Србије им то гарантују без обзира на лично мишљење поједних индивидуа из одбора за стандардизацију српског језика. PANONIAN (разговор) 00:56, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Елем, ако бисте мало размислили можда бисте схватили да су у вашим покушајима да избегнете „дискриминацију“ (узгред, предлажем отварање било ког речника како бисте научили шта тај израз у ствари значи), ви управо још грубље нападате бошњачку културу и језик. Наиме, онај мој пример са немачким је бесмислен зато што нема смисла да ти некоме налажеш како ће у свом језику да назива било шта, па макар и твој језик. Тиме што тврдите како бошњачки лингвисти имају ингеренције над српским језиком, ви имплицирате да су они лингвисти српског језика. Дакле бошњачки језик је у ствари српски, и бошњачка култура је у бити српска? Хајмо, па такве изјаве нису у духу добросуседских односа. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:07, 15. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Па бошњачка култура и јесте српска и ту нема ништа спорно (и модерна генетика је доказала да су Бошњаци Срби). И најгоре од свега јесте што је цело то питање националног, језичког и верског идентитета овде пример вековних сукоба у оквиру једног истог народа, који ни најмање нису доприносили икаквом бољитку и напретку, већ само изазивали братоубилачке ратове (а то је најтачнији опис ратова у Босни и Хрватској). PANONIAN (разговор) 00:56, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Управо сам помислио да је демократија кад један народ изабере да свој језик назове онако како му одговара, и то на свом језику. Али није када и другим народима жели да наметне свој начин. Тако и ја Бошњацима дајем за право да свој језик на свом властитом бошњачком језику зову онако како год желе. Али и да мени дозволе да свој српски језик говорим по правилима српског језика. Како ће Бошњаци који су себи изабрали назив 1993. да називају свој властити бошњачки језик, то је њихова ствар. А како ће Срби, то је ствар српских лингвиста који су одлучили да се тај језик зове бошњачки. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:00, 15. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Овај језик није потребно преименовати јер: српски језик ∈ босански језик. Термин босански може се односити такође на српски језик. Овде нико негира Муслиманима како хоће да зову свој језик на свом језику. Закон о слободама и правима националних мањина се добро поштује. Термин бошњачки језик није дискриминаторски. Научили су да господаре током 500 година над Србима и сада мисле да нас управљају како ћемо причати свој језик. --Pepsi Lite (разговор) 00:10, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Референцирање

Назив овог језика је бошњачки језик и тако треба да стоји у уводној реченици. Нема потребе да се ту јаше дефиниција да би неко указао на то како тај језик има више имена. Све контроверзе око назива тог језике се могу подвести у посебан одјељак. Тамо се фино може навести да органи Србије то зову босанским, да је према том и том документу то босански, да у Уставу РС пише да је то језик бошњачког народа итд. Таквим референцама не треба опсједати уводни дио чланка, већ смјестити у посебан одјељак. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:27, 15. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]

Слажем се пошто сам и сам размишљао о томе да у наслову треба да стоји само дефиниција на српском језику, односно употреба према установљеном називу. А у посебан дио може да се убаци да један завод у Србији користи назив на бошњачком језику као и пар школа у Рашкој, док у Службеном гласнику Српске и Уставу тај се језик назива језиком бошњачког народа. Али и ту треба да се помене да је у српском језику званичан назив бошњачки. Исто треба да се промијени у кутијици оно гдје стоји изговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:52, 15. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Ја се не слажем, јер се на основу прописа и службених публикација Републике Србије може видети да се термин "босански" у српском језику користи више него термин "бошњачки", без обзира на препоруку лингвиста. PANONIAN (разговор) 01:02, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Нигдје у службеним документима Републике Србије не пише да се бошњачки језик на српском језику службено назива „босански“. Нити та поменута институција Републике Србије може да доноси такве одлуке. Посебно ако узмемо у обзир да према ријечима лингвиста придјев босански има значење бар неколико вијекова у српском језику, а које се односи на област Босну (око ријеке Босне), те се као такав придјев односи само на оне ствари које су везане за ту поменуту област око ријеке Босне. Исто као што се придјев сремски веже за област Срем, па са обзиром на то неки нови језик не може да се зове сремски језик. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:17, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Ово је службени документ Републике Србије и у њему се језик којим говоре Бошњаци назива босанским. И ко каже да Републички завод за статистику не може да доноси одлуке о називу језика у пописним резултатима? Ни она "господа" из одбора за стандардизацију нису надлежна да одређују назив језика којим говоре Бошњаци, што они, уосталом нису ни урадили. Они су само изнели ПРЕПОРУКУ како би, по њима, тај језик требало звати, али је очигледно да се људи из државних установа Србије уопште не обазиру на ту препоруку (нити их ишта обавезује да се на то обазиру). Препорука је само препорука и никог не обавезује ни на шта. PANONIAN (разговор) 01:40, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Иначе, ово је јако занимљив текст, где дотична господа из дотичног одбора "кукају" што се ни у уставу Републике Српске не користи термин који су они предложили, већ уместо тога стоји "Језик бошњачког народа". Другим речима, њихов предлог се не поштује ни у Србији, ни у Републици Српској. PANONIAN (разговор) 01:58, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Погледао сам документ институције Републике Србије и нигдје нисам видио да се каже да је „босански“ матерњи језик Бошњака. У том документу се заправо само једном помиње „босански“. Али без било каквог образложења. Документ је из 2002. године и претпостављам да би ако је то званичан назив могао да нађеш још примјера гдје иста институција користи тај назив и у другим документима осим овога. А на другу страну то што се српски језик говори и ван надлежности те институције Републике Србије, те је у том случају Одбор много релевантнији за српски језик. Ако није у питању грешка, онда ћеш сигурно лако да пронађеш гомилу примјера гдје иста институција користи исти назив у новијим документима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:03, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Предлог

А да напишемо два посебна чланка, један би се звао "Босански језик", а други "Бошњачки језик" и у сваком би се писало о употреби и историји употребе једног од та два појма. PANONIAN (разговор) 00:59, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Иначе, сличну расправу о питању језика сам водио и овде: http://commons.wikimedia.org/wiki/File_talk:Serbo_croatian_languages2006.png наравно, ту сам бранио право Бошњака из једне црногорске општине да свој језик зову "бошњачким", док је један корисник хтео да за то користим назив "босански". С обзиром да се Бошњаци на попису изјашњавају и за један и за други језик, и с обзиром да је статистички завод у Црној Гори оба језика (босански и бошњачки) исказао посебно у пописним резултатима, има итекако основа да постоје два посебна чланка о овим језицима, исто као што већ постоје посебни чланци о српском, хрватском и бошњачком, што је у суштини све један исти језик. PANONIAN (разговор) 01:29, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Против сам јер не постоје два српска језика. Осим ако не постоји нека политичка тенденција за отцјепљењем. У том случају би поборници требали да оснују другу википедију на том неком другом српском језику. Надам се да се толико слажемо да не постоје два српска језика који се разлику један од другог. Ако кренемо овим путем, онда ће неко да напише чланак о крајишком, сремском, херцеговачком и далматинском језику. А ово је ипак енциклопедија. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:24, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Постоји разлика, јер се људи на попису не изјашњавају да говоре крајишким и далматинским, али се изјашњавају да говоре и босанским и бошњачким, што резултати пописа у Црној Гори приказују као два различита језика. PANONIAN (разговор) 01:29, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Колико сам те схватио, у Црној Гори се на попису поједини становници изјашњавају да говоре бошњачким и босанским језиком? Да ли знаш који се народ изјашњава да говори овим називима језика? Ово те питам јер се у српском језику језик Бошњака назива бошњачки, а не знам на који би се народ циљало у случају још једног језика у Црној Гори? Можда најбоље да погледамо у неком рјечнику српског језика, или да сачекамо док неко то прво измисли прије него што ми будемо нагађали о неким новим језицима за које се тренутно не зна који народ их говори као матерњи. Исто тако није обавезно да ако у Црној Гори неко помене војвођански језик, да ми одмах морамо чланак о том „језику“. Прије него и уџбенике одштампају. Ако их уопште буду штампали у матичним државама тих народа којима су ти језици матерњи. Зар ти не мислим да се овде ради о политици? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:51, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Наравно да се ради о политици и то о оној која је разбила Југославију и довела Србију до економске пропасти, али то овде није тема. У сваком случају, Бошњаци у Црној Гори се изјашњавају да говоре и босански и бошњачки и као такви су исказани у пописним резултатима (на попису у Србији исказани су само говорници босанског). Што се тиче тога како се у српском назива језик Бошњака, у употреби су свакако бар три имена: "бошњачки", "босански" и "језик бошњачког народа", док из црногорског пописа видимо да само "босански" и "бошњачки" имају своје изворне говорнике, док их "језик бошњачког народа" за сада нема. И не видим никакву паралелу са називима "крајишки језик", "војвођански језик", итд, јер такви језици нису нигде исказани на попису нити се помињу у неким званичним документима. Међутим, оно што се у тим документима помиње треба да буде објашњено и на Википедији. PANONIAN (разговор) 02:11, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Сада већ не разумијем на шта цињаш, пошто си изјавио да у Црној Гори Бошњаци говоре два матерња језика, од којих је један бошњачки, а други босански, и то на службеном црногорском језику?! Да можда напишеш да се на црногорском бошњачки зове и бошњачки и „босански“ али да њиме не говори исти народ него два народа?! Док у Србији имамо само примјер да се у званичном документу једне институције 2002. на једном мјесту помиње „босански“ као језик без дефиниције за кога и шта се веже. Ако сматраш да на основу једног помена у једном документу из 2002. можеш да напишеш читав чланак о употреби једног назива у једном документу, који може да буде грешка, онда ћеш нас довести у стални рат измјена пошто многи неће дозволити да такав чланак повежеш са напримјер чланком Бошњаци. Мислим да би нас то одвело у још један рат измјена и политичку конфонтацију на ср википедији која постаје све израженија са тенденцијом да имамо што већи број чланака попут оног о Политичком дјеловању СПЦ који је пренешен са хр и сх википедије. Очигледно да једни корицници говоре један српски језик, а други корисници говоре други српски језик. То што у Републици Српској у документима стоји „језик бпшњачког народа“, то исто стоји и за „језик српског народа“, а чиме се без дилеме алудира на бошњачки и српски језик. Тако да Република Српска у сваком погледу поштује српски језик. Мени заиста није јасно шта је циљ тога да се направи подјељеност и стални конфликт на овој википедији?! Како то да ја у Републици Српској могу да прихватим одлуке одбора у Београду а ви поједини из Србије не можете него желите нешто посебно? Чему та стална бојкотовања свега што има везе са српским језиком и та константа ратна подјељеност коју примјећујем код појединих људи из Србије? Имам одсјећај да се у Србији још води грађански рат? Шта је препрека да допустимо Бошњацима да они свој језик зову како гох желе, али да ми поштујемо одлуке Одбора и да не стварамо два језика? Зар није јасно Одбор описао да се придјев босански веже за област око ријеке Босне? И зашто сада неко из Новог Сада треба да лобира да се језик Бошњака не зове бошњачки него босански? Чему све то? Ако је у питању борба за равноправност, онда сви они који су себе прогласили посебним народом имају право да имају посебан језик. Бошњаци имају бошњачки и то им нико не оспорава. Зашто политичка тежња да се све што се веже за географску област Босне припише Бошњацима као њихова приватна прћија? Чему такве политичке тежње код некога у Новом Саду ко очигледно воли Војводину? Уопште не разумијем тежње?! Да ли Бошњацима неко оспорава да имају језик и да га говоре? Не! Да ли неко жели да своје политичке аспирације наметне у српски језик? Да! Зашто? Да би опет могао да букне рат за десет година? Је ли то циљ? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:47, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Извини, али резултати црногорског пописа датирају из 2003. године, када је службени језик у Црној Гори био српски, тако да су се на службеном српском језику тада користила два назива за језик којим говоре Бошњаци у Црној Гори. Што се Републике Српске тиче, назив "језик бошњачког народа" никако не значи исто што и "бошњачки језик", јер су и босански и бошњачки називи за језик бошњачког народа, а као што сам показао, и господа из одбора за стандардизацију су се бунила што се у Републици Српској користи тај назив, а не онај који они форсирају: http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka035.html Што се Србије тиче, није у питању "само једна институција", а овде су презентовани и неки извори који то показују: http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Бошњачки_језик#.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.BD.D0.BE_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B0.D1.82.D0.B8 (а и податак у пописном документу из 2002. није грешка сигурно, јер сам и сам радио тада у заводу за статистику и упознат сам са пописном методологијом). У ствари, оно за чега ми овде немамо доказе и изворе је то да било која државна институција Србије користи термин "бошњачки језик". А што се тиче тог одбора у Београду чије ти одлуке прихваташ, тај одбор је сам себе прогласио и поставио надлежним да одлучује о томе, док у институцијама Републике Србије седе демократски изабрани представници народа. Самим тим, људи који су демократски и легитимно изабрани на неке функције имају већи кредибилитет да одлучују о неким стварима, него поједини самозванци. А што се тиче политичких сукоба у Србији о којима говориш, таквих сукоба ће бити све док одређени појединци не прихвате вредности цивилизованог света и не престану да нас свађају са суседима (а као што рекох то овде није тема, али ти си отворио то питање). Зар треба сви да будемо овце и слушамо оне који нас више од 20 година упропашћују? Е па извини, али тако не иде, поготово не 10 година после 5. октобра. Ако демократски изабране институције државе Србије не поштују предлог дотичног одбора, онда немам ни ја разлога да га поштујем. А то да ли сам ја из Новог Сада или из неког другог места је потпуно небитно за ову дискусију. Што се тиче назива "босански" за језик Бошњака, имам податке да се тај назив користио још почетком 19. века и према томе употреба тог назива од стране Бошњака никако није одраз тежње за унитарном Босном, већ враћање историјским коренима у трагању за националним идентитетом (а то је исто оно што су урадили Срби и Хрвати називајући језик којим говоре именима која су коришћена у ранијим историјским периодима). А што се тиче евентуалног новог рата о којем говориш, он би могао букнути управо због тога што неки Срби и Бошњаци у БИХ једни другима оспоравају нека национална или политичка права (а оспоравање имена језика којим говоре Бошњаци је итекако део тих оспоравања). PANONIAN (разговор) 12:24, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Uvodjenje bosanskog u Srbiji je rezultat političkih kompromisa. Meni logika kaze da jezike nazivamo po narodima, ne po drzavama. Ako se vec dozvolio nestanak srpskohrvatskog, onda nijedna strana nema pravo da drugima propisuje rečnik. -- Bojan  Razgovor  13:19, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Ово је чисто језичко питање и поново се отвара километарска расправа око тако нечег.Као и у случају Бирмингема,Вићенце и других примера,поштују се облици које прописују,важећи Правопис,Речник или нека друга адекватна лингвистичка литература.Уколико неко сматра да је референца која се користи тренутно у чланку,нека погледа шта Речник српског језика Матице српске од пре неку годину каже на ту тему и да се тиме ово оконча.(Погледао бик ја,али ми Речник тренутачно није доступан.)Мислио сам да постоји договор око језичке проблематике и ко је за то задужен,али људи овдена просто воле да млаћарају празну сламу,па то је страшно. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 14:04, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Управо, млаћење празне сламе. За сва језичка питања надлежан је само правопис, односно релевантни језички приручници. Никакви медији, никакви закони (односно Народна скупштина) за то нису надлежни. Текст закона пише чиновник и баш њега брига јер направио правописну грешку, или било какву грешку у језику. Добро се зна да тај израз босански представља политички компромис, а не нешто што спада у лингвистику. Рекао сам већ, није спорно уопште ставити у посебан одјељак размимоилажења око имена овог језика (тај одјељак већ постоји и може се допунити). И од када је то високи представник надлежан за српски језик, пошто се многи позивају на одредбе Устава РС? --Жељко Тодоровић (разговор) 14:31, 16. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]

Не знам како ти имаш податке да су Бошњаци користили „босански“ језик у 19. вијеку кад су Муслимани (нородност) себе прогласили за народ 1993? Како је то изводљиво?! И ако је то код Бошљака њихова политичка иницијатива израз повратка коријенима и тежње за националним идентитетом, какве то има везе са српским језиком? Нека теже и даље, ко им брани? Није ми јасно шта са тим има неко из Новог Сада ко воли Војводину? И опет понављам да нико од Срба не оспорава име бошњачког језика којим говоре Бошњаци. Бошњаци имају свако право да у свом властитом бошњачком језику користе изразе који сами изаберу. Постоји википедија на бошњачком језику гдје сваки Бошњак може да пише на свом матерњем бошњачком језику. А што се тиче помена новог рата, може да се деси ако поново неки пристрасни борци за људска права почну да заговарају неке своје идеје позивајући се на пароле „да нам буде боље“. Има од Земуна преко Батајнице, Инђије, Старе Пазове, до Сремских Карловаца, Петроварадина и Новога Сада једно 80 километара плодних ораница. Ако желите да вам „посље 5. октобра у Војводини буде боље“, узмите па орите те њиве. пс Језик Бошњака који су сами себи 1993. изабрали назив може једино да се зове бошњачки а не може да буде сремски, шумадијски, босански, далматински, подрињски, семберски, посавски или херцеговачки, јер ови придјеви већ имају значење које се веже за географске области. Исто тако политичке тежње попут „посље 5. октобра“ као и „да нам буде боље“ спадају у политичке радње везане за групу грађана у Србији и као такве не претстављају ништа друго до искориштавање климе на ср википедији за сталну конфронтацију и изражавање политичких ставова. пс Овде сам иамо тројицу колега са подручја РС Крајине, а данас нема нико жив из Крајине! Нико! Отјерали су ми сународнике Србе са википедије на њиховом матерњем српском језику! А зашто? Зашто толика нетрпељивост? Зашто појединци одлазе на сх и хр википедију и тамо планирају нападе и уношење раздора на овој? Одакле тоолика мржња према Србима, Србији, Српској, Крајини, српском језику и култури? Зашто је СПЦ на мети и зашто постоје људи који толико мрзе СПЦ? Заста бих волио да уђем у главе тих људи на пар минута да бар покушам да схватим одакле у њима толико мржње која се константно изражава конфронтацијом и негирањем свега почиње са ср! И ако неко каже да ово није политичка тема, јесте, итекако јесте. НА ову википедију се стално истреса дневнополитичка ситуација због тога што поједини политички активисти из Србије не желе чак ни да прихвате најобичнији стандард српског језика. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:28, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Нећу се освртати на политичке и све друге теме које немају везе са оним о чему говори овај чланак. Пошто сам прочитао све аргументе за и против преименовања, као лаик (што посебно наглашавам) стичем утисак да би оно мање-више представљало један вид оригиналног истраживања, односно да не постоје довољно јаки аргументи који би оправдали игнорисање препоруке Одбора за стандардизацију. Стога не могу да подржим предлог за промену тренутног имена чланка. Чак и чињеница да се не ради о обавезујућој одлуци, већ о препоруци, није довољна (рекао бих) да се између два решења не изабере оно које је боље и исправније. Све до доношења нове одлуке и/или препоруке, којом се тренутно важећа ставља ван снаге, ми треба да поштујемо оно што су људи стручнији од нас препоручили. То је једини начин да избегнемо оригинално истраживање и колико-толико сачувамо објективност. Није на нама да по сопственој савести одлучујемо шта би било најбоље, већ да се као енциклопедија позивано на примарне и секундарне изворе, односно на радове и одлуке људи који су стручни у конкретним областима. Толико. mickit 22:51, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Чак се и у повељи Инстита за бошњачке студије већ у првој реченици каже: Босански језик јесте језик Бошњака и свих оних који га под тим именом осјећају својим. Најискреније немам ништа против Бошњака и бошњачког/босанског језика, али мислим да су разлози који се наводе за преименовање погрешни и да уколико заиста желимо да будемо НПОВ можемо једино да пратимо шта релевантне институције/одбори кажу о томе и да се ми онда позивамо на те одлуке. На њима је да те одлуке бране, преиспитују, мењају и сл. mickit 23:07, 16. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Проблем је што си цитирао на ћирилици, па изгледа као да цитираш на српском језику. Ево како је написано на бошњачком језику:

Оно „bosanski“ се на српски преводи у бошњачки. Дакле када се преведе на српски, онда звучи другачије: „Бошњачки језик јесте језик Бошњака...“. Према одлуци Одбора. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 17. фебруар 2011. (CET)[одговори]

И у босанском/бошњачком језику се користи ћирилица, тако да заиста нема потребе да „преводиш“ моје коментаре. Посебно ако се нешто цитира. mickit 12:26, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Не знам шта ти значи то „у босанском/бошњачком језику се користи ћирилица“. Не разумијем. А превео сам на српски не због ћириличног писма, него због српског језика. Ти си додао коментар који није био на српском језику. Ево да те цитирам:

. Ово Босански језик на српском језику нема значења. На српском се каже бошњачки језик. Посебно када је оваква тема у питању, онда треба јасно да се назначи да дати цитат није на српском. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:29, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Мики је вјероватно мислио на то да је и правописом бошњачког језика предвиђено да и он формално садржи писмо ћирилицу (ради лакшег подвођења Срба у Босни под босански језик), иако је јасно да је ћирилица само формална у бошњачком језику, тј. никада је неће писати, увијек ће писати латиницу. Али, у праву је Баш Челик када каже да када Бошњаци искористе термин босански језик да се то на српски „преводи“ као бошњачки језик, јер термина босански уз ријеч језик нема у српском језику. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:37, 18. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Управо тако Жељко. Мицки већ неколико пута наводи „у босанском/бошњачком језику се“. Тако да га не разумијем и не знам да ли у једној реченици користи два језика или сматра да постоје два језика или два назива. Ако је Одбор одлучио да се језик зове бошњачки језик, онда нема „у босанском/бошњачком језику се“. Према одлуци Одбора заснованој на традицији српској језика придјев „босански“ се додаје у смислу везаном за географску област око ријеке Босне. Попут придјева посавски, подрињски, семберски, крајишки, сремски, шумадијски, мачвански итд. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:51, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Ма какве има везе то што наводи двојно, то је његова ствар како ће то писати. Он поштује одлуку Одбора и то је важно, неко се може слагати с одлуком, неко не, али сви морају поштовати. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:54, 18. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Има везе јер га не разумијем када каже „босански језик“ а и не поштује одлуке Одбора. Не разумијем шта мисли под тим и шта то значи? Одбор је одлучио да постоји само један назив. То је заправо суштина расправе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:03, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Нема овдје расправе. Тачно се зна како назив језика гласи, а све остало је сувишно. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:05, 18. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]

Препорука из 1998. године је потврђена и у одлукама из 1999, 2000. и 2002. године. Цитат из последње одлуке: И најзад: Бошњаци могу свој језик звати босански и тврдити да он има вишестолетну традицију (чак «националну традицију»), али немају право очекивати да њихов терминолошки избор добровољно следе ни Срби, ни Хрвати, ни Енглези, ни Немци, ни други, јер сви други имају право и потребу да разликују придеве босански, херцеговачки, босанскохерцеговачки и бошњачки. Придев босански у стандардном српском језику има само регионално или историјско значење (нпр. босанске планине, некадашња босанска држава и сл.), а не може служити ни етничким ни лингвистичким сврхама (не барем терминолошки). mickit 13:12, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Slažem se da nema potrebe za preimenovanjem članka. Ovo je prvenstveno jezičko a ne političko pitanje. Dakle, sve dok su relevantne odluke/preporuke na snazi, ime članka ne treba mijenjati. To je moje mišljenje koje je dato s čisto formalne, legalističke strane. U samu materiju rasprave ne bih da ulazim, ima tu podmetanja, da se tako izrazim, i sa jedne i sa druge strane.--В и к и в и н др е ц и 14:00, 18. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Други предлог

А да једноставно преведемо уводну реченицу за енглеске Википедије која отприлике гласи:

Босански језик је један од назива за некадашњи српско-хрватски језик, који употребљавају првенствено Бошњаци.

Томе се може додати и објашњење да Срби и Хрвати њихову варијанту језика често називају бошњачким језиком.

--Mladifilozof (разговор) 17:02, 31. март 2011. (CEST)[одговори]

Енглези нису надлежни за наш језик, ми имамо свој Одбор који је јасно рекао да га ваља ословљавати са бошњачки језик. Не видим чему толика потреба да се назив чланка мијења. То да ми политички дискриминишемо некога јер они другачије зову свој језик и томе сл., нема никакве везе. То нису ствари које су предмет занимања Википедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:13, 31. март 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Појам „босански језик“

У чланку треба поменути и то на самом почетку (нпр. у одељку који би се бавио контроверзом око имена) да се овај језик такође назива и босанским, јер је то чињеница јасна као дан, а не нечија измишљотина. То што одређене институције не поштују одлуке Одбора јесте за осуду, али није на нама да о томе судимо нити дајемо мишљење, него да бележимо тренутно стање ствари, такво какво је и са што је више могуће детаља, а не сакривамо чињеницу да се и поред одлуке Одбора и даље у званичним институцијама Србије користи и реч босански за овај језик. Да ли је то из немара, или с предумишљајем, нас то не занима. Не видим ништа лоше у томе јер је то само још један податак више, али то треба представити као чињеницу, без кићења разним епитетима, наводницима и сл. како се тоуме радити на овој врсти чланака. --Јагода испеци па реци 10:56, 28. август 2011. (CEST)[одговори]

И за Лорен Бакол се користе називи Лорен Бекол и Лорин Бекол. А у штампи на српском се користи назив Пакс Американа и Пакс американа, на ћирилици. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:04, 28. август 2011. (CEST)[одговори]
Није ти поређење на месту. Код Лорен и Пакса, ради се о обичној правописној грешци (иако је моје лично мишљење да код Лорен треба навести и неправилне облике, ал ај, добро, да не ширимо овде у офтопик). Овде се међутим ради о једној широкој друштвеној појави, плус да у народу још увек влада збрка око тога вероватно зато што је то појава новијег датума (до деведесетих, сви који су живели у БиХ били су Босанци, и нису се бунили због тога, а сама реч „бошњачки“ ископана је из заборава баш деведесетих), стога мислим да би требало то поменути, тј. дати читаоцу информацију која ће му омогућити, да кад на тим званичним документима Републике Србије наиђе на босански језик, не почне да се пита што сад ово овако, или да почне да мисли да је то исправно. Кад би имао ову информацију коју бисмо му ми дали, кад види та документа знао би да то није испрвно. Овако, он то не може знати, и повешће се као и многи овде који су исто урадили, за тиме да је то документ званичног тела Србије, и самим тим мора бити исправан. А знамо да није. Што не дати ту информацију случајном читаоцу наше енциклопедије? Ја не видим ама баш ни један једини разлог да му се то ускрати. --Јагода испеци па реци 11:17, 28. август 2011. (CEST)[одговори]
„(до деведесетих, сви који су живели у БиХ били су Босанци, и нису се бунили због тога“ Ово није истина него ја мислим да је ово твоје лично политичко мишљење. А што се тиче неправилних облика, ако их треба наводити у чланцима, онда их треба свуда наводити. За Бирмингем се користи и назив Бирмингам. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:24, 28. август 2011. (CEST)[одговори]
Баш ми је драго што то мислиш. Видиш, и ја мислим да ти то мислиш зато што ти се не свиђа оно што ја мислим. По обичају, гураш свој ПОВ и минираш сваки иоле нормалан разговор. Стога се ја више овде нећу јављати, барем не да бих теби одговорила. Немам времена нити живаца за још једно километарско препуцавање које нигде не води. Сори, мораћеш да нађеш другу жртву. --Јагода испеци па реци 11:27, 28. август 2011. (CEST)[одговори]

Не знам зашто су босански и бошњачки језик поистовећени у овом чланку. Узмимо примера ради попис становништва у Црној Гори 2003. где је 3,21% грађана говорило бошњачким, а 2,29% босанским језиком. Дакле, уколико грађани сматрају да су то два различита језика, то треба испоштовати. Као што треба испоштовати њихово ново бошњачко национално опредељење. Тако да мислим да треба да постоје два одвојна чланка - један за босански други за бошњачки. А то што ни они сами не знају разлику између бошњачког и босанског језика, па ни између та два и српског је друга ствар. Овде је реч о пилитичким творевинама, а не о правим језицима тако да их на тај начин треба и посматрати.

Tresnjevo (разговор) 06:36, 20. јануар 2012. (CET)varijante[одговори]

BOSANSKI JEZIK JE....

'Hrvatski i srpski jezik su zapadna i istocna rogobatna varijanta bosanskog jezika JER Potpisani dogovor: U Beču 28.ožujak p.n. 1850.godine: Ivan Kukuljević s.r.; Dr. Dimitrije Demetar s.r.; I.Mažuranić s.r.; Vuk Stef.Karadžić s.r.; Vinko Pacel s.r.; Franjo Miklušić s.r.; Stjepan Pejaković s.r.; Đ. Dončić s.r.; razotkrivaju postojanje Bosanskog jezika. I sami potpisnici su se dogovorili oko južnoslovenskog jezika, i kažu: »Jednoglasno smo priznali da je najpravije i najbolje primiti južno narječje, da bude književno. Iz ovoga se može zaključiti da je za osnovu tog «novog» jezika uzet govor Bošnjaka - Istočna Hercegovina H.Tokic--89.146.138.7 19:41, 16. veljače 2012. (CET)--31.176.200.73 09:36, 22 februar 2012 (CET)

Kakva je to ozibljna enciklopedija kad vi trista puta u clanku navedete sta muslimani sami misle o svom nepostojecem jeziku.dobro znate da su tzv bosnjaci zapravo islamizovani srbi koji govori srpskim jezikom ijekavskog izgovora tako da ne razumem kako neko moze da pise ovakve gluposti.109.245.107.176 (разговор) 12:01, 3. фебруар 2014. (CET)[одговори]

Став УО Матице српске

Матица српска је још једном скренула пажњу да се одлука Одбора за стандардизацију српског језика мора поштовати и да је „неприхватљиво користити погрешан назив „босански језик“ умјесто „бошњачки језик“, како то налажу лингвистичка правила“. Толико о томе да је ранија одлука превазиђена, заостала и све остало што се овдје дало прочитати. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:50, 15. април 2014. (CEST) с. р.[одговори]

Crnogorska pravoslavna crkva a bosanski jezik?

Ako se polazi od demokratskog prava da svako zove svoj jezik kako zeli,onda se jezik mora nazivati bosanski,iako su oni Bosnjaci po svom izboru od 1993.pa se to ne poklapa sa onim: Hrvatska, hrvatski, Srbija, srbski... Ako ste se opredjelili da pisete kako je logicnije,Bosnjaci pa i jezik bosnjacki,dakle kako sami ne tvrde vecinski, zasto u clanku Crnogorska pravoslavna crkva ostaje taj i takav naziv,kako sami sebe zovu,a ovdje kako sami zovu svoj jezik ne ostaje. Ipak se ne radi o strancima pa da mozemo reci njemacki jezik,a Nijemci mogu da ga zovu po svome...u tom slucaju Bosnjaci bi mogli nas jezik zvati i srbijanskim,pa bi se mi ljutili. A ako vec polazimo od sebe i svoga prava da imenujemo stavri kako zelimo,onda zbog dosljednosti bi morali u clanku cg prav "crkva" staviti pod znake navode,jer je mi kao i ostatak kanonskog pravoslavlja ne prizna za crkvu,a iz samog naziva clanka kao da ih priznamo za crkvu. Ako bi se sada neka vjerska zajednica nazvala Srpska pravoslavna crkva,da li bi i njoj tolerisali u clanku da se u viseznacnoj odrednici tako nazva,ma kakav sadrzaj clanka da bude?

Po meni ovo je ispravan standard: ili nazivati stvari onako kako oni sami zovu,a u clanku da se iznesu svi stavovi,spor oko imena,nasljeda...ili da se ne diskriminisu jedni a drugi favorizuju. Iako su Bosnjaci nelogicno svoj jezik nazvali bosanskim,a ne po svom nac.imenu bosnjackim,ko smo mi da im namecemo svoj naziv za njihov jezik? Mislim da bi trebalo biti bosanski,ma koliko da je to neispravno,ako polazimo od njihovog nazivanja,a kada oni promjene ime jezik,ili opet ime nacije,mi lako mozemo promjeniti naziv clanka.

Баш нас овдје брига за демократију и како ће Бошњаци свој језик звати. У српском језику се поштује његов правопис (Правопис, приручници, ставови лингвиста и стандарднојезичких тијела) и управо је он тај који одређује овакве ствари. Српски лингвисти су јасно рекли да се у српском језику тај језик не може звати босански но бошњачки. Тј. када Бошњак каже босански ми преводимо бошњачки, исто као Енглез инглиш, а ми енглески. Нијемац свој језик назива дојч, а Енглез му га прекрсти у германски, а ми у њемачки. Дакле, шта је нејасно ту? И успут, не каже се срБски но срПски (гласовна промјена). А све везано за тзв. ЦПЦ смо расправили на надлежним страницима гдје си остао без икаквих аргумената и разводњаваш дискусију на нешто што са тим нема везе. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:58, 12. децембар 2014. (CET) с. р.[одговори]

Kaze se onako kako ko zeli,a u clanku ne pisem kako NIJE ZVANICNO PRIHVATLJIVO inace govorim i pisem ,srBski,jer svako ima neke svoje prioritete,a meni je bitno da se ocuva korijen SRB samo u tom slucaju,ne pisem roBski vec ropski itd...,tim vise sto je prije Vuka to bilo daleko cesce nego srPski. Dakle, postujem zvanicni standard u clancima, a izvan njih imam potpunu slobodu. Vaskrsavam i neke zamrele ijekavske rijeci, kao Srijem,pa ne znam kakav je stav po tom pitanju,da li je to dopusteno u clancima,jer eto,pozivam se na mnoge Srbe ijekavce,koji su zivjeli i pisali i nakon Vykove reforme i tako pisali,a danas toga gotovo vise nema. Tesla je pisao i srBsko,nije bas imao pozitivan stav o Vukovoj reformi... Dakle,hvala na info.da je nase pravo da bosanski jezik nazivamo bosnjackim,samo ostaje nejasno zasto analogno tome u clanku cg sektu nazivas cg pravoslavnom crkvom?a da se ne nadje drugi termin,jer zvanicna nasa Crkva tu skupinu,kao i citavo kanonsko pravoslavlje ne prizna za crkvu. Tu ostajes nedosljedan,jer mjeris razlicitim mjerilima,tj.u slucaju Bosnjaka oduzimas im pravo koje dajes onim Crnogorcima koji takodjer nisu po crkvenom JUSu.

Пиши ти како хоћеш, али нечија писменост није по субјективности него по правопису. Ја често говорим Сријем зато што сам ијекавичар, али тако не пишем. Ипак се народни говор из свакодневног живота разликује од писања које је јединствено, стандардно за све крајеве. Нигдје се у том чланку та организација не описује као помјесна црква, него као вјерска заједница регистрована по црногорским законима. Дакле, нема никакав статус у православљу и не зове се тако у вјери, него је тако регистрована у држави. И нигдје нећемо навести да је то православна црква већ вјерска заједница (са становишта државе) и секта (са становишта православља). То што је она себи изабрала то име њено је право које јој нико није ускратио. За нас је важно напоменути да је једина црногорска православна црква данашња обновљена Пећка патријаршија (СПЦ са админ. сједиштем у Београду) одосно подручна јој Митрополија црногорско-приморска и остале епархије које улазе под државне границе Црне Горе. И ми смо тај „задатак“ испунили, а ти слободно подноси приватне тужбе коме год хоћеш да јој забрани тај назив. Када јој забране и она буде принуђена да га мијења, и ми ћемо га онда измијенити. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:35, 12. децембар 2014. (CET) с. р.[одговори]

Сријем је кроатизам и нема везе са српским ијекавским изговором. Андрија ако желиш да чуваш и негујеш српски језик, онда то треба да радиш на исправан начин. А једини исправан начин је поштовање норми и правила српског језика која су у складу са правописом и граматиком српског језика. Све остало је беспотребно бусање у прса. И зашто онда ниси написао онај чланак о лингвисти ћириличним писмом? Што се тиче бошњачког језика и ЦПЦ, језик којим говоре Бошњаци на српском се зове бошњачки и то како га крсте њихови лингвисти нема никакве везе са нама. Црногорска православна црква је верска организација која је регистрована под тим именом, и ту расправа нема. Е сад какав је њен статус, о томе се може расправљати, о имену не. на крају све верске заједнице су регистроване на исти начин и саме бирају своје име. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:57, 12. децембар 2014. (CET)[одговори]

Dakle Bosanska vila je pisana hr jezikom po tebi? KARLOVCI SRIJEM. http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Novine_i_casopisi/Zbirke_Mediacentra_Sarajevo_-INFOBIRO/Bosanska_vila_1885-1914/IB-bosanska-vila-1896#page/65/mode/1up ++ SRIJEM http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Novine_i_casopisi/Zbirke_Mediacentra_Sarajevo_-INFOBIRO/Bosanska_vila_1885-1914/IB-bosanska-vila-1898#page/188/mode/1up ++ U SRIJEMU http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Novine_i_casopisi/Zbirke_Mediacentra_Sarajevo_-INFOBIRO/Bosanska_vila_1885-1914/IB-bosanska-vila-1898#page/189/mode/1up a nasao sam i u bezbroj drugih spisa Srba ijekavcaca da pisu Biograd,Srijem itd...prema tome to nisu kroatizmi,a sto je zbog biogradskog jezickog centralizma iscezlo dosta ijekavskih rijeci ne znaci da su zbog toga sve to kroatizami... tj sa kroatizmima nema nikakve veze vec su cisti srbizmi,jer ijekavica je iskljucivo srbska,akad su hr uzeli sebi srbsku ijekavicu za knjizevni to se opet ne moze zvati hr jezikom.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Бошњачки_језик/Архива_1&oldid=27107738”