Разговор с корисником:Bbasic/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Поздрав, Bbasic/Архива 1. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Bbasic/Архива 1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Пет стубова Википедије
Шта је Википедија? 		Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак 		Песак
За увежбавање рада на Википедији
Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима 		Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати 		Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница 		Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --СашаСтефановић • 00:22, 23. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Делија[уреди извор]

Иако нисам администратор, желим да ти изражим добродошлицу и искрено честитам на твом познавању транскрипционе проблематике. И мени је то као нека преокупација на Википедији и изузетно ми је драго да се појавио још неко ко има сличне интересе. Ја ћу бити слободан да се консултујем с тобом у погледу транскрипционе проблематике, а позивам те да се слободно јавиш преко моје стране за разговор уколико те нешто интересује у вези с тим и уопште у вези са Википедијом.

Још једном, добродошао и добро нам остао.

--делија 00:50, 23. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Слажем се са свим што си написао (невероватно, у једном тренутку сам помислио да сам то ја написао !). Као одговор на твоја страховања позивам те да прочиташ (кад будеш имао времена) сам једну од расправа које сам водио на Википедији у погледу транскрипционе проблематике: Разговор:Френсис Бекон. Па ти сам одлучи јесу ли твоја страховања оправдана или не.

Поздрав.

--делија 16:16, 23. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Погледај и ово Разговор:Рохир ван дер Вејден. Јест да се не ради оенглеском језику, али је свеједно занимљиво.

--делија 16:23, 23. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Само немој бити преоштар према својим "противницима", пошто огромна већина њих ради свој посао са великим ентузијазмом и нико од њих не мисли ништа лоше када изнесе неко од својих теорија и ставова везаних за транскрипцију.

Видим да ти радиш на сасвим супротан начин од мене: прво пуцаш, па онда причаш. И изгледа да тај систем доноси много боље резултате него моја "финска" тактика објашњавања, уверавања, полемике па тек онда реализације (али само уколико сам "јачи" од "традиционалиста").Јбг, прво сам се морао наметнути као стварни познавалац проблематике, а не неки хохштаплер, умишљени лингвиста или, не дај Боже, вандал или трол. За то је требало страховито пуно времена, енергије, полемика, уверавања, чак понекад и свађе и галаме - да бих сада, чини ми се, ипак био прихваћен као неки вражји ауторитет за правописна питања у ширем смислу.

Видео сам твоје измене, па да кренемо редом:

- Прво, једно генерално запажање: видим да се доследно придржаваш Прћића, али нисам сигуран колико је то прагматично и, рећи ћу, паметно. Наиме, Прћић наводи да је транскрипција енглеског Mc(Mac) као "мак" боља (али не и једина исправна) у односу на облик "мек". Ја се све нешто мислим да је облак "мек" уобичајенији и укорењенији него "мак" и да би можда било боље да се задржи (част Прћићу, али његова књижица је ипак само збор сугестија и савета, а не зборка правила, прописа и закона чије непоштовање може повући и смртну казну). С друге стране, ако будеш довољно упоран и ако будеш имао нечију логистичку подршку (хе, хе), можда и успеш протурити тај свој став.

-Риклер-Ричлер. Мало сам погледао по мрежи и закључио да си у праву. Ја сам непшто мислио да се то име транскрибује по узору на на пример Richter (Риктер), али ме овај случај још једном упозорио да је у енглеском језику свако име случај за себе.

- Правер-Прауер - ако имаш доказ - онда је у реду. Ја нисам успео да нађем потврду за своју верзију урађену "по слуху", морам признати. - О'Фејлан-О'Фејлен - ту се ради о оном фамозном ненаглашеном "ə" које се, по Прћићу, преноси онако како је представљен у оригиналној верзији. Очигледно да се у случају када је тај глас представљен двогласом "ei", тај глас се транскрибује као "е". Значи, у праву си.

- За Шлеј бих те молио извор, пошто не сумњам да га имаш, а ја, нажалост, нисам успео да нађем извор за мој облик (мој извор се односио на нешто сасвим друго које се исто пише).

- Исто и за Џана (Мориса) пошто сам ја пронашао да се енглеско Jan изговара и као "Џан", али и као "Јан".

- За Ачебеа се не бих сложио са тобом. Ради се о нигеријском књижевнику, у Малој Просветиној Енциклопедији стоји "Ачебе", а ја, веруј ми, никад нисам чуо изговор Ачејбеј. Осим тога, облик Ачејбеј је, у ствари, енглески изговор његовог презимена који би се могао прихватити само у случају да је човек Енглез. (имао сам прилике чути оригиналног говорника енглеског како презиме Депардје изговара као Депардју, а име Лик (Бесон) као Лук (бели или црвени) Бесон. Остало нећу коментарисати јер ми се чини да је сасвим у реду. Само још напомена да требамо бити опрезни код транскрибовања личних имена неенглеза која (имена) долазе до нас преко енглеског језика. Лично мислим, а чини ми се, и већина лингвиста, да та имена треба транскрибовати по изговору на њиховом језику, а не по енглеском изговору. Једино у случају да су постали енглески (амерички) држављани и да се њихово име (презиме) одомаћило у одређеном изговорном облику (вероватно прилагођеном) у енглеском језику - једино у том случају се треба придржавати енглеског изговора.

На крају, молим те да ми пошаљеш списак литературе коју користиш за транскрипцију те да ми одговориш како користиш Интернет за ту сврху? Ја у претраживач напросто укуцам (ime, prezime) pronounced - па шта ми Бог да.

Поздрав.

--делија 20:09, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Остао сам ти дужан објашњење за транскрипцију иницијала. У литератури нисам нашао ништа конкретно о томе, али поводећи се за правилом да је транскрипција заправо пресловљавање изговора, решио сам се да иницијале транскрибујем управо онако (односно приближно онако) како се изговарају. Затим, у овом случају нисам тражио шта се крије иза тих иницијала јер сматрам да су аутори списка с пуним разлогом имена неких писаца означавали само иницијалима (осим тога, зашто нису означавали иницијалима имена огромне већине других књижевника са списка?). Сети се само Џеј Кеј Ролинг. На њеном сајту пише - прво, она је Ролинг, а не Роулинг, и друго, она инсистира да на њеним књигама стоји J.K Rowling, а не Joanne Kathleen Rowling. Како бисмо ми транскрибовали њене иницијале? Као "ј" "ке" Ролинг? Или "ј" "к" Ролинг? Или "џ" "к" Ролинг? Замисли да мораш транскрибовати име и презиме глумца који се зове Charles Christopher Stevens и који жели да се његово име на шпицама филмова појављује као CC Stevens. Како то транскрибовати? Ако ћемо по правом имену (које и не морамо знати) онда је то Ч.К. Стивенс. Али, рецимо да ми не знамо његово право име. Како у том случају транскрибовати иницијале? Као К. К? Или као С. С? Али, први иницијал је скраћеница од Чарлс (а ми то не знамо). А други иницијал је скраћеница од Кристофер (а ми то не знамо). У овом случају морамо бити свесни да иницијал C у енглеском језику може бити скраћеница за: Cyril, Christopher, Charles, Charlotte . . . а C се у сваком од тих имена изговара различито!

Ето, надам се да нисам био конфузан у излагању.

Поздрав.

--делија 22:22, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]


О, човече!! Па где си ти досад био?! Овакав сајт ја тражим већ сто година!

Али, опрез. Ја прихватам само онај изговор који се односи на англосаксонска имена и презимена. Јер, говорници енглеског склони су да из чудних и мени недокучивих разлога измене изговор неанглосаксонског имена и да га прилагоде енглеском језичком стандарду. Такав је случај и са Ачебеом. Он је несумњиво нигеријски писац и изговара се Ачебе. Мени си чини да си ти исувише дословно транскрибовао енглески изговор имена у српску ћирилицу, пошто она два гласа "ј" у енглеском изговору заправо означавају продужени глас "е"! Сличан је случај са Андреом Агасијем, којег Американци изговарају као Андреј, и на тај начин сугеришу да је завршно "е" дуго и наглашено. Паде ма напамет како бих се ја осећао када ми неки Амер моје презиме Delic изговорио као Дилајк рецимо! Или, још боље, твоје презиме Башић (претпостављам да ти је то презиме) писано Basic они би вероватно прочитали као Бејзик!

Што се тиче моје литературе, осим оних стандардних приручника на нашем језику, имам још The New INternational Webster's Comprehensive Dictionary, затим Daniel JOnes: Cambridge English Pronouncing Dictionary, JC Wels: Longman Pronunciation Dictionary, Ilustrirani Oxford engleski rječnik (englesko-engleski), затим Британику на ЦД-у (са речником и изговором), Енкарту на ЦД-у (такође са речником и изговором), а од занимљивијих сајтова предлажем ти следеће (ако их већ ниси пронашао):

[1] [

http://www.answers.com/library/Encyclopedia-letter-1A-first-201]

http://www.bartleby.com/

http://www.speech.cs.cmu.edu/cgi-bin/cmudict (пази, овај је прилично непоуздан. Ради се о машини!)

наравно http://www.m-w.com/

Биће ми драго ако ти нешто буде од користи.

Поздрав.

--делија 23:49, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Изгледа да се по први пут нисмо разумели. Дакле, није у питању да IPA-транскрипција овог имена, већ преношење тог изговора у српску ћирилицу. На то сам мислио када сам рекао да ми се чини да изговор тог презимена исувише дословно транскрибован. Навео сам ти и пример Андреа Агасија, а сад ти наводим још два примера (која постоје и код Прћића).

Презиме Benét се по IPA-транскрипцији изговара као bə neɪ што би, транскрибовано требало бити Бенеј. Међутим, код Прћића је /benE/ односно Бене! (и тако је једино и исправно).

Затим, презиме британског глумца Suchet-a се (по Лонгману) у IPA-транскрипцији изговара као ˈsu:ʃeɪ (дословна транскрипција би била Сушеј), а код Прћића је /sušE/ односно Суше. У сва три наведена примера енглеско "еј" служи да се означи наглашено завршно Е.

Дакле, ја сам мало опрезнији при транскрипцији таквих имена, а, осим тога, укуцај ћирилицом Ачебе у претраживач (ја нисам баш велики поборник коришћења Гугла у те сврхе, али ово је врло "знаковито"). Добићеш неких две хиљаде резултата и то углавном са руских, украјинских, бугарских википедија. А ако укуцаш Ачејбеј - нити један! Опет наглашавам, ретко користим Гугл за ове сврхе, али ови резултати ипак нешто говоре.

Поздрав.

--делија 07:54, 25. октобар 2006. (CEST)[одговори]


И мој последњи аргумент: можеш ли ми наћи макар један пример у којем је енглеско слове "E" у српску ћирилицу транскрибовано као "еј"? Знам да се "a" може транскрибовати као "еј", и "ае" се може транскрибовати као "еј", и "ay" и "ai", чак и "еi", али "е" - ипак не! То "е" се најчешће транскрибује ка "е" или "Е" (продужено, наглашено или ненаглашено) (додуше, може и као "и" - али то је већ друга прича).

Поздрав.

--делија 15:17, 27. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Написао сам: ". . . у српску ћирилицу". Примери које ми наводиш одражавају енглески изговор, а код Прћића (јединог меродавног, изгледа) ти примери нису транскрибовани или су транскрибовани без "ј" (нпр. Шлезингер односно Шлезинџер, односно Шлејзинџер). Ко је и када (осим тебе) транскрибовао Schlee као Шлеј? Где си видео транскрибовани облик Шлејгел? А Јокогејни?

Пример из Прћића:

Schedeen - је Шедин, а не Шејдин.

Scorsese је Скорсесе, а не Скорсејсе (иако многи наводе да је правилан изговор Scor-say-se).

Дакле, ја и даље мислим (односно, уверен сам) да се двоглас "еј" може појавити у српској транскрипцији само као одраз гласова (односно слова) "A", "AY", "AI" . . . а никако као транскрипција гласа "Е".

Што се тичре румунског, слажем се у потпуности, уз мој додатак: Spirlea је Спирља, а не Спирлеа, а Voinea је Војња (!) било то некоме драго или не. На жалост, од наших (твојих и мојих) ревизионистичких напора неће бити ништа, пошто је све то "укорењено", "устаљено", "тако се говори већ стотинама година" итд.

А пропо, на оном сајту сам у кратком времену нашао неколико грешака:

Heaney је код њих Хејни, а треба Хини.

Schepisi је код њих Шеп(и)си, а треба Скеп(и)си

Lynot је код њих Линот, а треба Лајнот.

Jolie је код њих само Жоли, а требало би Џоли (распрострањено) ИЛИ Жоли.

Па се све нешто питам: Колико им треба веровати?

Поздрав.

П.С. Ако ти није проблем, погледај чланак Списак америчких стрип аутора. Ја сам имена транскрибовао како сам знао и умео, а не би било лоше да и ти мало погледаш моје "сочињеније".

--делија 08:25, 28. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Помало си контрадикторан: Тврдиш да се "е" транскрибује у "еј" само код неенглеских имена (ако сам те добро разумео). А имало смо пример Суше који се у енглеског изговара као Сушеј, а транскрибује се као Суше (по стварном изговору у вероватно француском језику). Значи, овде смо изговорено "еј" транскрибовали са "е".

Затим, опет говориш о изговору, а мање о транскрипцији. Знаш и сам да се најчешће изговорено не може доследно транскрибовати (поготову са енглеског) те да често постоје мале разлике између онога што чујемо и онога како су ти гласови пресловљени. По оном сајту тај амерички секретар одбране своје презиме изговара као Шлејзингер (а не Шлезинџер),а ја бих то транскрибовао као Шлезингер (јер, ако ћемо по оној твојој сугестији) тако се то презиме изговара на немачком (одакле вероватно потиче та особа). То исто вреди за презимена Шпе, Шпегел, Шрегер, Шне (а не Шнеј) и слична, која су пореклом такође немачка и која би требало транскрибовати управо тако.

Оно бих транскрибовао (кажем, транскрибовао, не изговорио) као Јокогени, слично имену Allegheny које се изговара отприлике као Алегејни (видети, нпр. у Лонгману), а Прћић га је транскрибовао као Алегени или Алегенске планине.

И питање: оркуд Ким Бејсингер у овој нашој дискусији? Њено презиме се пише као Basinger и није предмет ове дискусије ("Е" које се пресловљава као "е(ј)").

За Марфија сам овај пут на Прћићевој страни, јер он каже да ја Марфи укорењено (а јест), а да је наприближније правом изговору Мерфи, али ко ће то сад исправљати. Примети да Прћић у многим приликама наводи укорењену транскрипцију као примарну, пошто и он схвата моћ и утицај укорењених и устаљених облика.

Слободно распали по чланку па ћемо после разматрати евентуална неслагања. Када сам радио ту транскрипцију нисам користио овај моћни сајт који си ми препоручио, па ће вероватно бити доста исправки. И само једна молба: да ову моју транскрипцију "е" у "е" оставиш такву каква јест, па ћемо касније, ако буде потребно, поново ударити у дискусију. И да ми касније наведеш адресе сајтова које си користио, а ја их немам.

Поздрав.

--делија 17:35, 28. октобар 2006. (CEST)[одговори]


Покушај поредити транскрипције код Прћића са изговором тих истих речи у нпр. Лонгману (с тим да изабереш речи у којима се "е" изговара као "еј" па онда пореди како је тај "еј" транскрибовао Прћић). Сигуран сам да нећеш наћи нити једну транскрипцију у којој је изговорно "еј" транскрибовано као "еј" (само као "е"!). А мој став вреди за све сличне речи (Шне, а не Шнеј, Шпегел, а не Шпејгел . . .). У вези с тим, ниси коментарисао моју транскрипцију појмa Youghiogheny.

За презиме Schlee напомена: у CMU је Шли!

А сад о ауторима стрипа. Немам баш пуно приговора, али . . .

За проверу доленаведених траснкрипција користио сам CMU, иако сматрам да тај извор није баш поуздан (код њих је Нолт, а не Нолти, на пример), али ја не знам за бољи извор (барем што се тиче неких речи). Ако ти имаш нешто боље и поузданије, јави.

Дакле:

У CMU је Батаглија (а не Батаља)

Brunner је Бранер, а Bruner је Брунер!

Giffen је Гифен (или чак Гифан), а не Гифин.

Gloeckner је Глокнер, а не Глекнер.

Женско име Aline сам превео као Алина, поводећи се за Прћићевом препоруком да се женска имена која се завршавају на "e" транскрибују са завршним "а" - Joanne као Џоана, а не Џоан по изговору, Diane као Дајана, а не као Дајан, па самим тим Aline као Алина, а не као Алин. Али ово можда и није толико важно.

И на крају, Giella си транскрибовао као Ђела, а претпостављам да ти је промакло да енглески језик нема глас "ђ", па самим тим Ђела може бити само Џела (или можда чак Џијела). Ако имаш потврду за облик Ђела онда се неке ствари значајно мењају. Ја сам мишљења да је највероватнија варијанта Џијела, али то је само моја претпоставка.

Поздрав.

--делија 03:47, 29. октобар 2006. (CET)[одговори]


Колио сам разумео, ти сматраш да енглеска лична имена страног порекла треба транскрибовати с обзиром на земљу (или језик) њиховог порекла. Међути, Прћић у предговору своје књиге "транскрипциони речник . . .", у одељку "Адаптација имена из других језика у енглеском" износи сасвим супротно мишљење, односно, "нема стога оправдања да се поменута презимена код нас адаптирају према првобитном немачком (...) облику, изведеном на основу писаног облика, јер се не ради о немачком (...) имену, већ о енглеским именима страног порекла . . .". Dakle, Bataglia је енглеско презиме италијанског порекла (али је енглеско) и самим тим се изговара и транскрибује по правилима енглеског језика (највероватније Батаглија, иако није искључен ни облик Баталија, па чак и Батаља!). Имамо још сличних примера: Imbruglia је Имбрулија (по њеном признању и инсистирању), али није ни Имбруглија нити Имбруља, a Gugliotta је Гуглиота, а не Гуљота или Гулиота. Порно редитељ и глумац John Stagliano је Стаглијано, а изгледа да није Стаљано.

Све што је горе наведено односи се и на презиме Brunner, које је вероватно немачког порекла, али је постало енглеско и као такво се и изговара и транскрибује. Извор који си ми навео заправо потврђује моје мишљење, колико год то изгледало чудно. Наиме, за презиме Brunner се наводи да се изговара BRUH-ner. Ти сматраш да се то треба транскрибовати као БРУ-нер. Врло добро. Али, молим те да обратиш пажњу на два презимена изнад нашег "спорног" Брунера/Бранера. То су презимена Brazzel и Bazuin. Уз презиме Brazzel стоји да се изговара као BRUH-zihl. Аналогно твојој претходној транскрипцији, ово презиме би се требало транскрибовати као БРУ-зел. Онда се поставља питање како се група слова BRA у презимену Brazell успела транскрибовањем претворити у БРУ када за то нема никаквог логичком разлога. Одговор је једноставан: енглеско BRUH у изговорним облицима BRUH-ner и BRUH-zihl транскрибује се као БРА! Тако добијамо Бранер и Бразел. Идентичан случај је и са презименом Bazuin за које се наводи да се изговара Buh-ZINE. По теби, то би требало транскрибовати као Бу-ЗАЈН, али онда добијамо парадоксалан случај да се група слова BA у презимену Bazuin на волшебан начин транскрипцијом претвара у БУ, па добијамо Бузајн, иако за то нема никаквог упоришта ни у изговору ни у правопису. Једноставно, то би се презиме требало транскрибовати као Базајн.

За презиме Giffen се слажем. нека остане Гифин.

У вези презимена Gloeckner не слажем се са твојом аргументацијом. Ти опет тврдиш да то презиме треба транскрибовати по узору на изворни немачки изговор (као Глекнер), а ја тврдим да је то енглеско презиме које се изговара по правилима енглеског језика, а у овом случају је вероватно Глокнер. Погледај на овом [[2]] нека презимена са тим двогласом (ое). У некима се тај двоглас изговара као "о", у некима као "е", а у некима као "у"! Примери:

Koechner - Кекнер

Koehler - Колер

Koenekamp - Конекамп

Koernke - Корнке.

Al Oerter је Ортер!

За Алин: зар не постоји дублетно Alina-Aline, као Diana-Diane или Joanna-Joanne? И зар за Alina-Aline не би требала вредети иста Прћићева препорука као и за потоња два имена?

За презиме Giella кратко: Мој приговор се односио на чињеницу да у енглеском језику нема гласа "ђ" и да се то презиме не може транскрибовати као "Ђела" (исто као што се Angelina Jolie не може транскрибовати као Анђелина, већ само као Анџелина!).

Поздрав.


--делија 16:08, 29. октобар 2006. (CET)[одговори]


У реду, постоје презимена из других језика која у енглеском задржавају свој изворни изговор. Али, како та презимена препознајемо? Ми нити смемо нити можемо бити арбитри у таквим случајевима, и једино преостаје сам носилац тог презимена или неки компетентни извор. Ипак смо и ти и ја у "случају Батаглија/Батаља" узели себи за право да арбитрирамо, односно да одређујемо да ли је то презиме задржало изворни изговор или се "поенглезило". За сада немамо потврде, па је можда најбоље да остане изворни облик (Батаља) пошто је он колико-толико потврђен.

Што се тиче Глекнера, имаш необориве доказе и остаје да је Фиби Глекнер. Ја сам у претходном допису само хтео да нагласим и да укажем на чињеницу да то енглеско "ОЕ" може да се изговара и транскрибује на више начина, а не само као "е", односно да та презимена немачког порекла или задржавају изворни изговор или се прилагођавају правилима изговора у енглеском језику.

Кажеш да су Diana и Joanna енглеска имена, а да Алина није. Само да те подсетим да је прво име латинског порекла, а друго грчког.

И на крају, за Giella кратко: носилац тог имена је италијанског порекла, али је држављанин САД и то ко зна колико генерација уназад. Дакле, то је постало америчко име и као такво се треба транскрибовати. једно реторичко питање: Како американци изговарају почетно "G" у том презимену? Одговор је: вероватно као "Џ" (можда и као "г", али . . .), али никако као "ђ". Ерго, пошто се ипак ради о америчком презимену, оно би се требало транскрибовати са почетним "Џ". Не постоји "ђ" у енглеском језику (исто као што нема "ћ")! То је суштина мог приговора твојој транскрипцији тог презимена. Да је носилац тог презимена Италијан који живи у Италији, онда је све врло једноставно: презиме би се транскрибовало као Ђело (или Ђијело).

Поздрав.

--делија 19:21, 29. октобар 2006. (CET)[одговори]


Моја задњих неколико питања:

1. како у IPA-транскрипцији (по твом мишљењу) изгледа почетно слово "G" у презимену Giella?

2. Да ли то значи да би се енглеско презиме српског порекла Delich (које је и непознато и изузетно ретко у енглеском) требало транскрибовати као Делић, или можда као Делич? Да ли би се енглеска презимена српског порекла Bogdanovich, Davidovich ili Malkovich (која су, иако позната, такође врло ретка) требала транскрибовати као Богданович, Давидович и Малкович, или Богдановић, Давидовић и Малковић?

3. Да ли је амерички композитор Ђорђо Мородер или Џорџио Мородер? Ако је Италијан, онда је Ђорђо, али ако је Американац, онда је Џорџио јер Американци то и не знају другачије изговорити!

4. Је ли Рудолф Џулијани или Ђулијани?

Рећи ћу ти и шта ја мислим о томе: Сва та презимена би се требала транскрибовати са "ч" и "џ", зато што су енглеска, зато што их Енглези и Американци тако изговарају и зато што што је транскрипција са енглеског вечита тежња да се што верније пренесе енглески изговор, али поштујући неке норме у српском језику. Најбитније у свему томе је чињеница да се та презимена транскрибују из енглеског језика и да се, због једноставности, треба поштовати енглески изговор. Мислим да је све остало цепање длаке на два дела и тражење исте у јајету што нам беспотребно компликује живот.

Поздрав.

--делија 23:24, 29. октобар 2006. (CET)[одговори]


А ова претпоставка: замислимо да сае ја одселим у Америку, запослим се тамо, знам да се презивам Делић (а своје презиме пишем као Delich) и требам неком рођеном Американцу објаснити да се моје презиме изговара Делић, а не Делич. А он каже да ме у потпуности разумео и да моје презиме изговара управо онако као што ја сугеришем- као Делич! Хоћу да кажем да Американци не познају глас "ћ" (нити "ђ") и да ће сви Американци моје презиме изговарати као Делич, а ја се могу убити доказујући и објашњавајући да није Делич, него Делић. И да ћу након одређеног времена и ја вероватно почети говорити Делич (процес асимилације), а да ће моја деца, рођена у Америци, сигурно бити Делич! Ја само хоћу рећи (односно поновити) мој став: Ако се у транскрипцији енглеских личних имена морам определити између гласова "ч" и ""ћ" те "ђ" и "џ", ја ћу се определити за варијанту "ч" и "џ" (наравно, ако се ту ради о англосаксонским презименима страног порекла). А ако се транскрипција тог личног имена обавља из неенглеског језика, онда ћу се понашати у складу са правилима тог језика.

Затим, ниси добро одабрао оне примере: мислим да сам био јасан кад сам ономад рекао да, по мом мишљењу, енглеско "Е" никако не бисмо требали транскрибовати као "еј" већ само као "е" (или као "и" рецимо, али то је друга прича). У свим осталим случајевима мишљења сам да се требамо, колико год можемо, ослањати на енглески изговор.

Прћића сам прочитао неколико пута од корица до корица и нисам нашао нити једну транскрипцију у којој се користе слова (гласови) "ч" и "ђ" или транскрибовање гласа "е" као "еј", што ипак нешто говори.

Замасли да некако ступиш у контакт са тим Американцем, господином Giellom (нпр. мејлом) и замолиш га да ти напише како он изговара своје презиме: и он ти напише (на пример) GEE-ell-lah (ово је само пример). И то је све. Теби не преостаје ништа друго него да то транскрибујеш као ЏИЈЕЛА (или слично, али мислим да смо се разумели). Он нема другог, алтернативног начина да ти напише како изговара своје презиме пошто енглески језик не познаје друге начине (барем што се тиче тог спорног гласа).

Мислим да је Клајн у оном примеру хтео да нагласи да је човек наше горе лист и рођен у Србији, али Карл Малден опет није добар пример јер је он најпознатији као Карл Малден и то је његово енглеско име и презиме. И ја бих вероватно транскрибовао његово презиме као Секуловић, али само због тога да нагласим његове српске корене.

Али презимена Богданович, Давидович, Малкович остају са "ч" јер нема потребе да се ту наглашава порекло носиоца тих презимена а оваквом транскрипцијом се даје до знања читаоцу да су сви они ипак прво Американци, па тек онда пореклом са ових (или неких других) простора.

Поздрав.

--делија 21:51, 30. октобар 2006. (CET)[одговори]


Кад сам оно написао за свог сина, мислио сам да би вероватно био Делич, односно, могуће је да би он изговарао своје презиме као Делић и могуће је да би около причао како је он Делић, а не Делич, али се поставља питање: колико Американаца би га послушало? Они могу показати најбољу вољу да му изиђу у сусрет, али шта вреди када уверљиво највећи број рођених Американаца не познаје глас "ћ" и самим тим не може да услиши молбу, наређење или апел носиоца тог презимена.

Мила Јововић је интересентан случај. У српској транскрипцији укоренио се облик Јововић, што треба поштовати, али сад имамо једну опасну недоследност оличену у транскрипцијама презимена Богданович, Миалкович или Давидович, на пример, која су управо у том облику код нас прихваћена и укорењена и никоме не пада на памет да их транскрибује и изговара са "ћ". Ја се питам (а и ти, сигурно): зашто су се та презимена код нас одомаћила у том облику, а не у облику са "ћ", а рецимо Мила Јововић са "ћ"? Молим те да погледаш и ово: Разговор: Џорџ Војновић јер се ту јавља исти проблем. Ја сам ту изнео своје мишљење (које те сигурно неће изненадити), али мислим да би било корисно да се и ти "очитујеш" (ја знам твој став о свему томе, али питање знају ли га остали) па да покушамо решити ту заврзламу.

Пачино би и у оном хипотетичком случају за мене остао Пачино зато што је то сад америчко презиме, а у енглеском нема гласа "ћ". Чак и у случају да тај глумац инсистира на изговору "Паћино", ја га не бих послушао, јер његово уинсистирање може се односити само на онај део (мањи) светске популације који познаје глас "ћ".

И један интересантан пример: код нас је укорењена погрешна транскрипција презимена боксера Marciana као Марћано (а требало би Марчано), али је занимљиво да га Американци изговарају отприлике као Марсијано (мислим да је тако забележено у Британици на ЦД-у). Код нас је транскрипција тог презимена урађена по италијанском изговору, а Американци га изговарају битно другачије. Он је рођени Италоамериканац (његово право италијанско презиме је Маркеђани, мислим), држављанин САД и мислим да би његово презиме требало да се транскрибује по узору на енглески изговор.

Пази, што се тиче Џела/Ђела, ту, по мени, остаје све отворено, јер ми се чини да су и моја и твоја аргументација исте уверљивости. Али за Бранера смо се договорили (а и ја сам ти навео неке аргументе које си ти прихватио) да буде Бранер, односно, не би требало трпати Бранера и Џелу у исти кош.

Поздрав.

--делија 08:07, 1. новембар 2006. (CET)[одговори]


Био сам нешто заузет, па мој одговор непристојно касни.

Што се тиче Ђеле/Џеле, сматрам да мојом верзијом не бисмо битније нарушавали целокупни Прћићев концепт (већ сам напоменуо да у његовим речницима нема нити једне транскрипције са гласом "ђ"), а можда би за решење овог проблема било најбоље радикализовати га: наиме, зашто ми напросто не бисмо питали господина Прћића шта он мисли о свему овоме? Постоје начини да се допре до њега, па се можемо договорити како да формулишемо питања и како да их најлакше проследимо до Прћића.

За Војновића и остале са "ћ" могу само рећи да би прохватање транскрипције са "ћ" у именима српског порекла, по мом мишљењу, могло довести до лаганог "транскрипционог хаоса", пошто имамо већ мноштво имена транскрибованих са "ч" (а ти облици су већ општеприхваћени - као што су Малкович, Богданович и слични), па се бојим и помислити на што би све то личило. А сви они несрећници који се буду бавили транскрипцијом прво ће морати да консултују носиоца сваког презимена е да би сазнали да ли је човек "ч" или "ћ".

Ја сам био чврсто уверен да је транскрипција презимена Pacino као Пачино последица просте чињенице да у енглеском језику нема гласа "ћ" и да је таква транскрипција логична. Не сумњам у компетентност твојих извора нити у истинитост твојих тврдњи да такву транскрипцију лингвисти објашњавају правилом да се италијански двослов ci у српском транскрибује као "ч", али то можда и није битно. Има много италијанских презимена чији изговор се мења променом држављанства њихових носиоца (натрчах код Прћића на пример Mancini, дакле типично италијанско презиме које се у Америци транскрибује као Мансини), што је често последица другачијих гласовних склопова који су "на располагању" у енглеском језику. Слично је и са немачким презименима, а као примере наводим типично немачко презиме Richter које се у немачком изговара као Рихтер, а у енглеском као Риктер, те презимена Stein, Steiger, Steinbeck, Lichtenstein која су у немачком Штајн, Штајгер, Штајнбек, Лихтенштајн, а у енглеском Стајн, Стајгер, Стајнбек, Ликтенстајн. Овим желим рећи да човек, променом држављанства често промени не само изговор свог презимена, већ понекад и само презиме (пример: немачко презиме Schröder се мења у Schroeder, а изговара се, уместо Шредер, често и као Шрејдер) па мислим да не стоји она твоја опаска "а зашто човек да променом држављанства, промени и презиме"?.

За боксера Марсијана/Марчана рекао сам да је његово "право италијанско презиме Маркеђани", мислећи при том на то како се то презиме изговара у Италији. Она нам, на жалост, не може рећи како се изговара његово "спортско" презиме, пошто је умро пре доста година, али зар није индикативно се у једној угледној енциклопедији као што је Британика његово презиме изговара отприлике као Марсијано? Претостављам да је тај боксер за свог живота имао времена да исправи "неправду" нанету његовом презимену, али то изгледа да није учинио, па нам остаје да ипак верујемо Британици. Ово само показује да се нека презимена која су у енглески ушла на пример из италијанског језика, дакле, да нека презимена ипак подлежу процесу асимилације и прилагођавања духу енглеског језика.


Поздрав.

--делија 19:29, 2. новембар 2006. (CET)[одговори]

И једна "цака": код Прћића је презиме Malden транскрибовано као Молден (НЕ Малден!)!!!


Кад са помињао на могућу појаву "транскрипционог хаоса", при том сам мислио на немерљив и врло важан допринос Твртка Прћића уређивању тог несређеног стања, и лично мисли да је он прилично успео у тој својој намери. КОлико је мени познато, он је ЈЕДИНИ од мени познатих лингвиста који су ухватио у коштац са тим проблемом, а видим да је и Клајнов протеже, иако видим и да се Клајн не слаже баш у свему са Прћићом (У "Речнику језичких непоумица" Клајн наводи да је правилно Бирмингем, а Прћић је резолутно за Бермингам!). Хоћу рећи, какав би то само хаос био да се није појавио Прћић!

Што се остатка твог последњег дописа тиче, чини ми се да смо ми дошли до суштине проблема: код транскрипције енглеских личних имена на српску ћирилицу најважније је питање КОЛИКО се неко лично име асимиловало у систем енглеског језика, односно колико доследно и гласно носилац таквог имена инсистира на изворном изговору истог. Лично мислим да таква имена треба транскрибовати на начин да се прво поштује енглески изговор (односно, са ставом да су сва имена страног порекла асимилована у енглески језик, а да је при том један од важних критеријума да ли носилац таквог имена има држављанство САД или Енглеске), а тек пото, уколико се има и времена и воље, трагати за податком како носилац тог имена жели да се његово име изговара.

Имамо мноштво примера из пољског језика где су нека презимена (са прилично компликованом пољском графијом и изговором) у енглеском адаптирана и прилагођена (па је Бжежински у Пољској постао Брежински у САД, а Кшижевски - Крижевски) и мислим да би било и неекеономично и скоро бесмислено инсистирати на транскрипцији по узору на оригинални пољски изговор. Уостало, као Брежинског га наводи и Прћић. Слично је и са неким италијанским, немачким а, богами, и српским презименима.

Ако погледаш на оном сајту са изговором енглеских личних имена, видећеш да је се презиме Schroeder може транскрибовати (по њима) и као Шродер и као Шрејдер (у оба случаја ради се о Американцима), па ми се чини да је Прћић можда заборавио и на другу варијанту изговора. Џонсов Cambridge English Pronouncing Dictionary наводи, уз облик Молден, и облик Малден као правилан (и то у АмЕ), тако да можемо бити спокојни: наш драги Карл Малден је ипак Малден!

И још нешто, али кратко:

1. Како могу доћи до књиге "Занимљива презимена"?

2. Надам се да пратиш ову дискусију око Larry-ја Mullen-а. Мислим да би твоје мишљење могло бити пресудно (барем што се мене тиче).

Поздрав.

--делија 12:50, 4. новембар 2006. (CET)[одговори]


Рекох ти ја. Увек буде весело на нашој драгој Викици, поготово по питању транскрипције.

Али мени треба твоја помоћ.


Нисам наишао ни код Прћића а богами ни код осталих лингвиста неки сувислији став око транскрипције енглеских личних имена страног порекла која завршавају на самогласник "E" (Durante, Scorsese, Assante, Astone, Albanese . . .). Наиме, ако би се поштовало правило доследног преношења изговора, онда би се та презимена у одређеном броју случајева транскрибовала са завршним "и" (Arce, Arrone, Astone, Adamle, Albanese, Alksne, Ameche би, према изговору, требали бити Арси, Арони, Астони, Адамли, Албанези, Алксни, Амичи), а нека би сe транскрибовала са завршним "е" (Arrouge, Asante, Agre, Alberte би, према изговору, требала бити Аруже, Асанте, Агре, Алберте). Због чега су нека од тих презимена изговарају са завршним "и", а нека са завршним "е" - за мене је потпуна мистерија, али пишем ти због нечег другог: знамо да се Scorsese у већни компетентних извора изговара са завршним "и" /транскрибовано Скорсези), а исти је случај са, на пример, презименом Durante. Међутим, и код Прћића (а и у језичкој пракси) усталили су се транскрибовани облици Скорсезе и Дуранте. Имаш ли ти икакву идеју зашто је то тако? Или презимена Behrle и Laemmle. Где год сам натрчао, видео сам изговор Берли и Лемли, а транскрипцију Берле и Лемле! Да ли она презимена која се изговарају са завршним "и" треба и транскрибовати са завршним "и" (али онда би Скорсезе постао Скорсези, а Дуранте Дуранти) или их све треба транскрибовати са завршним "е" (али се онда не би поштовало правило "изговор-транскрипција"). Помагај!

--делија 21:46, 5. новембар 2006. (CET)[одговори]


И даае сам у недоумици. Кажеш да Англосаксонци "имају проблема" са тим завршним "е". Али, зашто, у том случају, нека презимена изговарају са "и", а нека са "е". То нема никаквног смисла нити било каквог чврстог правила и све ми се чини да они то раде стихијски и "офрље" (што ме лагано нервира и задаје ми главобољу код транскрипције).

Твоје решење је у реду, али је проблем што је већина (велика већина) тих презимена управо страног порекла (највише из немачког, италијанског и шпанског) а велика већина те већине се оригинално изговара са завршним "е". Следствено томе, закључујем да не треба пуно "копати" по пореклу тих презимена, већ их само треба транскрибовати са завршним "е" и тачка. Али, шта сада добијамо? Одступање од правила "изговор-транскрипција" где ће сви они горенаведени примери (које сам нашао на оном сајту) добити код транскрипције завршетак "е" (хех, да ли "еј"? Не бих рекао.), уз примере који се већ изговарају са завршним "е".

Онај сајт ми изгледа добро, али ми се чини да се у њему у великој већини обрађена само англосаксонска имена и презимена.

Даље, ја сам у својим почецима на Википедији био много радикалнији по питању транскрипционе проблематике и неколико пута сам, слично теби, хтео да поправим очигледне погрешке у транскрипције, најчешће видљиве кроз "устаљене" и "укорењене" облике а најбољи пример за то ти је "мој разговор с њима" око Франсиса Бејкона. "Транскрипциони традиционалисти" су ме врло брзо надгласали и Франсис Бејкон је остао Френсис Бекон (као аргуменат је најчешће потезан неки гимназијски уџбеник из филозофије!) а једина добра ствар у свему томе је што је, изгледа, већина сарадника после свега што се догодило, много озбиљније и "доброхотније" прихватила мој рад на транскрипционој и језичкој проблематици уопште. Мислим да би ти, са својим покушајима исправљања "кривих Дрина" само навукао одијум јавности (односно сарадника) и требало би ти много стрпљења, воље, живаца и аргументације да натераш "тврдокорну" неколицину на прихватање твојих измена и предлога. Стога сам ја пустио да Мерфи остане Марфи, а Макдоналдс Мекдоналдс, сматрајући да је боље да напишем који квалитетан чланак него да губим време објашњавајући појединцима зашто је нешто овако, а не онако.

Уосталом, ако Прћић сматра да код неких укорењених а погрешних облика треба инсистирати на правилној транскрипцији - зашто он то није учинио у својој књизи? Зашто није навео исправан облик и напоменуо да је све друго неисправно и да се треба користити само исправна варијанта? Ипак је он ауторитет по том питању и њега би вероватно неки и послушали, а ми смо обичне "рибе пљуцкавице" чији је ауторитет ипак упитан и мора се изграђивати дуго времена мукотрпном борбом. Само се поставља питање коме је Прћић препустио борбу око исправних облика? Теби? Мени? Хвала му на поверењу, али ми не пада на памет да, поред његовог несумњивог ауторитета, ја будем "дивљач за одстрел" и неко на кога ће се осути "дрвље и камење" (што се и теби десило) због тога што "мудрујем" и "забављам се нечијим текстовима".

Иако, у свим твојим напорима имаш моју подршку и настојаћу сваки пут да дам свој допринос одбрани твојих ставова (наравно, ако то буде требало, иако мислим да си у потпуности способан да уверљиво и аргументовано браниш своје ставове).

И молим те, ако није проблем, да ми пошаљеш своју мејл адресу. Ради се такође о транскрипционој проблематици, а ја бих ти дао "понуду коју нећеш моћи одбити".

Поздрав.

--делија 08:21, 6. новембар 2006. (CET)[одговори]


Проклета тахника. Написао сам ти писмо пре једно десетак дана (чим сам видео нове интервенције у списку), али изгледа да га нисам послао, односно, изгледа да сам само притисноу дугме "претпреглед", али не и "сними страницу"! Но, добро, и није било неких приговора, осим за презиме Giacoia, пошто сам ја пронашао да се изговара Гајакоја, а видим да си ти ставио Џијакоја. Мислио сам само да ми пошаљеш извор за ту варијанту, пошто ја нисам успео да га пронађен на мрежи.

Што се тиче иницијала, ја се слажем са првим Прћићевим предлогом, али да ти напоменем да у многим случајевима сами носиоци неког презимена инсистирају да им се име (или имена) пишу само иницијалима! Један од таквих случајева је Џ. К. Ролинг која на свом сајту (или у неком интервјуу, нисам сигуран) наводи да је тражила од издавача да је потписује само као J. C. Rawling. Затим, Толкин је широм света познат као J.R.R. Tolkin и сва његова дела су тако потписана. Па писац V. S. Naipol итд. За те и такве случајеве ја предлажем треће решење: да се свакако пронађе како гласи право име (или имена) неке личности која су написана иницијалима и да се поштује њихова жеља или вероватно оправдани разлози издавача и приређивача спискова који су та имена навели само у облику иницијала, али и да се испоштује и Прћићев став - на тај начин што ћемо, у тим случајевима, писати иницијале транскрибованих имена! На пример, Толкин би би Џ. Р. Р. (дакле, од Џон Роналд Руел), Роландица ви била Џ. К. Ролинг итд. Јер, ако у неком енглеском тексту стоји да је награду добио O. J. Simpson (на пример), онда бисмо ми требали све то транскрибовати као О. Џ. Симпсон (од Оливер Џејмс, нпр.) , поштујући при том и изворни облик и транскрипцију!

Још ти нисам слао никакав мејл. Само се стрпи, бићеш на време обавештен.

--делија 18:27, 17. новембар 2006. (CET)[одговори]


За Гајакоју сам имао један извор, али изгледа да више не ради. Ја сам то снимио на диск, па ти шаљем само део тог сајта (у ствари, у питању је форум), а ти процени колико је то поуздано:

I mispronounced a LOT of creator names over the years, and to save all of you from that, here's a prononuciation guide: John & Sal Buscema: Byoo-SEE-ma Bill Sienkiewicz: sin-KEV-itch Frank Giacoia: Guy-a-CO-ya Kurt Busiek: BYOO-sick Herb Trimpe: TRIMP-ey George Perez: PAIR-ez Neil Gaiman: GAY-man There are more that will occur to me later. Kevlar56 Feb 28 2004, 02:01 AM

Што се тиче иницијала, заборавимо "жеље" носиоца неког имена или презимена. Супштина моје замисли била је у том да се поштује онај облик навођења имена (дакле, пуно име или иницијал(и)) какав је у оригиналном енглеском тексту. Ако погледаш списак добитника Букерове награде, на пример, видећеш да су се нека имена (двострука) наводила у целости, а нека, опет, само као иницијали. Мора постојати неки уверљив разлог за то ("мушице" аутора чланка нису за мене довољно уверљив разлог). Уосталом, таквих имена је врло мало, и мислим да она не могу умањити вредност наших (твојих и мојих) заједничких транскрипционих достигнућа. Дакле, ја сам само вођен жељом да се испоштује оригинални текст.

Што се тиче Ролингице, суштина је да се у енглеским текстовима она углавном наводи као J. K., а суштина мог става је да то треба испоштовати код транскрипције. У погледу чланака на Википедији, у наслову чланка требао би се навести најчешћи облик имена, а у самом чланку то се може и детељаније објаснити. Што се тиче спискова, ту сам за поштовање оригиналног текста.

Поздрав.

--делија 20:32, 17. новембар 2006. (CET)[одговори]

Немачка села[уреди извор]

Хвала на коментару. Само да проверим да ли сам добро разумео.. ако пре тог с/з стоји звучни сугласник, онда је з, а ако је безвучни, онда је с? И шта ако је претходно неки самогласник? И јел има још нешта шта би требало да знам о овом питању? -- Обрадовић Горан (разговор) 22:31, 15. децембар 2006. (CET)[одговори]


По мом мишљењу, правилно је Дингсхајм и Хабсхајм, а не Дингзхајм и Хабзхајм као у Обрадовићевој верзији. Затом сам помислио да те Обрадовић није разумео.

--делија 08:12, 16. децембар 2006. (CET)[одговори]

Ок, хвала на додатним објашњењима :) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:35, 16. децембар 2006. (CET)[одговори]

Схевенинген[уреди извор]

Дакле, премјестио сам на Схевенинген и не треба да те подсјећам да сам је лично увијек за ону опцију, коју стручњаци за језик сматрају исправном, без обзира о чему се радило. Ми овдје радимо на језичком и културном пројекту и предност увијек морају имати стручна мишљења. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 18:35, 21. децембар 2006. (CET)[одговори]

Са Трга...[уреди извор]

Пошто више нема апсолутно никакве везе са питањем постављеним на Тргу, одговарам ти овде.

Прво - улога администратора. Администратори нису судије, и њихова свакако не треба да буде последња. Уколико дође до спора о каквом ти говориш где ти и други корисник не можете да нађете заједнички језик и то доведе до рата измена, администратор може да закључа проблематичан чланак док се не постигне концензус, који је основ еволуције свих Википедијиних чланака. Дакле, ако вас двојица не можете да се договорите, остатак заједнице треба да да своје мишљење, сви изнесу своје аргументе и референце, и врло брзо ће постати очигледан обликовани став који можемо сматрати концензусом. Тада је на администратору да спроведе вољу заједнице, а никако сопствени став на дату тему, који може а и не мора да буде исправан.

Друго - твоја добронамерност. Ја њу не доводим у питање. Ради се о твом приступу. Људи ће те много гласније чути ако оно што имаш да кажеш саопштиш учтиво и уз поштовање саговорника. Потенцирање да је ово једина енциклопедија која свесно износи неисправне информације је пљување по раду свих оних који су претходно уређивали чланак. Чак и да си у праву, постоји више од једног начина да то кажеш, а неговање добрих међуљудских односа, и комуникације која се базира на разумевању је изузетно важно јер је то једини начин на који можемо доћи до споменутог концензуса.

Толико од мене, срдачан поздрав --¡¿Кале?! 01:03, 23. децембар 2006. (CET)[одговори]

ОК, прво извини на закаснелом одговору. У сваком случају, колико ја схватам твоја недоумица се своди на ситуацију о којој корисник негира Правопис као ауторитет и у којој је потребно да администратор стане иза тебе односно онога што пише у Правопису. Верујем да ће велика већина администратора управо то и урадити укључујући и мене, уз ту ограду да ја, као власник једног примерка дате књиге (а купих је јер су ми неке ствари које је Делија наводио изгледале као научна фантастика) и као неко коме је српски матерњи језик, могу да кажем да се у њој налази највећа концентрација баљезгарија по страни коју сам икада игде видео. Ипак, како су они стручњаци, ја ћу у 99% случајева слегнути раменима, осим уколико ме апсурдност неког нонсенса до те мере не порази, у ком случају ћу се искључити из дате ситуације, и препустити то неком администратору коме не смета дати нонсенс :) Мислим да је то поштено, поздрав --¡¿Кале?! 03:09, 24. децембар 2006. (CET)[одговори]


Значи и ти си за Дип перпл. А ја те баш мислио консултовати у вези тога.

Дакле, идемо са Дип Перпл.

Поздрав.

--делија 11:35, 26. децембар 2006. (CET)[одговори]

Transkripcija[уреди извор]

Pozdrav. Napravio sam Šablon:Potrebna transkripcija, koji će sve članke kojim je potrebna ova akcija stavljati u kategoriju:Potrebna Transkripcija. E sad, vaš (vas i Korisnika:Zdelic) posao je, je li, da ta kategorija bude što praznija. Srećna nova. BokicaK Got something to say? 17:32, 31. децембар 2006. (CET)[одговори]

Имена краљева[уреди извор]

Пошто сам из наше дискусије око транскрипције basic-а видео да си доста добро упознат са целом правописном/транскрипционом проблематиком, волео бих да чујем твоје мишљење у вези са транскрипцијом имена енглеских и француских краљева. Њихов списак имаш на Француски краљеви и Списак краљева Енглеске. Оно што наравно највише боде очи је Хенрик, али је и William проблематично јер Клајн у свом Речнику језичих недоумица наводи да је правилна транскрипција Вилијем, док је код нас Вилијам. Такође, премда се чувени франачки владар сигурно зове Карло Велики, чини ми се да би за „модерније“ француске владаре био природнији облик Шарл. Погледај, молим те, ове спискове кад уграбиш времена - ко зна, можда има и неких других неправилности које ја нисам приметио. Поздрав! --Tarn 23:02, 9. јануар 2007. (CET)[одговори]

Хвала на доста опширном одговору!
Слажем се да би за Хенрика/Карла најпаметније било уважити мишљење некога ко се разуме у нашу историјску литературу, пошто ни ја нисам нешто посебно упознат са том тематиком. Мени се чинило да је облик Хенрик доста неприкладан и да га због очите разлике од оригиналног облика треба променити, али признајем да нисам сигуран око устаљености тог облика код нас.
Хтео бих још нешто да те питам, ако није проблем - пре неког времена се водила расправа око тога да ли се име Ursula K. Le Guin транскрибује као Урсула Легвин или Ле Гвин. Мени се чини да се дошло до закључка да је исправно Ле Гвин (јер су речи раздвојене и у изворном облику), али је на страницама Научна фантастика и Епска фантастика и даље облик Легвин. Дакле, да ли да мењамо у Ле Гвин или је ово сада ипак исправно?
Поздрав! --Tarn 20:13, 13. јануар 2007. (CET)[одговори]

Хвала још једном! Поздрав! --Tarn 21:36, 13. јануар 2007. (CET)[одговори]

Транскрипција са шпанског[уреди извор]

Клајн каже да је боље Буенос Ајрес.

--делија 22:40, 13. јануар 2007. (CET)[одговори]


хех, а ја се већ порадовао да сам те ухватио у грешци па да ти мало пијем крв. Шала, наравно. Нешто су ми се притајио. Како иде слово Ц.?

Поздрав.

--делија 22:53, 13. јануар 2007. (CET)[одговори]


Ја бих ишао са Чомски, јер се тако најмање изобличава оригинални облик, а осим тога, то искошено "p" се изговара факултативно, односно по жељи (тако је барем објашњено у Лонгмановом речнику за italic letters). Послушао сам и изговор у Џоунсовом речнику (имам и ја тај ЦД) и то "п" је једва чујно и мени се чини да је убачено само да би појачало паузу међу слоговима, односно да би се јаче нагласио први слог.

Поздрав.

--делија 23:41, 13. јануар 2007. (CET)[одговори]


Један мали изазов за тебе (наравно, ако имаш времена и воље). Можеш ли пронаћи на мрежи како се изговара, односно транскрибује презиме гитаристе и певача групе Марун 5 Adama Levine-а. Је ли лик Левин или Левајн? Покушао сам и са претрагом преко аудио линкова, али нисам успео. Можда ћеш ти бити боље среће (или вештији, свеједно).

Поздрав.

--делија 13:47, 17. јануар 2007. (CET)[одговори]

Па како Пачино? Нико не каже Пачино. Какве то везе има са правописом? Позивам се на енглески изговор.

--Tadija 20:47, 18. јануар 2007. (CET)[одговори]

Остављам овде мој одговор, да се не загуби, јер га је Тадија уклонио са своје странице.

Транскрипција[уреди извор]

Ух, заиста не бих да звучим надмено, али како можеш питати „Какве то везе има са правописом?“? Има везе с правописом и те како. Као што знаш, у нашем језику имена не треба писати онако како се пишу на страном језику, већ „прилагођено“. То прилагођавање зове се транскрипција, и у Правопису су на неколико десетина страница дата правила транскрипције за велик број језика. Различити језици користе различите гласове, па не можеш српском ћирилицом (или латиницом, свеједно) записати све гласове страних језика. Због тога су уведена правила која кажу који српски глас (односно слово) користимо као замену за одговарајуће гласове из других језика. У презимену Pacino (помињеш да је енлеско презиме, заправо је италијанско али нема везе) налази се један глас који се изговара негде између нашег ч и ћ, а правила су за то предвидела замену ч. Заиста, ником не би пало на памет да напише Леонардо да Винћи, Франћеско Петрарка, Беатриће, Ђовани Бокаћо нити (од новијих имена) Моника Белући, Бернардо Бертолући, Франћеско Тоти, али ето, сиротог Ала Пачина некад је прекрстио неки новинар ком је сопствено мишљење већа референца од Правописа, па се сад та грешка редовно провлачи.

Ево неколико примера с Интернета правилне транскрипције:

„U njemu Al Pačino, koji glumi policajca, namamljuje kriminalce tako što organizuje lažni susret sa igračima bejzbola.“

„Међу претходне добитнике ове престижне награде убрајају се такве глумачке величине као што су: Харисон Форд (Harrison Ford), Ал Пачино (Al Pacino), Дастин Хофман (Dustin Hoffman), Ширли Меклејн (Shirley MacLaine), Џек Николсон (Jack Nicholson), Шон Конери (Sean Connery) и Софија Лорен (Sophia Loren).“

„Al Pačino je jedan od mojih omiljenih glumaca...“

„mrzim kultne glumce ( buskemi, voken i svi ostali koji imaju sporedne uloge u komedijama adama sandlera i glavne u žnj trilerima) i službeno najbolje glumce (de niro, pačino...)“

А ево и шта каже Речник језичких недоумица Ивана Клајна (који је, узгред, завршио италијански језик): „Пачино (Al Pacino), не Паћино“.

Сасвим ми је јасно да на сваки мој пример исправне транскрипције ти можеш навести десет погрешне. Међутим, ми овде пишемо енциклопедију и држимо се правописних начела, не „реформи“ разних новинара.

Поздрав,

Bbasic 22:40, 18. јануар 2007. (CET)

Хвала! Свашта ће човек да види и научи!!!

--Tadija 22:54, 18. јануар 2007. (CET)[одговори]

Hvala.--Maduixa 09:37, 20. јануар 2007. (CET)[одговори]

Са трга[уреди извор]

Читао сам целу дискусију, нажалост, и могу да закључим једно: не треба истеривати правду. Кад се примети да се врти у круг, треба стати. А не смарати и писати странице и странице текста. За то време би се урадило доста тога конструктивног. Моје становиште је да постоје границе и да кад се оне пређу, треба да окрећемо други лист. Управо смо га Кале и ја окренули, што се, је л` да, односи на ову тему Салкова. Апстиненција од неких ствари и претпостављање најбоље намере! Бар толико. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 01:30, 30. јануар 2007. (CET)[одговори]

Трг[уреди извор]

Види овако, чак да ја то и прочитам, плашим се, можда грешим, да не бих дошао до ничега што се већ није јављало. А то је чињеница да на тој страни сви нешто пишу, сви нешто причају, али нико не слуша оног другог. То није комуникација. Ирелевантно је разрешење тог једног имена међу стотинама хиљада која се јављају и могу да се јаве, проблем је у томе што то поприма хроничне размере и није нимало у духу Википедије. Та страница је огромна, и све ће се на крају свести на празну причу, и онда администратори треба да глуме полицајце. Предлажем да вас двојица лепо размените мејлове, или направите на googlegroups неку вашу интерну листу где бисте овакве препирке (мислим да је то најприкладнији назив) водили, односно настављали. Или се лепо договорите да на смену попуштате, једном ти њему, други пут он теби, кажете: за мене ће се он увек звати тако и тако, али нека овај пут буде по његовом други пут ће бити по мом. Ово је генерално најглупље решење, али је најближе соломонском кога ја могу да се сетим. Некада је овде постојао тим за медијацију који је посредовао међу корисницима који су се на нож сукобили, али се то радило о млађим људима, и о мање стручним проблемима. То можете само вас двојица да разрешите, али не треба то да радите на Тргу, испадамо неозбиљни. Уколико не успете, увек ћете обојица улазити у дискусију поучени лошом претходном комуникацијом са премисом да је онај други злонамеран, и да хоће да испадне мудрији од овог. Молим вас, у духу Википедије нађите заједнички језик. --¡¿Кале?! 01:34, 30. јануар 2007. (CET)[одговори]

Д'Аламбер - д'Аламбер[уреди извор]

Ја сам се, изгледа, равнао по правописном речнику. Тамо стоји Д'Аламбер, а тек сад сам сконтао да се по правопису то д' односно де пише великим почетним словом једино у случају "када се користи само презиме".

Дакле, Жан ле Рон д'Аламбер, али "писац Д'Аламбер написао је . . .

Дакле, у конкретном случају се ради о мојој грешци.

--делија 01:12, 2. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Расправа о кастиљанском[уреди извор]

Драги BBasicu, хтела бих да ти се захвалим на помоћи, и уједно да ти кажем да патим од неизлечиве амнезије када је извесно место у питању (ти врло добро знаш које), тако да се не могу ни сетити расправе вођене на том истом.--Maduixa 18:24, 2. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Савршено. Драго ми је да смо се разумели.:) Ако ти није тешко, сврати до Трга/Правописна питања, вероватно би могао да ми помогнеш. Хвала.--Maduixa 18:51, 2. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Amnezija[уреди извор]

Hm, ne znam, to još moram da odlučim. BB je takođe u opticaju...:) Jedno je sigurno. Amnezija će biti permanentna, tako da možemo da se opet upoznamo. Onaj Bojan odande mi se nije svideo, međutim, iskreno se nadam da je ovaj ovde drugačiji. Otvorena sam za sve mogućnosti.

Imam dva pitanja: Zašto Aires, ako je Buenos Ajres (i to znam sigurno jer tako kaže Klajn - tu knjigu imam:))? Da li ima razlike u transkipciji (pravilima) samo zato što se radi o dva različita jezika (bez obzira koliko sličnosti oni imali), i zašto MagaljaIs a ne MagaljaEs? Moram priznati da je taj Magaljais bio jedini oko koga sam se dvoimila...

I još jednu molbu. Zvirni ovde Konstantin Filosof. Pre dva dana, promenila sam ime članku u Filozof, a kako se isto ime pojavljuje i u tekstu na naslovnoj strani, i tamo sam stavila Z umesto S, i jutros sam videla da je sve vraćeno na S. Sve mi se čini da sam ja to moje menjanje sanjala, jer ne vidim na samoj strani nikakav trag te moje promene. Opet sam promenila na naslovnoj strani, a u samom članku, napisala sam komentar, jer ako sam ipak promenila pa su oni opet vratili na S, neću da me proglase vandalom (kao neki), ali mi i dalje to S bode oči, pa ti se zato obraćam.

Ah, da.. Što se tiče određenih reakcija administratora... Nadam se da sad vidiš da nije lako boriti se "sam protiv svih".

--Maduixa 17:41, 4. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Већ је сређен Филозоф, али имам друго питање. Преврћући ону Клајнову књижицу, налетех на то да је у ствари правилно Кордова а не Кордоба. Мало сам занемела од чуда, па те питам - СТВАРНО је то тако или ипак Правопис каже нешто друго? Ако је правилно Кордова, требало би онда променити име чланку, јер тамо сада тренутно стоји Кордоба. --Maduixa 18:20, 4. фебруар 2007. (CET)[одговори]

РЈН који ја имам је из 2002, четврто издање. Ма зато сам и питала, јер не сумљам да би дошло до белаја кад би морало да се мења, пошто чланак о Кордоби постоји дуго, и никоме није ни пало на памет да га мења у Кордова. На сву срећу, неће бити потребно, јер као што видим, Правопис дозољава КордоБу. Ја немам појма о транскрипцији са португалског, тако да сам данас научила још једну нову ствар. Но добро, ускоро долазим у посету мајчици домовини, тако да ћу ускоро и ја имати тај фамозни Правопис:).--Maduixa 19:15, 4. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Opet ja sa pitanjem[уреди извор]

Vidim da u mnogim člancima se pojavljuje reč VIA, a da se u padeže stavlja bez J - via vie, viom itd. Ovo meni strašno bode oko, pogotovu ako je napisano ćirilicom: виа, вие, вии, виу, итд. Da li sam u pravu i svuda treba da se doda jedno J, ili opet to zavisi od nečega? Jezici iz kojih se prenosi ta reč u srpski su raznoliki, od španskog, preko italijanskog do latinskog.

Druga molba je da pogledaš Hispanija, članak koji sam počela da pišem, i ne znam kako da transkribujem sa latinskog nazive pojedinih delova Iberijskog poluostrva u vreme Rimljana. Bila bih ti večno zahvalna:):):)--Maduixa 16:56, 6. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Evo u Singidunumu, pogledaj poslednji red prvog pasusa u delu sa naslovom Rimsko doba. Ako klikaš na link, videćeš da i sam članak ima ime Via Militaris, ali ćirilicom, tako da u najmanju ruku, izgleda čudno. Takođe u mnogim člancima o španskim gradovima, kako skoro svaki grad ima neku ulicu koja u naslovu ima reč VIA+ nešto, svuda je ispisano VIA i ne VIJA, a bogami, i u padežima bez J. Negde sam promenila, ali mi je upalo u oči neverovatna količina VIA bez J, pa pomislih, možda ja ipak grešim. No dobro, sada sam sigurna pa mogu da slobodno da menjam kada naiđem na takve stvari.... Što se tiče Hispanije, pa ne znam... Mogu da stavim na trg, jer ja nemam načina da dođem do nekog istoričara (srpskog, španske bih i mogla još da nađem, ali oni u ovom slučaju ne bi bili od velike koristi), međutim, nešto ne znam... Imam svojih razloga zašto sam neodlučna u tom pravcu... Tako pravo da ti kažem, imam potpuno poverenje u tebe. Jer, ako ti ne transkribuješ, ja ću morati da kopam da nadjem negde kako se transkribuje sa latinskog, pa ću u suštini napraviti isti posao, samo što će tebi oduzeti pet minuta, a meni verovatno pet dana, ako ne i nedelja...--Maduixa 18:27, 6. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Taman posla![уреди извор]

Taman posla da se izvinjavaš! Tvoje pravopisne intervencije su uvek dobrodošle, i čini mi se da to vrlo dobro znaš. :)--Maduixa 18:40, 8. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Ма очи ми испадоше[уреди извор]

Ма сад сам видела кад сам све ѕавршила. Оде ми скоро два сата на исправке... Ишла сам тачку по тачку, и не знам зашто сам то урадила... Сад ћу да их одлепим.--Maduixa 00:12, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

А што се тиче црте и цртице, не знам како да их ставим, јер ми црта у Ворду иде аутоматски кад направим размак, а овде није тако, тако да не знам да је ставим, имам само цртицу. --Maduixa 00:14, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Види у раѕговору, навела сам још неке исправке и недоумице које имам (ти то сигурно знаш како треба да се уради), и све исправке које сам урадила.--Maduixa 00:16, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Радозналица[уреди извор]

А јели (или је ли, још увек имам збрку у глави), зашто пишеш моје име са и? Зар је правилно са и а не са ј?--Maduixa 00:47, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Vaaale... Shvatila sam. :) Imaš memoriju kao slon! :):):). Nego, tamo si napisao za portugalski i španski. Ali ovo je katalonski. Osim toga, neki ne izgovaraju to I, sigurno si primetio da Slaven stalno piše Maduša... Ja sam uzela valencijanski izgovor (više mi se sviđa), a on ovaj odavde... Stvarno, znači to pravilo važi i za ostale slične jezike?--Maduixa 10:53, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]



Mislim da ti primeri i nisu najtačniji:):):):). Tog 4. februara, napisao si:

"И шпанско и португалско I иза вокала а испред сугласника преноси се као и, чак и кад је ненаглашено."

IZA vokala i ISPRED suglasnika! U rečima Diego, Valencia, Siera Morena, Dionisio, itd, upravo je naopačke - I stoji IZA suglasnika i ISPRED vokala. Oaim toga, u ovim primerima, I se transkribuje ne vokalom I, nego kao IJ - ValensIJa, DIJego, SIJera, (Dionisio je druga stvar, nema J zato što se nikad ne stavlja između I i O - nije bijo nego bio)... --Maduixa 17:59, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

PS: Svrati do trga, pravopisna pitanja, imam nedoumicu gde mislim da bi mogao da mi pomogneš. Unapred ti zahvaljujem.--Maduixa 18:09, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Црта, црта, цртица[уреди извор]

Како пишеш црту? Ја само имам цртицу... -

Још једно питањце... не-латинске земље или нелатинске? Ја бих рекла да је без цртице, али нисам сигурна... --Maduixa 20:03, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]


Da li je ovo ok?
  • crta (—)
  • crtica (−)
  • crtica (-)

To imam dole ispod prozora kao :; Ubaci. U Vordu sam kao riba u vodi, ali ovde nisam baš najveštija... Ne odgovori mi na pitanje: nelatinske zemlje, sa ili bez crtice? Hvala ti, i izvini što sam dosadna.--Maduixa 20:49, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

PS: Sad vidim da ova srednja nije ok. Ova poslednja je sa tastarure, a prva i druga su sa "ispod prozora"...--Maduixa 20:51, 11. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Zadnji i prednji[уреди извор]

Dobro, de, Bojane, kako onda objašnjavaš tu masovnu pojavu da se deci podvlačilo zadnji u smislu poslednji? Ne znam kako je u NS, ali u Beogradu je STVARNO bila prava "sprdačina" sa tim zadnji i poslednji, i ne samo to, jer nije "zadnji/poslednji" jedino što je važilo za nepravilno, kad ono međutim ispade da je sve vreme pravilno... Da li je moguće da svi ti naši profesori jednostavno se nisu trudili da ostanu "u toku", pa nisu pročitali Pravopis, jer je verovatno većina njih išla u školu pre 51? Pa to bi onda značilo da NIKO od profesora srpskog jezika nije čitao Pravopis, a to me onda navodi na razmišljanje kakve smo mi to uopšte profesore imali, i kakvo je uopšte to obrazovanje koje mi (stariji) imamo i kojim se bogzna kako dičimo u svetu?--Maduixa 20:28, 12. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Ja naginjem vi+e ka objašnjenju da mnogi od profesora koji su mene učili (i one pre mene a možda i one neposredno posle mene) su uglavnom bili "priučeni" profesori srpskog jezika, tj. nastavnici koji su završili neki kursić pa dobili "ćagu" da predaju srpski u osnovnim školama. Posla rata je to tako bilo (tako su mi barem pričali), nije bilo dovoljno onih sa fakultetom (Srbija je u to doba i pre rata bila "zemlja seljaka" sa veoma malim procentom visokoobrazovanih ljudi) a potrebe velike, jer se u komunističkoj Jugoslaviji osnovno obrazovanje smatralo obavezom svih, a ne pravom nekolicine... To naravno ne isključuje mogućnost da je bilo i slučajeva koje si ti opisao... Kako ti se čini moja teorija?--Maduixa 21:15, 12. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Pa ti loši profesori kao zečevi se množe....:)--Maduixa 09:45, 13. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Молба[уреди извор]

Да ли би могао да бациш поглед на овај чланак Шпанска краљевска академија, део о Удружењу академија шпанског језика? Нисам сигурна да сам добро написала све придеве од имена држава.. Такође не знам како је правилан придев од Хондурас - хондурашка? Хондураска? Хвала ти унапред.--Maduixa 10:28, 13. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Sastanak u nedelju, 18. februara[уреди извор]

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 18. фебруара 2007. поводом две године од формалног постојања наше заједнице (15. фебруара 2005. смо се први пут видели уживо). Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:38, 14. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Ако си у прилици да стигнеш, обавезно погледај чланак Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007. и самопозови се да даш неку идеју за причу. Такође, на састанке обично носимо пиво и слично :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:38, 14. фебруар 2007. (CET)[одговори]

IT споменице[уреди извор]

Од данас делим споменице IT Споменице захтев можеш поднети код мене --Fica Blok38 (разговор) 14:39, 16. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Кордоба/Кордова[уреди извор]

Бааах! Видиш да су ми та "нова" правила направила папазјанију у глави. Била сам убеђена да је Кордова (на моју велику жалост!)

Него... Где си ти нестао? Само се појављујеш да ми делиш пацке. Хајде молим те, услиши моју молбу од пре икс дана и погледај ми чланак Шпанска краљевска академија и имена свих оних латиноамеричких академија, јесу ли добро написани придеви. Хондурас ми је био најкритичнији, али по аналогији са Врбас - врбаска (како видех у неком чланку твоју корекцију, хехех осим ако опет нисам помешала лончиће), тако закључих да је Хондурас - хондураска (мада ми звучи много глупо, али с обзиром да никад раније нисам чула ту реч, није ни чудо).--Maduixa 09:51, 28. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Opet me sablažnjavaš! Pa zar nije pravilno PARISKI???--Maduixa 21:31, 28. фебруар 2007. (CET)[одговори]


Evo imam nešto za tebe. Šta kažeš, kako b bilo da napišeš barem nešto na ovu temu? Mislim da si ti pravi čovek da objasni šta je to Транскрипција Pa makar bila i samo klica...:)--Maduixa 22:08, 28. фебруар 2007. (CET)[одговори]

U2[уреди извор]

Ево, преместио сам. Само још да изменим и текст U2 са Ју ту --Јован Вуковић (р) 18:40, 3. март 2007. (CET)[одговори]

eeh... taj pusti Pravopis..[уреди извор]

Htedoh da ti odgovorim na ono što si napisao kod mene poslednji put... Niko nije rekao da je put prosvetitelja lak. Samo je pitanje da li neko hoće i ima živaca da se lat tog posla ili ne. Ako se odluči da prihvati taj posao, onda prvo što treba da uradi je da sopstvenu sujetu zaključa u jedan dubok kovčeg sa debelim katancem, i da se naoruža debelim strpljenjem... Što naravno, nije uvek tako lako. Kako vidim da sve ređe navraćaš, a važno mi je da čujem pre svega tvoje mišljenje, svrati na trg kad budeš mogao u pravopisna pitanja, deo Grupe, pesme i video igre, i reci mi šta misliš i pre svega, šta Pravopis kaže, da ne gubim bezveze živce kad vidim imena video igara i rok grupa u napisana originalu.

Hvala ti na korekcijama u Kraljevskoj akademiji. Moram da vodim malo više računa kad pišem, mnogo sam brzopleta... --Maduixa 11:33, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Pisanje imena[уреди извор]

Svrati na trg. Rasprava oko pisanja imena je još uvek u toku. Možeš tamo da ostaviš svoje argumente. Pozdrav. loshmi 17:02, 6. март 2007. (CET)[одговори]

p.s. Molim te vrati izmene na članku Green Day na staro, dok se na trgu argumentovano ne dogovori kako će se ovo pisati. Ne želim ratove izmena. Ne bih želeo da sada pokrećem i raspravu oko toga da li je konformizam jedno od pravila Vikipedije. loshmi 17:19, 6. март 2007. (CET)[одговори]


Бојане, замолио бих те да на Тргу изнесеш аргументе ЗА транскрибовање имена група будући да сам ја у последњих неколико месеци два или три пута морао да обавим тај посао под притиском неколицине "језичких експерата" па ме сад напросто мрзи да се поново бакћем с њима и са њиховим закржљалим умовима. Наравно, ако ти се да и ако си ти уоште за ту опцију? Мислим, тужно је да се мора гласати за или против ПРАВОПИСНОГ ПРАВИЛА.

Поздрав.

--делија 18:55, 6. март 2007. (CET)[одговори]


Повратак?

--делија 09:36, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]


Ма и ја сам те нашао на оном језичком сајту, али, будући да сматрам да треба до краја поштовати свачију одлуку, нисам хтео да наваљујем и да ти сугеришем повратак на Википедију. Уосталом, онај кога занима језичка проблематика потрудиће се и покушати разрешити неке недоумице управо преко тог сајта (на ком ти жариш и палиш, хехе).

Што се тиче кандидатуре за админа - мислим да ја нисам за то и да би објављивањем моје кандидатуре "непринципијелна коалиција" врло брзо истурила тешку артиљерију и направила све да спречи моје именовање чиме бих ја постао један од ретких кандидата за админа који није прошао! А тај луксуз себи не могу себи да дозволим нити "њима" да омогућим.

Јагода је већ једном одбила кандидатуру (из, чини ми се, сличних разлога), али мислим да то није толико важно. Има нас "комада три" и здруженим снагама можемо много тога да учинимо.

Успут, виђу ли нови број НИН-а? Мислим, стваааарно: Џејми МАРЕЈ!? Одмах сам написао мејл Клајну и поставио му пар конструктивних питања.

Поздрав.

--делија 10:32, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]

Добро нам дошао опет...[уреди извор]

И надамо се да ћеш се овај пут дуже задржати.--Maduixa kaži 09:30, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Како ти Делија већ рече, нисам ни ја баш најомиљенији лик овде, и не желим да дајем прилику одређеним фацама да ме пљују и то бесплатно. Осим тога, схватила сам да боље делујем из опозиције. Издржи мало дуже, и видећеш да сам у праву. Овде су се ствари малкице промениле на боље од како си ти отишао. Многи су схватили да иако им се не свиђа, Правопис (хебига, што би рек'о Делија), треба да се поштује. Има још веома осетљивих тема, али ја сам оптимиста и верујем да ће бити све боље и боље.

За почетак, ја већ дуже време меркам Википедија:Правопис, ал се не усуђујем да се сама упустим у корекције. Размисли о томе, не мора сада, на јесен, када захлади и кад је човек више у кући. Ја могу да помогнем сада доста више, јер сам пролетос у Бгд купила тушта и тма правописа — нашла сам чак и оригинал Правопис из 1960 — али нисам успела да нађем Прћића, тако да за транскрипције и даље давим Делију. Мислим да у овом делу све што је написано треба да буде референцирано директно Правописом или Клајном, или неком другом озбиљном правописном књигом, а не школским уџбеницима. Немој да ме схватиш погрешно, немам ништа против уџбеника (поготову што има и оних који ни уџбеник нису прочитали), али ипак... Да буде озбиљније. (Видим да сте Целзијусу на крају дошли главе. Ххехех.. Нећу да кажем, "јел сам лепо рекла ја"...)--Maduixa kaži 10:08, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Tačke i ostalo[уреди извор]

Hm, ja sam nešto u poslednje vreme baš te tačke i crte proučavala i ja shvatih to onako kako sam kasnije i postupala... A pravo da ti kažem, i lepše je za oko (znam, nije nikakav argument, al morala sam da i to napomenem). S obzirom da ništa oko toga nije precizirano, ja belinu nisam računala kao znak, zapravo nisam je računala uopšte, tako da je po meni crta odmah iza te zamišljene tačke. No, ako je tako određeno da bude u tom nekom novom pravopisu, neka bude tako, pa ću da povedem ubuduće računa i o tome. Mnogo je to bre komplikovano, pokušavam da pohvatam sve konce, ali svaki put vidiš, ispadne nešto na šta nisam računala... Osim toga, ima toliko pitanja koje ljudi ovde postavljaju a na koje ja jednostavno nisam uspela da nađem odgovor ni u jednoj od ovih knjiga koje imam. Na primer, kako je pravilno: 40-tih, 40-ih? Ja lično uvek pišem sve slovima, nekako mi se čini da to sa crticama uopšte nije pravilno, ali nisam mogla da nađem ama baš ništa o tome ni u pravopisu ni u Klajnu. Druga isto tako čudna stvar je pre nove ere — p.n.e. sa tačkama i bez razmaka. Dotle znam. Piše u Klajnu. U Pravopisu nisam našla. Međutim, da li mora da se piše i ono g. ili ne? Npr. šta je pravilno? 3. g. p.n.e. ili može i 3. p.n.e.? Pre nekih par nedelja smo utvrdili da su nam sve te godine pogrešno napisane, bez tački, samo iza e. (3. pne.), Filip je hteo da pokrene bota, ali na kraju nisam znala da mu kažem da li je neophodno to g. ili nije. Mislim, i ovako izgleda rogobatno sa svim tim tačkama, još mu samo fali to g. sa tačkom i plus belinom, tako da ako je ikako moguće, bilo bi lepo da se izbegne.

Što se knjiga tiče, ja nisam mogla da verujem kad sam bila u Bgd. Nigde ni od korova ni pravopisa iz '93. ni Prćića. Za obe knjige su mi govorili "A, to samo u nekoj starinarnici." Zato i kupih Simića, jer sam već bila očajna. Onda sam sasvim slučajno naletela na starinarnicu u Zmaja od Noćaja (mislim da se tako zove ulica) gde sam našla ovaj iz 60. godine. A kasnije sam našla i onaj školski, pisan ijekavicom (što me uopšte ne uzbudjuje, al mi je bilo čudno da nisam mogla da nadjem isto to pisano ekavicom u sred Beograda). Tako da ja sad imam kod kuće Simića, školski najnoviji braon boje ijekavicu, Pravopis iz 60 (original, prašnjav i smrdljiv, onako kako ja to volim:)) i ništa više. Pogotovu mi nije bilo jasno da su nam knjižare pune Hrvatskog pravopisa a Srpskog pravopisa ni za lek. I to u sred Beograda. Sramota.

Tvoj imejl nemam, jer smo se dopisivali preko PM, a nakon nemilog događaja nisu mi dozvolili čak ni da pristupim svojim PM i da izvučem linkove za Bensona koje si mi poslao, jednostavno su me ignorisali, iako sam zamolila da mi barem to dozvole da uradim. Tako da ako želiš da mi daš tvoj email, slobodno klikni na link "pošalji e-poštu ovom korisniku" i ja ću ti odgovoriti na imejl direktno. Ja i dalje nemam pristup i mogu samo eventualno da vidim šta se piše tamo, ali ništa više (a da budem iskrena, i nemam neku želju, mada je interesantno videti da nakon skoro šest meseci neaktivnosti i dalje vodim u broju postova, heheh.. Nije da je to sad nešto posebno bitno, samo je zanimljivo.).

Što se tiče one stranice, ja ne znam odakle da počnem, zato se i ne odlučujem da započinjem. Eventualno bih mogla možda da dodam ovo o crti i tačkama iza datuma, al kako da formulišem taj tvj privatni dogovor sa Klajnom oko tačke ispred beline? Vidiš, ima tu dosta zvrčki koje treba rešiti. Stvarno nam je pravopis mnogo komplikovan... A i da ti ne pominjem koliko sam datuma poslednjih dana promenila i gde nisam stavila tačku iza broja ispred beline....--Maduixa kaži 21:51, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

А сад се сетих... А што то кажеш за Симића? На почетку његове књиге стоји да је тај текст одобрила правописна комисија међу којима се помињу и Пожурица и Пешикан, на пример, двојица која су писала и велики Правопис из 93, ако се не варам... Нисам га нешто детаљније читала, али ми се чини да нисам видела неке недоследности... Додуше, нејвише читам школско издање, јер ми је најзгодније да га носам са собом свуда, јест да ни Симић није ништа већи, ал' некако ми сама рука иде ка школском... ПС: Текст П. Ивића који си ми оставио не могу данас да читам, прочитаћу сутра јер у последње време имам проблема са компјутером код куће — тренутно имам неки полувикдоус и страшно ми је напорно да читам јер је резолуција грозна, морамд а га реинсталирам, ал то сутра....--Maduixa kaži 22:26, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

p.n.e.[уреди извор]

hehe... Ja se sećam neke rasprave odavno sa "onog mesta" o tome, al nisam mogla da se setim koji je na kraju bio zaključak. Potom sam pogledala u Klajna u deo o tački u skraćenicama i tamo piše između ostalog nove ere kao n.e. bez razmaka, pa prema tome zaključih da je bez razmaka. Reci mi molim te gde o tome piše u Pravopisu, jer stvarno nisam mogla da nađem. Nešto ne vidim objašnjenje u linku ka Trgu koji si mi dao, osim mene kako se pravim važna... Mnogo ti je to komplikovano, ne zato što je zakukuljeno i zamumuljeno, nego zato što jedan kaže jedno, drugi kaže drugo i onako tipično po srpski, nikako da se dogovore i odluče za jednu opciju. Ja ne znam šta piše u daljim izdanjima Klajnove knjige, ali u ovoj koju ja imam (četvrto izdanje), kunem ti se da piše n.e. bez razmaka. Sad sam na poslu, al kad dodjem kući, mogu da ti i napišem i stranu i da ti citiram ceo odeljak, mada mislim da ne treba, jer ti sigurno imaš to izdanje pa možeš i sam da pogledaš. Kad smo već kod toga, kakvo je tvoje mišljenje u vezi sa "pre Hrista" i da li ima nešto o tome u literaturi? Ja u ovih par knjiga koje imam nisam ništa mogla da nađem. Daklem, koliko sam ja shvatila, pravilno je i 3. p. n. e. ? Nema potrebe dodavati g. ili god.? (Uf kako ovo rogobatno i grooozno izgleda sa svim ovim belinama nakon tački.... Filip će da mi glavu otkine kad mu sad budem rekla da mora opet da pokreće bota...)

Školski pravopis o kom govorim nije iz '93. nego iz 2006. Mislim da se ili ja nisam dobro "odrazila" ili me ti nisi najbolje razumeo. Pravopis iz '93 o kom sam govorila je veliki Pravopis Matice srpske koji nisam mogla nikako da nađem u Bgd. Dakle, radi se o školskom pravopisu iz 2006. godine pisanom ijekavicom i korice su mu braon crne. Hm, boja na linku koji si mi dao vuče više na ciglu, međutim s obzirom da boje na kompjuteru ponekad nisu onakve kakve treba da budu, ta cigla boja može vrlo lako da bude i ova moja braon original boja. Pripremili su ga Pešikan, Pižurica i Jerković.

Što se Celzijusa tiče, vuk dlaku menja, al ćud nikada, tako da i ako se sad pravi fini, pre ili kasnije će njegova prava priroda izaći na videlo. Ponekad pomislim da uradim to što predlažeš, ali zbog nekoliko njih koji tamo "žare i pale" i koji su veoma slični Celzijusu, kao na primer ona gospođica zbog koje ja više nisam tamo, jednostavno nemam volje. Previše je zagađen vazduh negativnim nabojima i željom da se drugi ismevaju. Nije to moj fazon.

Što se imejla tiče, ne sećam se da sam ikad dobila neki imejl od tebe, barem ne vezano za Vikipediju, jer matrix mi je jedini imejl koji koristim, i koji si verovatno mogao da nađeš u mom profilu na dotičnom mestu. Ne znam da li da se usudim pa da te zamolim da mi opet pošalješ one linkove za Bensona, jer mi ostadoše tamo zarobljeni... Kad budeš mogao, nije bitno. Ionako sam sad sva u znaku selidbe, tako da do septembra neću imati vremena da se bakćem sa internetom.

Aj, sad se ja raspričah.... Poz.--Maduixa kaži 09:48, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Grin dej i ostalo[уреди извор]

Hm, probala sam ja, ali izgleda da već postoji preusmerenje. Ovo je veoma vruća tema, ne znam da li ću uspeti, jer sam već probala da mi promene PlayStation, pa mi rekoše ne može... Što se grupa i igara tiče, tu mora još dosta bitke da se vodi. Osim toga, da ti budem iskrena, stvarno nisam nigde videla da se zabranjuje pisanje u originalu pogotovu kad se piše latinicom. Pravopis kaže: Tuđa vlastita imena se u srpskom standardnom jeziku pišu na dva načina: prilagođeno pisanje (primenljivo u ćirilici i latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici). Ja sam bila vatreni zastupnik transkripcije po svaku cenu, ali veruj mi, čitam ove knjižurine koje sam kupila i nigde ne kaže da ako je tekst pisan latinicom, mora da se trenskribuje. Vidi, dalje u tački 97b ovog školskog pravopisa kaže: U latinici pak — ako se autor opredelio za izvorno pisanje — nastavci ne odvajaju crticom. Naglasak stavljam na ovo između crta — ako se autor opredelio za izvorno pisanje. Ja tumačim to na sl. način: Ako pišeš ćirilicom, onda treba sve transkribovati jer se pisma ne mogu mešati. Ako pak pišeš latinicom, možeš pisati strana imena u izvornom obliku. Da li imaš možda neki još podatak koji ja nemam u korist 100% transkripcije? Ovo što sam navela, piše i u školskom i u onom velikom pravopisu. Stvarno sam zbunjena, što se toga tiče, s obzirom s koliko vatre se ovde branila transkripcija po svaku cenu u čemu sam naravno i ja učestvovala, ali sad nešto nisam sasvim sigurna...

Eventualno ZA stopostotnu transkripciju na Vikipediji bi bila mogućnost da se isti članak čita i u ćirilici i u latinici, jer kad se prebacuje latinični tekst sa originalnim imenima u ćirilicu dobijamo ćirilični tekst sa ili latiničnim stranim izvorno napisanim imenima (što je nedopustivo), ili izvorna grafija ispisana ćirilicom (što je smešno i naravno, nedopustivo).

Videh sad ja ono na Trgu. Pa hajd, molim te, kako sam ja (ili bilo ko!) mogla da pretpostavim da je baš u izdanju koje ja imam to štamparska greška!... Jesi li ono bio ti? Komentar je nepotpisan...

--Maduixa kaži 12:38, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

ОК, што се транскрипције тиче. Сад ми је све кристално јасно. Додах оно евентуално, јер сам мислила да постоји још неки аргумент ЗА транскрипцију по сваку цену, за који ја не знам, а не тиче се директно Википедије.

Већ је све премештено. Мој комшија је обавио посао. Са овим старијима није проблем. Проблем је са онима испод 25... Ти (не сви, али има их) никако да скапирају неке ствари, а ствар је ТАКО проста, проста ко пасуљ...--Maduixa kaži 13:22, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Dala sam se na sređivanje transkripcije u Grin deju. Bi li mogao da pogledaš kako mi ide, i da mi kažeš šta da radim sa naslovima pesama? Da ih prevodim? Članak mi se čini odličnim, i samo da se još to oko transkripcije sredi, može da se predloži za sjajan. Aj, pomozi mi, ne bilo ti zapoveđeno....--Maduixa kaži 16:16, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

I pogledaj ovo: Манастир Жупа Никшићка, ja mislim da ovde župa nikđićka treba da ide malim slovom, al nisam sigurna, jer je izgleda Župa Nikšićka ime nekog mesta, a nije župa.--Maduixa kaži 16:18, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

sešon[уреди извор]

ih, pade mi kamen sa srca! Ipak mi lepše izgleda divižn nego divižon....

Što se naslova pesama i albuma tiče ja to posmatram kao dve stvari - pesme SVAKAKO da ne mogu da set ranskribuju jer nisu imena. Nazivi albuma... isprva sam počela da ih prevodim, ali kasnije mi se učinilo izuzetno glupavim, jer sam sigurna da niko od obožavalaca npr. Gin deja, ne zna šta je to Kaka, ali sigurno znaju šta je to Duki (Dookie). E, sad. Pošto kad sam se u momentu dok sam mislila da treba prevoditi, prilično namučila da nađem šta to u stvari znači, na kraju mi je izgledalo zanimljivo da ime albuma ipak treba objasniti, jer svako ime ima iza sebe priču, ili je jednostavno neki (sigurna sam) domaćoj publici manje poznat izraz, kao npr. dookie da je u stvari, govance, da izvineš na izrazu. Urban dictionary objašnjava sa veoma degutantnim, ali korisnim detaljima i koja vrsta, a na engl. vikipediji sam našla i objašnjenje kako je taj album dobio ime, sa sve referencom, te sam na kraju sve odlučila da strpam u referencu. Pogledaj u članku, kaži mi kako ti se čini moje rešenje. Dookie je čini mi se među prvim referencama.

Što se pesama tiče, kao neko ko se bavi prevođenjem, reći ću ti: NARAVNO da se naslovi pesama ne mogu prevoditi reč po reč i bukvalno, naravno da to nije samo određeni sklop reči koje se uzmu iz rečnika (u stvari, malo šta se tako prevodi, ako se hoće prevesti kako treba) nego treba (kao i kod svakog drugog teksta, uostalom) prevoditi pravi smisao onoga što je tekstopisac hteo da kaže. Bojane, ako je prevodilac dobar, NEMA toga što se ne može prevesti. Ili ćeš mi reći da svi obožavaoci Grin deja odlično barataju kalifornijskim slengom, te im tako nikome prevod nije ni potreban? Mogu da se kladim u šta hoćeš da eventualno 1 % njih koji su ludi za Grin dejom možda(!) zna šta znači Kerplunk (ime jednog od albuma, imaš takođe objašnjenje, mnogo je prostački, ne mogu da ponavljam, jedva uspeh da napišem u članku). Tako i pesme. Sigurno su pune slenga, pa šta? Treba ih prevesti, i niko ne pretenduje da to bude neki "zvaničan prevod" čisto da se zna šta to znači na srpskom. A zbog ograničenja viki softvera o čemu smo već pričali, neophodno je da prvo stoji prevod a u zagradi u jezičkom šablonu original.

Moram priznati da će me ovo što sam započela na Grin deju, koštati i vremena i znoja, al da vidimo šta će na kraju da ispadne. U svakom slučaju, ako ne bude valjalo, uvek se može vratiti na verziju pre nego što sam ja počela da "brljam" po članku.--Maduixa kaži 10:37, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

--Maduixa kaži 10:37, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Nije to ime turneje nego grupe koja je išla na turneju s njima. Al izgleda da nema veze, jer i to je ime... Pa... Šta onda? onda je i Džoj divižon a ne Džoj divižn? Bezveze...

Što se naslova filmova knjiga itd, tiče, ni ti mene nisi razumeo. Kad GOD postoji prevod, treba uvek koristiti taj prevod, a ne sam smišljati, i to u prevodilačkoj struci važi ne samo za naslove nego za cela dela, kad su knjige u pitanju. Najtipičniji primer je Biblija ili poezija - ako u tekstu koji treba da prevedem imam citat iz Biblije, uzmem lepo Bibliju na srpskom i prepišem Vukov ili Daničićev prevod. Obično kad se navode biblijski citati, navodi se i tačno mesto (knjiga, stih, itd.) gde se nalazi, tako da nije teško naći. Što se pesama tiče, uvek pogledam da li postoji prevod, i ako postoji, prepišem, ako ne, onda mora malo čovek da se preznoji... Tako i ovde. Što se filmova i knjiga tiče, UVEK treba da se piše onaj naslov koji je već ustanovljen, bilo od strane distributerske kuće (ako se radi o filmu), bilo od strane prevodioca (ako se radi o knjizi). Međutim, ako taj film nije prikazivan kod nas, ili knjiga nije prevedena.... Razumem Delijinu bojazan da bi onda tu bilo mnogo više budalastih prevoda, međutim, baš zato insistiram da se uvekpiše original u zagradi, iz prostog razloga što neko ko zna bolje, može da popravi.

A što se pesama tiče... Isto tako. Prevod i OBAVEZNO original u zagradi. Gledaj, evo sad sam na primer videla da pesma Longview, nema nikakve veze sa pogledima a naročito ne dugačkim, nego da se radi o gradu u državi Vašington. Pesma When I come around, znači kad budem promenio mišljenje a ne kako to sigurno većina misli, kad budem prolazio ovuda. A kako sam to našla? Pa pesmu je napisao tip kad se posvadjao sa ženom. Čisto sumnjam da bi on mislio da je rešenje u tome da svrne na kaficu, pre će biti kad bude promenio mišljenje...

A originali osim u zagradi, ne mogu da stoje, pa zar nismo to već apsolvirali? Onda bismo kršili osnovno pravopisno pravilo a to je nemešanje latinice i ćirilice u istom tekstu.

Uostalom, neka Grin dej bude mali eksperiment. Kao što rekoh, ako na kraju rezultat ne bude zadovoljavajući, uvek se može vratiti na poslednju promenu onog ko je menjao pre mene.--Maduixa kaži 11:56, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Čekaj... sad mi nešto nije jasno... Pa onda, prema tom tvom tumačenju, treba da bude i Plejstejšon a ne Plejstejšn, jer je to u stvari ime određenog proizvoda - igračke konzole. Da li si ti sto posto siguran da Prćića treba baš tako tumačiti?--Maduixa kaži 12:00, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Војвода Степа[уреди извор]

Разговор:Грб Војвода Степе

Погледај, молим те, ово, и кажи ми шта мислиш (мислим, тамо на истом месту изреци своје мишљење). По мени, ако је у Бањој Луци, онда је и у Војводи Степи, а не Војвода Степи, па тако ни грб не може бити грб Војвода Степе, него грб Војводе Степе. Је л' моја логика ок, или има опет нека лингвистичка зачкољица?--Maduixa kaži 20:16, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]


Транскрипција[уреди извор]

Еј, Бојане, ево ти један занимљив линк: [3].

Немој ми само рећи да знаш за њега!

Пази, има и форум на којем можеш постављати питања у вези изговора.

--делија 20:44, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Zašto stalno vraćaš tekst na članak "Grb Vojvoda Stepe"?

Goti[уреди извор]

Zhvaljujem na intervenciji. Nadam se da te nije dotakao prostakluk doticnog.

S druge strane, u velioj sam dilemi, i verujem da moçda ti mozes da mi pomognes. Radi se o imenima vizigotskih kraljeva i transkripciji istih. Ne znam da li se imena zavrsavaju na H ili na K, i sta je bolje od ta dva, tipa: Roderih ili roderik, Atanarih ili Atanarih, Eurik ili Eurih... Pogledaj spisak kraljeva: Vizigotski kraljevi, a za druge transkripcije mozes videti na drugim vikipedijama koje su ulinkovane na ovom clanku. Moj je problem sto u nekim istorijskim knjigama vidim H a u nekim K, ovde jedan istoricar (cije misljenje veoma cenim) tvrdi da je H, medjutim, imam knjigu jednog prof. istorije, Samardzica, Istorija Spanije, gde navodi imena sa K... Sta kazu lingvisti (ako uopste kazu nesto) o tome? I ako ne kazu nista, kakvo je tvoje misljenje? --Maduixa kaži 23:04, 21. јул 2007. (CEST)[одговори]

Планет, планета[уреди извор]

Погледај молим те ово, и реци ми да ли је ок исправка или сам ја ипак била у праву. Мислим, ако је "планет", онда има више "планетА", а ако је "планета", онда има више "планетИ"...? Зар не? Ил сам ја побркала лончиће?--Maduixa kaži 18:54, 22. јул 2007. (CEST)[одговори]

OK. Hvala. Da budem iskrena, i meni se više sviđa i bolje svuči "više planeta" a ne "planeti", ali kako više ni u šta nisam sigurna i kako obično ono što se meni sviđa, nije pravilno, rekoh, bolje da pitam.--Maduixa kaži 10:58, 23. јул 2007. (CEST)[одговори]

Novi jezičar[уреди извор]

Videh da si tu, pa da te obavestim o novom "pojačanju". Корисник:Jlna je nova korisnica, od skora se uključila u rad Vikipedije, prof. srpskog i lektor. Nešto sam pričala s njom, i najverovatnije od septembra ćemo početi da polako sređujemo onu stranicu o pravopisu na Vikipediji...--Maduixa kaži 15:24, 28. јул 2007. (CEST)[одговори]

Vidim da si me preduhitrio...--Maduixa kaži 15:29, 28. јул 2007. (CEST)[одговори]

Бољеваснашлица[уреди извор]

Хвала за сваку реч. Повлачим реч за транскрипцију и Прћића, то најслабије знам, признајем, а видим то је највећи проблем (односно људи се око тога највише брину). Написала сам 8 страна коментара на Тргу - ако те не мрзи читај. Ја ћу сад на заслужени одмор, јер цео дан то радим. При том, повући ћу реч тамо - јавно у вези с транскрипцијом и Прћићем:)--Jlna 17:12, 28. јул 2007. (CEST)[одговори]

Hm....[уреди извор]

Nisam baš sigurna da si odabrao pravog da mu se žališ.... Vratila sam na transkribovano, al sam se zeznula i nisam videla da pišem ćirilicom, tako da sad naslov stoji ćirilicom. Trenutno tražim nekog da mi obriše latinično preusmerenje kako bih mogla da vratim na latinicu...--Maduixa kaži 12:23, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Grin dej i ostalo[уреди извор]

Ma, juče sam samo proletala kroz Vikipediju, te nisam primetila promenu.

Znam da se PC ne piše PC nego pi-si. Meni lično, svejedno je da li će biti s crticom ili bez nje, izgleda mi prihvatljivo i jedno i drugo. Znam takodje da se mere mogu pisati i lat. ćiril. ali mi je lepše da se u ćiriličnom tekstu piše ćirilicom (one koje mogu, naravno). Znam da bi neki mogli da me pojedu zbog toga, ali navike su navike, i iako znam da je ispravnoi zadnji u smislu poslednji, uvek ću ispraviti. Navike, Bojane, navike, ali barem ne menjam na pogrešno.

Što se STRANIH izreka tiče, znam i to, ali mislim da je malo drugačiji odnos prema latinskim izrazima (ne izrekama!), barem sam ja tako shvatila, da se može pisati i ćirilicom (transkribovano) i latinicom (original).

A članak je sad zaključan. Međutim, bila bih ti zahvalna da se i ti oglasiš malo na onoj stranici, jer sam gotovo sigurna da Miloš neće dobiti ama baš nikakvu opomenu, nego će se sad to pretvoriti opet u jednu od beskrajnih rasprava. Brane... Hm. Rasprava o slici je najmanji problem. Ja sam to već zaboravila. Radi se o drugim, vrlo lošim iskustvima, koje ne bih sada da oživljavam.--Maduixa kaži 13:41, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ма, ѕаборавила сам малопре да кажем да сам ПЦ случајно тамо ставила, зато рекох, знам, знам да се не пише ПЦ, ал шта да радим... Понекад сам исхитрена... А оно за латинске изразе нисам стварно знала. Рекох, пошто транскрибујемо имена градова, регија, царева итд... Ал добро, капирам, то су ипак само имена...

Хм, изгледа да мој подухват јесте донкихотовски... Превише неукроћених ветрањача.... Надам се само да нећу проћи исто као и Дон Кихот... ...--Maduixa kaži 16:19, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Pa dobro...[уреди извор]

ne mislim da je toliko zgrijesio, pazi ja sam ovdje dugo vremena i cesto je bilo zestokih mamlaza na projektu, pa ih nismo odmah upozoravali i blokirali. Sta da ti kazem, ovaj projekat, Vikipedija je takava kakav jeste, ja kazem cesto „narodna enciklopedija“... Cim mi moramo usvajati pravila nekim glasanjima i demokratijom, to je znak da mnoge stvari ne funkcionisu kako treba. Ja jesam fan ovog projekta i misiim da bez obzira na nedostatke pomaze mnogim nasim ljudima u mnogim oblastima i to je jedan od mojih motiva zasto sam ovdje. Svijestan sam i da je nas Internet, dakle na srpskom, dosta supalj u znanju i sirenju znanja i da treba dosta poraditi na temi. Treba nam svega, i licnih sajtova raznih strucnjak iz raznih oblasti i naucnih blogova i sajtova za elektronske knjige na srpskom, itd... pa na kraju krajeva treba nam i Vikipedija. Kao sto sam rekao Madusi, od danas sam na godisnjem i nesto mi se ne da da rezim ni na koga. Dakle, ja vas koji se razumijete u jezicke teme potpuno razumijem, ali vi ponekad ne shvacate da je vikipedija iz „Centrale“ definisana pogresno u nekim stvarima i mi koji smo ovdje admini nismo svemocni. na engleskoj na primjer, je normalna pojava da ljudi diskutuju da li je Zemlja ravna ploca ili nije, ili da li postoje „vise“ i „nize“ ljudske rase i slicne gluposti. Evidentno je da neke stvari/politike treba da se promjene iz korjena i treba da dodju iz same Zaduzbine Vikimedije, kao sto je bio slucaj sa slikama i temom autorskog prava... Znam da me razumijes, posto bez obzira sto smo imali neke kisele razmjene misljenja, ja nisam prestao da cijenim ono u cemu si ti bolji nego ja. Pozdrav. ---Славен Косановић- {разговор} 15:52, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ribe[уреди извор]

Pitanjce. Pitali me da li biljke i životinje, ako nemamo srpsko ime za određenu vrstu, treba da se pišu transkribovanim latinskim nazivom ili u originalu. Ja sam mišljenja da treba transkribovano, jer se radi o IMENU, al rekoh aj da pitam, jer danas više ni u šta nisam sigurna. Možda za ribe i druge živuljke postoji neko drugo pravilo....--Maduixa kaži 20:36, 31. јул 2007. (CEST)[одговори]

И ако се транскрибује, да ли да се додаје српска множина или се транскрибује латнска једнина и готово?--Maduixa kaži 20:49, 31. јул 2007. (CEST)[одговори]

Бај д веј, што не архивираш страну?--Maduixa kaži 20:49, 31. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ех, опет ја. Астуријски или астуријански језик? Земља је Астурија. Мђ. становници Астурије су Астуријанци, али има и иберски народ Астури... Уф. Ја ипак мислим да је астуријански... Или астуријски? Као Аустралија, Аустралијанац, али аустралијски, а не аустралијански... Помагај тотално сам се збунила.--Maduixa kaži 21:19, 31. јул 2007. (CEST)[одговори]

Захваљујем. Видиш, мој проблем је што ја већину тих ствари знам, ал не знам да објасним... А кад не знам себи да објасним, онда губим поверење у саму себе и нисам сигурна како да објасним другима.

И ја сам хтела неки другачији шаблончић, ал убих се тражећи неку сличицу која би иоле личила на архиву, и ништа... Ај да видимо шта ћеш да смислиш, па да "препишем" јер ће моја ускоро опет бити пуна па ћу морати да опет додајем странице или да скроз мењам шаблон...

А за промет... Не брини. Како правописна свест расте, и ти ћеш имати све посећенију страницу...--Maduixa kaži 22:56, 31. јул 2007. (CEST)[одговори]

Kalifat[уреди извор]

Kratko pitanjce: Kordovski ili Kordopski kalifat?--Maduixa kaži 22:42, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Odakle izbunari Iznoguda? Zahvaljujem na odgovoru. Efikasan i jasan, kao uvek.--Maduixa kaži 00:09, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Мадуиша[уреди извор]

Хвала на одговору:), за Мадуишу, а и на осталим коментарима. --Jlna 17:22, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Питање[уреди извор]

гласи: Шта си по професији, баш свашта знаш из језика?

Затим, јуче сам звала рођака у Бгду који има правопис. Читао ми је од речи до речи део у вези с тренскрипцијом италијанског ? у Ч/Ћ. Ја сам само парафразирала укратко, колико сам запамтила, али то тек онако, јер ми је транскрипција најлошија страна, па ту не волим да противуречим... Него, не би било лоше да пише бар чиме се бавиш на твојој страни, да се зна:) Поготову што видим да се у језик добро разумеш, па да знам с ким сарађује, боље се човек осећа.--Jlna 18:12, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Наравно да се не љутим[уреди извор]

али ми се чини, посебно кад је језик у питању, да свашта знаш, а није исто разговарати с неким ко је ауторитет. Просто, с неким бих полемисала до бесвести, а с неким мање до бесвести.

Апсолутно се слажем са свиме што си написао, а извињавам се том непознатом аутору језичких дилема, моја се изјава заснивала на чињеници да је међу дилеме уврстио Пуштити/Пустити, па слушај, ипак, ко то има за дилему, сигурно не би смео да објави ни реч без наше интервенције, и такође је било непотпуно објашњење у вези с глаголом требати, будући да није помињана могућност инфинитива иза тог глагола, такође ни могућност његове променљивости испред именских речи. Напросто, мислим да је мој коментар у најмању руку неумесан, али нисам очекивала да ће још неко сем Јагоде то прочитати:).

Успут волела бих да погледаш сада језичке дилеме, кад сам их написала наново. Твој коментар би ми добро дошао.

Такође бих волела да погледаш моју и Јагодину преписку на њеној и мојој страници за разговор, јер мислим да сам у вези с црквама рекла управо оно што си и ти. И ја бих се сложила с Фекетом (је л' то облик?), те сам и то написала, видећеш. Написала сам и да ја не бих ништа уписивала у вези с црквама у наша (интерна)правила док се то не озваничи. А заиста нисам никад видела та правила о црквама (и мислим да би требало цркава, а не цркви као што је тамо писало) код Клајна. Је л' то писао у неком свом делу или у неким новинама, шта ли? Не памтим да сам то срела у Српском језичком приручнику нити у Језичким недоумицама... Вероватно постоји, ако кажеш.

За светог Саву, апсолутно стоји. Сарађивала сам с Пижурицом и Јерковићем и однела им (Матичино) школско издање и велики правопис да им укажем да текст у тој тачки која се бави свецима, није идентичан. Да ме убијеш нисам сигурна тачке су 32ц, чини ми се. Сигурно је нека тачка која почиње на 30. Не сећам се сад. Не знам баш сваки ред напамет, али знам да у једном препоручује писање - хм, ваљда мало, а у другом, сто посто да код светог Саве може оба. Кад се вратим кући, у септембру, цитираћу ти обе тачке, јер имам код куће оба издања, ако треба, могу ти и скенирати.

Иначе, и ја сам за мало више мекоће у расправама, можда сам мало преоштро реаговала, и сад се горко кајем:). Поздрав --Jlna 14:30, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Boka[уреди извор]

Svrni na Boka kotorska, razgovor, ne bilo ti zapoveđeno, i razresi nam dilemu... Jel Kotorska ili kotorska? --Maduixa kaži 14:50, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Недоумице[уреди извор]

Ма ја и користим само велики правопис, али некако ми је у једном моменту, док сам нешто радила затребао тај школски, и видиш, то је било пре три године,сад сам скроз заборавила у коме шта пише. Ја сам ауторима зато и носила оба - и мали и велики, јер не би смело да буде разлика, међутим, веровао или не, Ј.Ј. ми јер рекао да он не увиђа да су тачке различите у својој суштини. Била сам бесна као рис и нисам ни покушала да полемишем, него сам ето запамтила да може и велико и мало, само за Светог Саву/светог Саву. Погледај, молим те, још једном у великом, СВЕ МИ СЕ чини да и тамо стоји нешто посебно за св. Саву. Не било ти заповеђено, сад мене копка. А видиш, запамтила сам Ц, а нисам запамтила 19! К'о она баба: Видим иглу, ал' не видим кулу:)

Цео дан покушавам да променим потпис у следећи --Jlnareci mi

ал' не успевам, а тако сам и налетела управо у тренутку док си ми остављао поруку. Сад не могу да се потпишем осим помоћу пејст (копи пејст са моје стране за подешавања), али ни тако ми се не одсликава време, а кад кликнем на потпис, види шта испадне:

----[[Корисник:Jlna|<span style='color: Red'>Jlna</span>[[Слика:Face-wink.svg|20п]][[Разговор са корисником:Jlna|<span style='color: Blue'>reci mi</span>]]]] 16:15, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Отиди молим те на Википедија:Неке правописне и језичке дилеме, још је у доради, али волела бих да ми кажеш шта мислиш да је добро, шта мислиш да није. Трудила сам се да говорим тако да што мање користим граматичке категорије. Сад видим да је наслов дилеме, а ја мислим да је боље да се зове недоумице, али не умем да променим наслов:) Поздрав --Jlnareci mi

И морам да ти кажем да си начинио једну грешку - "велики" Правопис. Треба или велики правопис, или "велики" правопис, јер кад испред таквих назива који могу имати И општи карактер, ставиш неки придев, аутоматски се слово смањује... Можда знаш, па си то урадио у брзини. Ако не знаш, а опет си неверни Тома, покушаћу да се сетим примера из Клајна и Правописа, напрегнућу се:)

А одељак Цркве је у ком Клајновом делу? --Jlnareci mi

Још нека питања док не стигне очекивани коментар[уреди извор]

Да ли индо-гангска/ индогангска/ индо-ганкска/ индоганкска зараван?

Ја сам се определила за индо-гангска зато што су два појма Инд и Ганг, као шумадијско-војвођански, а за гангски по аналогији с драгстор, код ког нема једначења. Али, шта ти мислиш?

Чини ми се да сам у Правопису прочитала да сложенице типа потконтинент/подконтинент не једначе сугласнике. Грешим ли? Немам где да проверим до септ. па морам да питам :), а помажем овде око неког чланка о Индији, па се појавила та реч.

Поздрав,

Jlnareci mi 16:18, 5. август 2007. (CEST)[одговори]

Док траје (заслужени) одмор[уреди извор]

Хвала, хвала што си се ипак огласио и с пута.

Одмах да ти кажем да се слажем с коментаром о величини слова код чланка о недоумицама, чак сам се извинила и на разговору у вези с том страницом. Једноставно, писала сам то у ворду, овде имам само телефонску везу с виртуелним светом, тако да углавном текстове прво пишем „на сувом“, па их онда пребацујем. Пошто се, кад пишеш тако, не могу осликати измене типа италик, болд и сличне, а нисам очекивала да ћу их написати толико колико сам их написала, одлучила сам се за велика слова, без намере да то буду поднаслови, што се после испоставило као боље... Сматрала сам да је то безопасно (и да ће већ неко сам исправити, људи воле да исправљају, рек'о боље да исправљају то, а да не дирају бит;). При том, то није никакав текст, то је известан број препорука како треба говорити/писати неке речи и изразе које сам приметила (мада и многи већи ауторитети пре мене:)) да људи погрешно пишу/говоре.

То што си на путу, па немаш литературу, потуно разумем, пошто сам у истој неприлици од 1. јула, а бићу и до краја августа.

Ма, пази, испаде да ти се само правдам, ни ја не бих мењала презиме Фекете ни у шта. Некако ми би згодна конструкција, мрзело ме је да сад све изнова типкам јер би то изазвало додатни мождани и физички напор (о напорима касније), па оставих, а рек'о успут да видим шта би ти ту имао да ми кажеш:). Што се тиче промене таквих примера својевремено сам и овде написала Клајнов коментар о презимену Ал Пачино (шта ћеш, мора се:), како треба избећи конструкције које нису у духу нашег језика. Наводила сам такође диван пример Владе Ђукановића мени лично написан, за не знам више чије презиме, у коме ми је дао одговор за то презиме, а успут дао пример за вокатив именице монитор, отприлике, нећемо звати монитор: „О, мониторе мој...“ Мада не могу да се отмем утиску, да су теби ови примери В. Ђ. више него познати;).

Нисам приметила да у школском пише „притом“, вероватно се није указала потреба да поредим. Да, да, лепа синтагма „ако мене неко пита“, често и сама то кажем, не знам тебе, али мене ЗАИСТА нико не пита (осим уског круга пријатеља и рођака:). Мало ме нервира следеће: Чини ми се да су потписници Правописа (не могу рећи аутори да не увредим све оне потписнике Прилога правопису који и јесте основ овог, ако се не варам), мислим на двојицу живих, старог кова односно из ијекавске средине, те су били склони да састављеном/растављеном писању дају печат својих језичких навика. Потом тога шта бих ја: нпр. „у ствари“ бих писала спојено, иако правопис налаже супротно... Има тога још, ал' то нам је што нам је.

„...Јер је заиста тешко пробудити свест у народу о томе колико је битно да се поштују донета језичка правила“ Немам коментара осим да је наша борба тр. донкихотовска, ал' да не смемо престати баш зато што ми знамо колико је то важно, да парафразирам Андрића: Све су Дрине овог света криве, никада их не можемо свеколике исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо.

„Даље, нисам од оних сујетних који не признају своје грешке.“ Ја мислим да смо сви сујетни, али ако смо способни да уз сву сујету, напрегнемо рационални део и да и поред сујете, уочимо своје грешке, далеко смо у предности у односу на друге.

Сад, извини што ћу полемисати толико упорно, видећеш ниже о чему је реч, ово што ћу рећи мислим најискреније (не говорим ово из сујете, препотенције или чега све не, или ми се бар тако чини:), ретко кад могу да разговарам о језику с неким ко заиста зна, јер немам непосредан дневни контакт с правим језичким ауторитетима, но сам углавном окружена људима који, и ако имају формално образовање, нису заинтересовани нити да га продубљују нити да се језиком баве, затим „обични“ људи се углавном позивају на обичајно право, а ја немам много живаца и одавно пуштам да ти такви говоре с дозом препотенције „обзиром...“ итд. Дакле, ја сад некако уживам у овој језичкој преписци као таквој, јер из сваке твоје поруке коју си неком или мени написао, много сам научила (ево откад сам овде, научила сам да се скраћенице типа н. е., П. С. и њима сличне, пишу с белинама, такође данас да се и мерне јединице пишу с белином иза броја, па придев од Ганг...), мада не мислим само на егзактне примере из науке о језику, него уопште, језичко знање и осећање препознаје се у свим твојим реченицама (као таквим:).

Е дођосмо до оног „ видећеш ниже“. Мислим да ти је пример да Клајнов "Речник језичких недоумица" многи зову правопис, неодговарајући, јер и ти и ја смо одлично знали на који велики односно мали правопис се односи наше писаније. Такође је јасно да кад кажеш Клајнов“Речник језичких недоумица“ ти мислиш на име књиге, а ја кад напишем Клајнов речник језичких недоумица мислим на Клајнов, а не речник језичких недоумица неког другог аутора (мада не знам да такав уопште постоји, али говорим на нивоу теорије).

„Међутим, ја сам упоређивао две књиге које обе имају прави назив Правопис, и у том примеру не видим разлог за инсистирање на малом слову.“ Хм, па звучи аргументовано, ал' ајд' да кажем да ми се мало слово учинило прикладнијим. Ја сам више осетила да би ту требало мало слово. Иначе волим правописно упутство, које опет морам парафразирати јер дотичну литературу као ни једну другу која се бави језиком, немам, које каже да савремени правопис тежи растерећивању текста у смислу употребе великих слова, а бога ми и наводника (не мислим сад на оно: комбинације знакова...). У складу с тим, мени драгим саветом, ја често мало слово пишем где год проценим да то правопис дозвољава (а верујем да солидно проценим:). Мислим да две Драгане, односно драгане, нису баш потпуно аналоган пример, јер властито име Драгана, не доживљавам баш на потпуно исти начин као властито име Правопис, ал' нек' ти буде, симпатичан је пример.

„Да наведем још један пример, оба српска устанка пише се само тако, будући да они не носе властито име *Српски устанак.“ Па добро, ово је управо пример у прилог малом слову.

Наравно да ниси конфузан, потпуно сваку реч разумем и веома се радујем језичкој чистоти твојих писанија.

Чекај, не бих рекла да то око цркава изазива проблеме, бар што се мене тиче. Ја сам само била знатижељна да сазнам где то пише, а да сам ја пропустила:) и дубоко верујем да је то новије издање Речника, јер ја имам најстарије могуће када нико цркве није ни помињао, а можда сам и пропустила, жив сам човек:)

Међутим постоји нешто друго у вези с црквама што мене мало нервира. То што се у правопису, било из 60, или из 93, често избегне (случајно или намерно, не мења суштину) писати о ономе што нас, под „нас“ мислим на себе:), највише мучи. Кад су цркве у питању ја бих се радије приклонила мишљењу човека с именом Егон Фекете;), него Клајновом мишљењу, али опет ко мене пита. Такође ни једно од тих мишљења не бих стављала било где као званичну препоруку, јер ни једно ни друго још није нормирано(око тога је полемика и почела, не само између тебе и мене, но и генерално, на овом сајту).

Не да нисам размишљала да може још неко да прочита оно што пишем некоме на страници за разговор, но сам мислила (нисам имала формирану мисао о томе, али сад је формулишем) да у овој ужасној брзини коју намеће овакав начин комуникације људима то не би ни пало на памет. Не стављам примедбу теби што си читао, то и ја сада радим, када ме нека тема занима или мишљење неке особе... него образлажем сопствени порпуст у размишљању. И то су ме научили – да постоји и мејл за личну комуникацију, ал' прекасно за то што сам ја желела да се не уочи:). Но, то ми је што ми је.

Да ли си хтео да ми одговориш да треба „Индо-ганшка зараван“ или „Индоганшка зараван“ или пак да може и једно и друго, ја управо мишљах да треба с цртицом , али сад се опет питам. Знам ја за све те примере, укључујући и непоменуте „аустроугарски/аустро-угарски“, „црвено-бели“, „голубјесиви“ и сл. Управо се на томе и заснива моја дилема, да ли ћемо тај придев доживљавати као два одвојена појма или као целину? Међутим, сад кад мало боље размислим (ипак извукох корист), чим је зараван, логичније је да је целина, јер је зараван једна. Није сигурно један део заравни на једној страни Индије, па празно, а остатак на другој страни? Е сад се поставља питање придева. Елем, очигледно нисам знала како гласи облик присвојног придева од имена реке Ганг. Међутим, како у нашим енциклопедијама егзистира име те заравни? Да ли ћемо поштовати тај постојећи (пошто је то у нашим крајевима позната зараван;), уколико је погрешан, или ћемо протурити исправан облик. Мислим да је сад овде проблем друге природе, о коме сам тамо такође написала понешто, па си можда и прочитао – а мислим на питање познавања материје о којој неко пише. Како да ја (нпр. ја) познајем толика силна имена из географије, а ако бих се латила транскрипције, чега се ја ни не лаћем ако нисам принуђена, а дешава се да будем, одакле кренути, од енглеског превода, географких енциклопедија, индијског оригинала...

Чекај, чекај, има изузетка, можда потконтинент то није, али има. Да кренем од Кулина бана. О Салману Руждију испрела се читава сага. Знам поуздано да је А. Јерков још као директор (или шта већ) Просвете ставио изнад наслова Салман Рушди, да је Рендген, био нормиран као Рентген... Све су се те дилеме мало по мало искристалисале, мислим да је опет Клајн (стварно да га нема, требало би га измислити, као и више пута поменутог му колегу с тешкопроменљивим презименом) први записао да треба Ружди са променом. Добро, у нашем се примеру не ради о личном имену, ал' тек узгред да покажем како сам паметна;). Драгстор и даље пишемо и говоримо без промене... Постоји одељак у Правопису илу у Српском језичком приручнику, налази се на доњој левој половини стране која се том променом бави, делић где се говори о изузецима типа „предтуристичка сезона“. Овде је јасан разлог, да се не би удвајало „т“, али чини ми се да се помињу и неке сложенице попут „потконтинент“. Можда не баш та, али неке које мени по далеком сећању звуче слично, па ти кад дођеш до књига, молим те види, а и ја ћу. Само сам бацила поглед на чланак Једначење сугласника по звучности, још пре неки дан. Чак сам у дилемама којима сам се бавила направила везу ка њему и ЈСПМТ, да не бих на страници Дилеме, правила научне чланке, али сад нисам конектована, па ћу баш погледати кад „прилепим“ овај „роман“ на твоју страницу за разговор.Добро је што си поменуо, чланак ЈСПЗ, јер кад сам на њ;) овлаш бацила поглед, учинило ми се да је препун израза толико стручних да обични грађанин, који дође на Википедију да нешто сазна ништа неће разумети, а разумеће стручњак, коме па опет такав и толики чланак не треба. Шта ти о томе мислиш, да ли чланци треба да буду научни или енциклопедијски?

Користим само наводнике иако више волим курзив, из истог разлога који сам ти помињала на почетку.

Потроших 2 сата на ово писаније, те с тим у вези још један коментар. Откад сам се укључила у овај пројекат, потпуно сам запоставила посао због кога сам на радном одмору, а имам утисак да ни на самој Википедији нисам била посебно корисна – 3 бедна чланчића, већину времена проводим у неком објашњавању и на страницама за разговор, тако да сам себи дала реч да се од данас нећу ни у шта укључити осим ако ми се неко лично обрати, посао не сме да трпи:).

Само ти мени одговарај и на питања која ти нисам директно поставила, па мени је циљ да нешто научим, а не да се правим паметна:). И опет да завршим с речима човека кога само ја овде цитирам, ради се о В.Ђ.: „Исправљајте, исправљајте, можда некога и научимо.“

Искрен поздрав,

Jlnareci mi 13:20, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Опет ја са рибама...[уреди извор]

Кад сам питала за лат. називе, мислила сам на ово: Rajidae и ово: Класификација морских риба Јадрана... Све треба транскрибовати?--Maduixa kaži 13:39, 7. август 2007. (CEST)[одговори]

Stvar je u tome sto ja o ribama nemam pojma a bogami ni o drugim zivotinjama i biljkama pa se ne usudjujem da sad tamo nesto pametujem... Rekosmo vec jednom (kad te pitah za biljke) da se latinski nazivi transkribuju, i nesto mislim, treba da to ubacimo tamo u one nedoumice. Jel to pise negde u Pravopisu, da se mozemo pozvati na pravopis? Jes video opet bitku oko metrickih jedinica? Geografija Indije, stranica za razgovor. Ako me secanje ne vara, tebi je puko film bas kod tih metrickih jedinica... ..

A datume cu bogami i dalje da popraljam, jer nesto ja ne verujem da ce taj novi Pravopis skoro... Koliko se secam, na onom meni nemilom mestu bilo je reci o tome i ako se ne varam, neko rece da ga godinama obecavaju, sve sad ce, sad ce, a nikako da izadje... A datuma ima koliko hoces, ne zanosim se ja da cu sad uspeti da bas sve ispravim... To ti je kao kad vidis na zidu krivu sliku, stalno ispravljas, i znas da je slika u stvari lose zakucana `pa se zato krivi, ali ti ispravljas jer ti bode oci, iako znas da je to uzaludan posao.... --Maduixa kaži 20:24, 7. август 2007. (CEST)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор_с_корисником:Bbasic/Архива_1&oldid=21600543”