Разговор с корисником:Кале/Архива1

АРХИВА 1

Ово је архива завршених разговора. Молим вас, немојте да пишете овде. Уместо тога користите актуелну страну за разговор. Архива за период: 6. јун 2006. - 24. децембар 2006.

Поздрав, Кале/Архива1. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Кале/Архива1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

Djus ^reci 19:40, 6. јун 2006. (CEST)

Београдски метро

Свака част, стварно дивно написан чланак, честитам! Извињавам се што сам мало сметао, али ми се толико свидела тема да нисам могао да одолим и убацио сам слику и додао пар детаљчића. Трудићу се да од сада не правим измене, барем док не завршиш свој вредан рад на чланку. Овом приликом ти желим још једну добродошлицу на Википедију и радујем се даљој сарадњи. Све најбоље, -- Борис  Малагурски   ^бре! 02:15, 23. јун 2006. (CEST)

Одушевљен сам што тако размишљаш и драго ми је да ниси хтео да шаљеш слике пре него што мало сазнаш о ауторским правима. Ево, имаш овде детаљно објашњење о ауторским правима и лиценцама. Поздрав, -- Борис  Малагурски   ^бре! 02:30, 23. јун 2006. (CEST)

Транскрибовање

Кале, бићу толико слободан да ти напоменем да се, по Правопису, при транскрипцији страних имена на српску ћирилицу мора водити рачуна да се између парова "иа", "ие", и "иу" УВЕК убацује слово "ј" (па тако добијамо "ија", "ије" и "ију"), односно, Dampiere ће бити ДампиЈер, а не Дампиер. За пар "ио" ово правило не вреди, осим у изузетним случајевима.

Поздрав.

--делија 20:04, 28. јун 2006. (CEST)

Овде се ради о транскрипцији страних имена на српску ћирилицу. Та транскрипција је заснована на изговору оригиналног ИМЕНА, али и на граматичко-правописним правилима и прописима у српском језику. То значи да се велика већина страних личних имена не може дословно транскрибовати на српски (пошто и у енглеском и у француском и у многим другим језицима постоје гласови за које у српском језику не постоји словни еквивалент), али се ти гласови пишу у складу с конвенцијом, односном договором лингвиста. Исто тако се гласови који се не чују у оригиналу, ипак убацују у ћирилични облик због правила и прописа који вреде у српском језику. Ово је само укратко око транскрипције, па ако ти је шта помогло, тим боље. Било ми је задовољство. Ако ти нешта није јасно око транскрипције, слободно питај (поготову око транскрипције енглеских имена, а и француских).

Поздрав,

--делија 20:22, 28. јун 2006. (CEST)

Француска транскрипција

Хм... доста ствари на оној страници је релативно добро транскрибовано... Међутим, за поједине речи постоје изузеци. Овакав пројекат није лош, али мислим да, ако неко већ жели да преводи ствари са француског, треба или да пита неког ко је стручан, или да сам има солидан ниво знања. Оваква страница, као информативна, не знам да ли ће пуно помоћи неком ко слабо познаје француски језик (не знам принцип рада ботова за превођење, да ли они „користе“ ону страну као смерницу, заиста сам лаик по том питању!), али је замисао као замисао добра - немам никаквих примедби. Исправићу оно што могу (пријемни за факс ми је за пар дана, па сам мало слуђен :), а после ћу се заиста бацити на посао.

Хвала у сваком случају што си ми поклонио поверење да обавим овај послић! :)

Поздрав, --Маре 23:59, 28. јун 2006. (CEST)

Тачно је да у нашем правопису пише да се ILL иза вокала (пази, иза вокала!) транскрибује као "ј", а иза сугласника ПРЕМА ИЗГОВОРУ (курзив мој!), као "иј" (чешће) или као "ил". Па сад даје примере и за ову другу варијанту наводи пример: Вилфранш (VILLEFRANCHE). Затим, да ли си икад чуо да се презиме Villeneuve (пок. аутомобилиста Жил из француске Канаде) изговара Вијнев? А да ли си чуо да се француски град VIlleurbanne изговара као Вијербан? Ја не. ПО свему судећи, ово VILLE је изузетак од правила и ипак се изговара и транскрибује као "вил". Ако ништа, морали бисмо се повиновати суду језичких стручњака, а оставити по страни наше "познавање" француског. Наравно да не сумњам у твоје познавање француског (и ја сам га учио 4-5 година), али мислим да би лингвисти морали дати коначну реч. Ја сам сигуран да су експерти за српски језик ангажовали одличног познаваоца француског када су писали транскрипциона правила у Правопису. Маре каже да за овакве ствари треба пронаћи некога ко је стручан. Ја се слажем, уз допуну, да тај стручњак мора бити стручан за ОБА језика. И то баш стручан. Овде смо се до сад сусретали само са појавом да се појави неко ко нешто зна, али само у домену једног језика. Онда долази до збрке и неспоразума.

Што се тиче Мон(т)гомерија, ствар је јасна: наравно да знам да Montgomery није француско презиме, али не треба заборавити да Французи (уосталом исто као и Срби, а и многи други) настоје прилагодити изговор страних властитих имена духу и правилима свог језика. Сигуран сам да они не изговарају Монтгомери, већ Монгомери, исто као што не кажу Монтблан, већ Монблан, и исто као што не кажу Монтпелије, већ Монпелије. Без обзира што се ради о називу који је дошао из енглеског, Французи су га прилогодили француском, као, уосталом и многе друге појмове, односно посуђенице или позајмљенице.

Кад смо већ код транкрипционих правила за француски језик наглашавам да постоји још изузетака које, чини ми се, многи "транскриптори" пренебригавају.

- већ наведени изузетак VILLE који се ипак транскрибује као "вил"

- француско "de" транскрибујемо као "де" (а не као "д"), па је Па де Кале (а не Па д'Кале) и Шарл де Гол (а не Шарл д'Гол) осим када следећа реч почиње вокалом.

- француско "le" транскрибујемо као "ле", а не као "л", осим када следећа реч почиње вокалом (па је л')

- француски предлози који означавају множину "des" i "les" такође се транскрибују као "ле" и "де", али се мора водити рачуна да, уколико следећа реч почиње вокалом, да се те речце транскрибују као "лез" и "дез"!

- у чл. 162. Правописа стоји да "цртицу из фр. топонима (код транскрипције) НЕ (мој курзив!) преносимо"

- SAINT, као чест део вишечланих назива, транскрибује се као "сен", осим испред вокала, кадаа се изговара и транскрибује као "сент". Најбољи пример је град Saint Etienne, где други део назива почиње вокалом "е", па се изговара и транскрибује као Сент Етјен.

- Такође треба напоменути да се (у вишечланим називима) крајњи сугласници у појединим речима не изговарају, али има и изузетака: Уколико је тај крајњи сугласник неке речи испред почетног вокала следеће речи, онда се тај крајњи сугласник ипак изговара. Најбољи пример је глас X у изразу Aix-en-Province, који се иначе изоставља у изговору, али се у овом случају изговара, пошто после њега следи речца која почиње словом "е", па уместо Е ан Прованс имамо Екс ан Прованс!

Ето. Ја испадох као некакав "експерт".

Поздрав!--делија 01:36, 29. јун 2006. (CEST)

Човече, па ти показујеш забрињавајуће знакове малодушности и лагане депресије након што си прочитао ове моје горње "мудрости"! Главу горе, можемо ми то урадити. Ти се наоружај Правописом, и ја имам неких књижица и књижурина, нек се укључи још неко, па на посао . . . Све ово горенаведено ја сам извукао из Правописа и још неких језичких приручника. Твоје вишегодишње учење француског "замаглило" ти је суштину: транскрипциона правила су резултат ДОГОВОРА (или конвенције) лингвиста ( у овом случају српских) у погледу преношења слова, група слова и гласова из неког страног језика у српски. Другим речима, лингвисти су се морали договорити како да транскрибују све оне гласове за које нема словног еквивалента у српском језику (зато је и Вукова замисао "један глас-једно слово" тако генијална). То вреди и за француско "u" које, знаш то сигурно, у француском изговору звучи као нешто између "и" и "у". Пошто је у српском немогуће да један глас има два словна еквивалента, лингвисти су се договорили та словни еквивалент за француско "u" буде "и". Да ли су ту они погрешили или не - то је друга прича. Ја ипак мислим да треба прихватити те њихове препоруке и правила. Ово је само пример којим желим илустровати поступак креирања правила транскрипције, јер велик део наших људи заборавља да се транскрипција састоји од неколико нивоа:

1. реч написана у изворном облику

2. изговор те речи од стране говорника тог језика

3. графички приказ изговора те речи у нпр. IPA стандарду

4. дослован словни приказ тог изговора у српском

5. прилагођавање и адаптација тог дословног словног приказа правилима, прописима и духу српског језика.

Ето толико засад. Само опуштено и без панике. Урадићемо ми то.

И молба: ако ти није проблем, пребаци оне моје "изузетке" на ону предложену страницу, пошто си ти ипак млађи и полетнији а мени би одузело пуно времена да ја сад брљам по томе (знаш оно, преусмеравања, повезнице и сличне "зезалице").

Поздрав.

--делија 12:22, 29. јун 2006. (CEST)

Farmacija

Ја се уписујем на медицину - мени је сутра у петак, а теби је ваљда данас? Са срећом!

Ја сам ишао и у француско забавиште, па 8 година у основној, 4 године гимназије... али опет не сматрам да откидам француски (нисам „течан“, што би ти рекао! :)

Поз!

--Маре 13:04, 29. јун 2006. (CEST)

Транскрипција

Да будем искрен, немам појма како све то функционише са тим ботовима. Ако ствари тако шљакају, ја сам у сваком случају "за". Пре овог "за" превео сам називе неколико департмана, али сам онда видео твоју поруку . . . У том случају, ове "французиће" ћемо да "развалимо" за месец дана.

--делија 22:02, 29. јун 2006. (CEST)

Двослови (SS, RR, NN . . .) увек се транскрибују као једно слово (С, Р, Н) без обзира на "околину". Али, једно "S" између вокала транскрибује се као "з" (Moselle - Мозел).

И ја сам размишљао да Cote d'Or преведем као Златна обала. Али шта са департманом Cote d'Armor?

--делија 23:31, 29. јун 2006. (CEST)

То је департман под редним бројем 22. Ја сам покушавао на Нету са неким француско-српским и француско-енглеским речницима, али није ишло. Можда да видиш ти у неким својим књигама. У питању је само тај несрећни "armor". Ја мислим да је то општа именица и да се може превести. Иако нас ништа не спречава да имамо Златну обалу, а овај други да преведемо касније. А ако је тај "armor" лична именица (која се не преводи), утолико боље. Биће Обала Армор и готово.

Примећујем да опет транскрибујеш SS као "з", а треба "с", док се S између два вокала транскрибује као "з". Takođe, "u" је "и", осим у случају UN у затвореном слогу када је "ен" (Verdun -Верден, Audun - Оден).

Поздрав.

--делија 13:46, 30. јун 2006. (CEST)

Све се мислим: да није Baleix онај глупи изузетак па да буде Балекс (постоји француски филмски редитељ Jean Jacques Beneix чије презиме се сасвим поуздано транскрибује као Бенекс!).

Сад ти реци да ја нисам досадан. И цепидлака. Али, све се мислим, ако већ то радимо, да радимо како треба или никако. А за Балекс или Бале никад нећемо дознати праву истину (вероватно). Поз.

---

А да је преведемо само као Приморје? Департман Приморје ми некако лепше звучи него департман Морске обале. A Cotes d'Armor отприлике значи Приморје, односно односи се на историјску приморску покрајину Арморику (по енглеској Вики).

--делија 20:48, 30. јун 2006. (CEST)

др

Хвала! :) --Маре 01:23, 1. јул 2006. (CEST)

Наврати

Ако си из Београда или околине, могао би да навратиш на наше састанке недељом од 18 до 20 часова у Дому омладине (улаз из Македонске, први спрат). --Милош Ранчић (разговор) 18:01, 2. јул 2006. (CEST)

"Ауторитет"

Надлештво ширег Лондона, или Управа ширег Лондона. Никако не Ауторитиет Ширег Лондона. --Dzordzm 21:53, 2. јул 2006. (CEST)

Који ћеш изабрати (ја бих радије да будемо на пер ту ако може) зависи од природе тела (надлештво је пре за некакво административно тело, или агенцију, као што је en:Port Authority of New York and New Jersey, а управа је ако је то некаква скупштина или влада). Преломи то одмах и не лупај главу превише. Што се тиче великог и малог слова ту ја нисам ауторитет :) тако да може бити и велико слово ако мислиш тако --Dzordzm 22:01, 2. јул 2006. (CEST)

Одговор

Прво, немој ми персирати :) --Милош Ранчић (разговор) 22:58, 2. јул 2006. (CEST)

Друго, отвори налог на Креш викију, који нама служи за тестирање свега и свачега. Такође, мислим да ће ти од помоћи поводом сваке техникалије везане за вики пре бити Саша, Филип и Јован. --Милош Ранчић (разговор) 22:58, 2. јул 2006. (CEST)

Прешао сам се. Замоли неког од наведене тројице да ти отвори налог. Не можеш сам отворити налог. --Милош Ранчић (разговор) 22:59, 2. јул 2006. (CEST)

Можеш отворити налог, прешао сам се да сам се прешао :) --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јул 2006. (CEST)

Опет ја

Не бој се, то сам ја. Моја вајерлес веза је побрљавила у петак навече, па сам морао чекати да прође викенд и понедељак е да би ми мајстори то решили. Шта се догађало у међувремену? Видим две твоје поруке. Значи, око Приморја смо се договорили, а за дочетак (лепа реч, зар не?) - ieux си у праву - транскрибује се као "ије" али (ПАЗИ!) и као "је"! Значи, глумица Mimieux може бити и Мимије и Мимје, па сад ти види како ћеш. Хе, хе, нисам ти баш помогао.

Поздрав

--делија 16:20, 4. јул 2006. (CEST)

А зар ту евиденцију немају администратори, бирократе, апаратчици . . . уопште, сви они који помоћу "великог киклопског и свевидећег ока" надзиру рад "обичних смртника" у њиховом свевременском и никад завршеном , али свакако узвишеном настојању да нам наша драга и мила Викица буде сваким даном све дебља али и све паметнија.

Мало сам еуфоричан због вехементне "жабарске" победе над набуситим и надменим Германима.

Поздрав.

--делија 00:33, 5. јул 2006. (CEST)

Шаблонче

Ако под списком мислиш на овај, онда кажем: "Што да не". :) Ако си ту мислио на нешто друго, онда не знам, јер не знам на који списак мислиш ;) --Филип ツ 02:25, 5. јул 2006. (CEST)

Ма опуштено. ;) (скоро) ништа се овде не мора. Кад будеш имао воље уради, сем ако те неко не претекне :) --Филип ツ 02:29, 5. јул 2006. (CEST)

Ух, нисам баш највичнији са тим, али рецимо да бих ја ставио {{грб}}. Иначе, оно што је дозвољено на ен: требало би да је дозвољено и код нас, сем уколико ми нисмо изгласали нешто рестриктивно, а нисмо. Надам се да ти је ово бар мало помогло. Лаку ноћ --Филип ツ 03:16, 5. јул 2006. (CEST)

Философија или филозофија

Не сумњам да многима љепше звучи израз философија, али филозофија је званични облик..., те пошто ми овдје радимо на енциклопедији, званични изрази имају предност. Ипак енциклопедије, ријечници, итд., су строго везане за правила и стандарде, док есеји, романи, итд., могу да имају и другачије облике ... Што се тиче Зофоса, у крајњем случају било би Зофија, као што је и Софија и не Софос... Читао сам по нету тај аргумент, али се базира на површној (не)анализи. У многим језицима коријени ријечи мјењају свој облик, ради адаптације изговора и осталих граматичких и језичкостилских захтјева, када чине сложенице и никоме не падају на памет слични аргументи. Дакле, прихвата се као нормална ствар. --Славен Косановић {разговор} 19:22, 5. јул 2006. (CEST)

Само један добронамеран савет: Chelsea се у енглеском изговара као /ʈʃels i/ и транскрибује се на српски као Челси (никако Челзи, јер за то нема никаквих разлога). Немој наседати на флоскуле типа "то се уобичајило" и слично. Ако се и јест уобичајило, онда се ПОГРЕШНО уобичајило! Сад је шанса да га "изобичајимо".

Поздрав.

--делија 01:59, 7. јул 2006. (CEST)

Спаваш ли ти уопште?

Може и Хароу и Хероу, али је "Хароу БОЉЕ него Хероу" (цитат завршен). Даље, исувише се ослањаш на слушање изговора. Свакако да си ти добро чуо како неки говорник енглеског изговара нпр. реч Chelsea. Штос је у томе (а то ја већ дуже време понављам, не само теби, него и свим другим који су заинтересовани) да чак и најбољи познавалац енглеског језика тешко може само на основу изговора да транскрибује неко име у српску ћирилицу! Најпоузданији начин је да се транскрипција обавља на основу IPA-транскрипције (погледај пример за Челзи) и то само у случају да не постоји поуздана српска транскрипција из неког компетентног извора! Осим тога, колико је мени познато, ту не би требало да постоји једначење по звучности.

А, сад посластица. Sauthwark се здано (195 %) транскрибује као - САДАРК! Није шала, ово је једна од многих речи у енглеском језику за коју се каже да има non-intuitive pronunciation (a Србин би рекао "НЕОЧЕКИВАНИ изговор"!).

Поздрав.

--делија 07:56, 7. јул 2006. (CEST)

Ах, да, Greenwich! "Cambridge English Pronouncing Dictionary", Daniel JOnes:

Greenwich /'gren.ːdʒ/, /'grːn.ːdʒ/, /'gren.ːʈʃ/, /'grɪn.ɪːʈʃ/

USA (све наведено) + -wiʈʃ.

Српска транскрипција: Грениџ, Гриниџ, Гренич, Гринич,

за САД све исто + место у САД (у Конектикату): Гринвич!

Најбоље је Гринич, пошто је то уобичајена транскрипција код нас, а осим тога, није у супротности са горе наведеним облицима IPA-транскрипције.

И на крају: Прћић: Енглеско-српски . . .

Greenwich /grinič/ Grinič.

--делија 08:19, 7. јул 2006. (CEST)

Ах, да, ах, да! Chelsea.

Неколико пута се у дискусијама око транскрипције потегао аргумент "шта каже господин Гугл" и дотични је чак и пресудио у неким случајевима! Па да видимо:

ČELSI - 36.100 бодова

ČELZI - 15.000 бодова

Победник техничким нокаутом у петој рунди је - ЧЕЕЕЕЕЛССССССИИИИ!

Поздрав.

--делија 08:31, 7. јул 2006. (CEST)

Вандал

Хвала на информација, и ми смо људи и дешава се да штошта промакне :). Корисник је блокиран и измене су враћене. --СашаСтефановић • 22:41, 7. јул 2006. (CEST)

Транскрипција

хе, хе, знаш како је Шваба рекао: ал вам је зајебан та српска језика: једно јаје - јаје, два јаја - мудо, три јаја - кајгана. Имамо ту несрећу да смо у "транскриптивној зони", па се морамо сналазити како знамо и умемо. Препусти све барби, биће ти шаблон умивен ко за Врбицу.

Поздрав.

--делија 22:49, 7. јул 2006. (CEST)

Урађено!

--делија 23:13, 7. јул 2006. (CEST)

А онда ти је Фулем (а не Фулам) и Дејвид Бекем (а не Бекам) . . . Најважније је бити доследан и придржавати се једног обрасца транскрибовања за све сличне случајеве (осим у ретким изузецима) . . . Пошто ни Њуам ни Луишам нису нешто претерано познати међу обичним Србима, није било прилике да се било који транскрибовани облик укорени, па, пошто се ради о "нечем новом", можда би било боље да остане Њуам и Луишам (неће се нико бунити и брзо ће ту ући у уво). Прћић, на пример, препоручује Бермингам и Нотингам управо због жеље да буде доследан. Онда ту спада и уобичајени Бекам, и Фулам и Латам и Маркам . . .

То је моје мишљење, али, наравно, нема никакве присиле (осим што ћеш морати платити пар пива кад се сретнемо негде једног дана!). Хе, хе, изгледа да ћу ја први почети "наплаћивати" услуге.

Поздрав.

--делија 23:35, 7. јул 2006. (CEST)

Znam ja da je najgore kad "mož' ovako, a mož' i onako". Zato ne trebamo bežati od ovakvih diskusija i dogovora. Znaš kako kažu u mom kraju: "čovek i magarac uvek znaju više od čoveka". Siguran sam da si ovo dobro razumeo i da ni u kom slučaju ne mislim da je neko od nas magarac, već pokušavam biti "učen" i "duhovit". Ha, ha.

Samo napred sa obradom londonskih opština. Ja bih tu imao nekih izmena, ali ne mogu sad, pošto sam na godišnjem i koristim tuđi računar (pardon, računalo) i kad sam instalirao srpsku ćirilicu, on je naprosto pobrljavio. Imam osećaj kao da je srpsku ćirilicu tretirao kao virus ili trojanca. Pa sam odustao.

Pozdrav.

--делија 08:15, 12. јул 2006. (CEST)

Ламбетски мост

Мало сам стилски дотерао текст. Савет: када преводиш текст са енглеског, прво га преведи буквално, онако како ти у првом тренутку падне на памет. Онда узми тај "превод", не гледај у оригинал и покушај први "превод" стилски дотерати, играј се с њим, покушај пронаћи најбоље изразе, мењај положаје речи у реченици . . . и само настој да смисао остане приближан оригиналу. Затим, немој увек завршавати реченицу на истом месту као што је то у оригиналу. Направи од једне реченице две, или, обратно, од две или више реченица направи једну. Превод мора бити креативан и саобразан духу српског језика.

Поздрав.

--делија 23:42, 7. јул 2006. (CEST)

Корисничка страна :)

Управо сам био свратио на твоју корисничку страну како бих ти написао поруку у којој бих те позвао да на истој нешта напишеш, јер су ми корисничке стране занимљиве, а и увек је лепо видети шта се крије иза свих тих надимака које видимо у скорашњим изменама. Осим тога приметио сам да умеш да будеш прилично духовит, тако да сам очекивао нешта забавно од твоје корисничке стране! -- Обрадовић Горан (разговор) 02:06, 14. јул 2006. (CEST)

Кад ја тамо, а оно међутим :) Корисничка страна већ постоји, а има се шта и видети... баш сам се слатко насмејаво оним твојим шаблонима за француска села.. хехехе. Тачно осећам једног дана кад Кале (пошто видим да је луди научник) конструише атомску бомбу, има да је баци на Француску, и да сравни сва та небројена села над којима је ноћима капао ;) Било како било, имаш од мене пиће за та француска села (а од Милоша имаш 5 пића ;))! Ако си у Београду ај` сврати на неки састанак, а ако си ван Србије (Лондон?), сврати и до нас кад будеш био у посети Србији. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:06, 14. јул 2006. (CEST)

Vren/Ren

He,he, e jesi lud ko struja. Kad ti je argumentacija tako duhovita - ko ga šljivi, neka bude Vren! Ali, već vidim Filipa kako se namrgodio i razmišlja na kakve muke da nas vrgne.

Pozdrav.

--делија 16:16, 23. јул 2006. (CEST)

---

Хитроу

Појави се и ти, напокон. Ено, ја сам нешта тамо прчкао по оним транскрипцијама, можда ће ти неке бити неочекиване (нпр. Ејшана!), али, на енглеском тако звучи и тако га треба транскрибовати. ОПет, с друге стране, Хрвати за своју компанију кажу Кроација Ерлајнз (иако би, по енглески, требало Кроејша Ерлајнз), па сам одлучио да оставим како је и било ..

Поз.

--делија 16:25, 13. август 2006. (CEST)

---

Срамота ме питати, али како оно иде то архивирање?

--делија 16:34, 13. август 2006. (CEST)

Гласање

Можда би хтео да гласаш овде. --Борис

Тражење дозволе за слику

Дакле, редом.

1. Дозволу у принципу може тражити било ко од уредника (не само администратори), али треба нагласити да је за Википедију и у име Википедије;
2. ако тражиш дозволу за приказивање слике, онда тражиш да буде под GFDL, или условима који су компатибилни са истом.
3. ако добијеш дозволу, треба да је наведеш на страни са описом слике.

Оволико ми тренутно пада на памет. Ако имаш још које питање или ти треба још информација, слободно ми се обрати.--Бране Јовановић <~> 19:33, 21. август 2006. (CEST)

Слика:Dorothy Hodgkin.JPG

Хмм, није добро. Како си поставио (и молим те без персирања ;-)) тј. како си добио дозволу (нема лиценцирања трећим лицима), ознака која је заправо одговарајућа је {{кршење ауторских права}}. Е сад, политика је Википедије да су такве слике неприхватљиве за Википедију. Такође, употреба ове слике не потпада ни под поштену употребу, будући да имамо другу која је лиценцирана под слободним (или знатно слободнијим) условима, и немамо никакво оправдање да користимо ову. Још ћу се консултовати са корисницима који се такође баве лиценцама над сликама, али буди спреман да ће ова вероватно бити обрисана :-(. --Бране Јовановић <~> 23:24, 22. август 2006. (CEST)

Трословне скраћенице

Кале, немој ово узети као звоцање, али баци поглед на ову страну и установи да трословне скраћенице могу значити велики број различитих ствари :) --Милош Ранчић (разговор) 23:43, 25. август 2006. (CEST)

:))) Начелно, трословне скраћенице су најнезгодније, јер им је најчешће значење трословни ИСО код. Нпр. srp за српски језик или srb у будућности за Србију. Сад, још је број држава релативно ограниечена цифра, АЛИ, према прорачунима, на свету има можда и 10.000 језика, тако да верујем да ће и Ethnologue и ISO искористити сваку могућу варијацију. Ако хоћеш да у тексту изгледа лепше, онда користи нешто у смислу [[метионин|met]], као што се користи и нпр. [[квадратни километар|km²]] (не гледај брљотину ових примера у вики коду, гледај како изгледа на страни). --Милош Ранчић (разговор) 01:51, 26. август 2006. (CEST)

Успут, то те не спречава да направиш одмах једну вишезначну одредницу: --Милош Ранчић (разговор) 02:01, 26. август 2006. (CEST)

Мet или МЕТ или met може означавати:

• скраћеницу за амино киселину метионин
• (нешто друго)
• (нешто треће)...

{{вишезначна одредница}}

... јер су и вишезначне одреднице валидни енциклопедијски чланци; тј. дају одређену инфорамцију. --Милош Ранчић (разговор) 02:01, 26. август 2006. (CEST)

---

Не замерите што незван упадам у разговор, али мислим да би у вези скраћеница и акронима ове адресе могле бити од велике користи:

[1]

[2]

[3].

Имам и неколико трословних речника, па ако буде требало . . .

--делија 10:01, 26. август 2006. (CEST)

---

Вотерлу

Не, бој се, неће Википедија постати схозофрена - она то већ јест.

Ватерло је уобичајена и правилна транскрипција и односи се на поменуту битку.

Међутим, Енглези (и остали) су тај назив увек изговарали Вотерлу (без обзира да ли се ради о селендри или лондонској железничкој станици). Мислим да је најбоље да ми задржимо транскрипцију Ватерло за селендру, а да Вотерло буде транскрипција за "постају", поготово што у енглеском језику имамо мноштво сличних примера (нпр. Париз (или Пари) у Француској, али Парис у Таксасу, затим Батавија (у Индонезији) али Батејвија у САД, Бошан у Француској, али Бичам у САД, Бофор - Бјуфорт).

Поздрав.

--делија 08:02, 28. август 2006. (CEST)

ИРЦ

Пажљивом инспекцијом ћеш установити да сам пре неког времена покушао да уђем на канал, али неуспешно :( У другом сам стану, имам дајл-ап нет, и немам инсталисан ИРЦ клијент. Тако да.. расправићемо ово кад се сретнемо на ИРЦу :) -- Обрадовић Горан (разговор) 03:44, 8. септембар 2006. (CEST)

Translation Request

Greetings Кале!

Can you please kindly help me translate these passages into the Serbian language?

"Jesus Christ, the Word who became flesh, died on the cross for the redemption of sinners, resurrected on the third day and ascended to heaven. He is the only Saviour of mankind, the Creator of the heavens and earth, and the only true God".

"The Holy Bible, consisting of the Old and New Testaments, is inspired by God, the only scriptural truth, and the standard for Christian living".

"Salvation is given by the grace of God through faith. Believers must rely on the Holy Spirit to pursue holiness, to honour God, and to love humanity".

"The Lord's Second Coming will take place on the Last Day when He descends from heaven to judge the world: the righteous will receive eternal life, while the wicked will be eternally condemned".

Any help would be very gratefully apprciated, Thankyou.

From --Jose77 04:26, 8. септембар 2006. (CEST)

Одговор

Prvi si kršio pravila da obaveštavaš o promenama, nego si menjao članak o Radovanu Karadžiču tek tako. Najpre sam nauči da se ponašaš, pa onda deli drugima lekcije. Na strani za razgovor o Radovanu se vidi tko je bio u pravu.--Djuranovic 03:35, 9. септембар 2006. (CEST)

Nisi znao čitati

Juče si se pravio lud i ti i još trojica, kad vam je tip predočio članak. vraćao si članak tri puta i pravio se nevešt. Ili nepismen--Djuranovic 03:40, 9. септембар 2006. (CEST)

Ako si kad bio na engleskim WikIpedijama znao bi da se u takvom slučaju ostavi vreme da urednik unese citat, a ti i još trojica ste juče brisali jednog drugog urednika tri puta, a on vam je iznio citat. --Djuranovic 03:43, 9. септембар 2006. (CEST)

Ово о економским законима је потпуно било без икаква основа. Надам се да ниси био злонамеран или вандал кад си то писао. вероватно не знаш добро енглески, па си погрешио при преводу.--Djuranovic 03:50, 9. септембар 2006. (CEST)

Онда извини, видио сам да си задњи уређивао и криво сам помислио да си ти унио ту погрешну реченицу. Ипак си је требао приметити.--Djuranovic 03:57, 9. септембар 2006. (CEST)

Ја те нисам увредио. Рекао сам само Калетове глупости. Чињеница је да је то глупост. А пошто се ипак љутиш могао би да престанеш да ме зовеш тролом.--РадованК 01:13, 19. септембар 2006. (CEST)

админ права

Желео бих да те охрабрим да размислиш о пријави за администраторска права на овом пројекту. Била би ти лепа помоћ у раду, а мислим да би био вредан и поуздан администратор. --Dzordzm 11:40, 21. септембар 2006. (CEST)

Admin

Čestitam ti od srca! Nek dušmani puknu. Poz. --Поки |разговор| 23:13, 28. септембар 2006. (CEST)

Честитам, постао си администратор! Свако добро. --Славен Косановић {разговор} 23:14, 28. септембар 2006. (CEST)

Придружујем се честитакма, уз прве коментаре, дакле „Nek dušmani puknu“. Свако добро --СашаСтефановић • 23:15, 28. септембар 2006. (CEST)

Честитке и од мене. :) --Φ ί λ ι π ¶ 23:15, 28. септембар 2006. (CEST)

• Придружујем се честиткама. Бити администратор носи извесна права али и одговорности. Нека те срећа прати у администраторском раду. --Ђорђе Стакић (р) 23:16, 28. септембар 2006. (CEST)

У бре, ал је гужва овде вечерас - честитам и ја :D. --Бране Јовановић <~> 23:17, 28. септембар 2006. (CEST)

Честитам. Када се прашина (која наравно није имала никакве везе са тобом лично) слегне, Википедија на српском језику је добила одличног администратора којим ће се поносити. --Dzordzm 23:19, 28. септембар 2006. (CEST)

Welcome. --BokicaK 06:54, 29. септембар 2006. (CEST)

Welcome To The Club. --  JustUser   JustTalk 13:29, 29. септембар 2006. (CEST)

---

Ево, и ја да честитам (мало сам сачекао да се гужва смири) и - "may the Force be with you".

--делија 13:50, 30. септембар 2006. (CEST)

Отпоздрав-:)

Додај неформатирани текст овде ето, и мени је драго да си ти овде, па још пост`о шеф-:) Свакак част, само напред!

Тимок

Стварно не знам шта радити са њом. Уколико је на енглеској ЈВ, а ми не знамо баш за прецизнији шаблон, мислим да није страшно ни да остане само ЈВ. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:55, 8. октобар 2006. (CEST)

Љубазни комшија

Бранетова споменица за:

љубазног комшију

За показано стрпљење са новим корисницима

Додељује: Бране Јовановић

За изузетно стрпљење у комуникацији са новопридошлим корисницима, додељујем ти ову споменицу за љубазног комшију. Свака ти част и само тако настави :-D. --Бране Јовановић <~> 18:40, 16. октобар 2006. (CEST)

Кале

Прочитао сам оно о француским селима на твојој страници. Упозорио би те да Кале није село (види) и има нагласак на е, што га разликује од твог надимка (надам се). У сваком случају можда нађеш нешто овде Поздрав :) --David 16:04, 17. октобар 2006. (CEST)

Да, Кале није село - ипак је мало веће насеље .) А изговор имена тог насеља је у српском језику са акцентом на а, никако е. :) МА зашто ја то уопште пишем овде :? А да, због пеницилина .Р --Wlodzimierz 16:50, 17. октобар 2006. (CEST)

Органеле

Ехеј, ти злоћо бездушна... имамо коначно шаблон и за органеле. Можда делује примитивно, али остале википедије немају толико - имају шаблон са само наведеним органелама. :) А да, и свидела ми се ова зелена боја :) устајем за сат времена ради предавања... убише ме твоје органеле. Што си их уопште помињао... Лаку ноћ, добро јутро! --Wlodzimierz 05:22, 26. октобар 2006. (CEST)

Хм... ма имао сам и ја идеју као и ти да то буде на дну стране (мислим на списак органела наравно), а да шаблон са десне стране наведе само карактеристике... али је можда то преоптерећивање стране? И шта ако неком треба нека друга органела а на великом чланку не сиђе да види списак... А линкови штрче зато што нисам униформисао ширину бокса... Не знам ни да ли би требало... не види се увек све што треба на неких 200-300п... а мислим да не треба мењати азбучни распоред ради естетике? Поз, --Wlodzimierz 13:36, 26. октобар 2006. (CEST)

Spajanje

Napisao sam članak Antigen i video da već postoji članak Hapten pa bi možda trebalo izvršiti spajanje ta dva članka. Ne znam kako to ide oko spajanja Micki 15:24, 28. октобар 2006. (CEST)

Interwiki

Kale, posto vidim da si ti zaduzen za oblast medicine, znam da te mozda nervira da stalno trazis interwikije za moje clanke i svestan sam toga. Ali ajd molim te da se malo jos strpis. Ja trenutno kuci nemam internet, jer sam se tek preselio, a eto svidja mi se da radim nesto korisno i interesantno (citaj Wikipedia). Posto nemam kuci internet i idem u internet-kafe nemam bas vremena da puno vrsljam po Wikipediji. Znaci ja uglavnom kuci sredim clanak i onda ga samo jos malo doradim i posaljem iz kafea. Nadam se da ces imati razumevanja. Veliki pozdrav! Micki 22:44, 29. октобар 2006. (CET)

Posto si vec online, da te pitam jos nesto. Kako se pisu oni mali brojevi (subscript) i veliki brojevi (superscript), kad npr. hoces da napises O2 (kiseonik) i sl? Micki 22:59, 29. октобар 2006. (CET)

Цитоплазма и цитосол

Наравно да су синоними. Не занима ме шта причају енглези... И нема никакве везе конзистенција - цитоплазма је цитоплазма, а зависно од тога како су уређени цитоскелетни елементи имаћемо локално згуснуће или разређење исте. Поздрав, --Wlodzimierz 16:05, 30. октобар 2006. (CET)

Упозорење

Молим те да кад некога оптужујеш да само ратује са другима да добро провериш. Ја јесам направио неке измене, али измене које се тичу елементарне културе и елементарног незнања и то на страницама за разговор сам то културно попратио. 1. Један корисник је рекао да наука долази од речи научити, што је елементарно незнање 2. Други корисник је настојао исправити да дивидеде ет импера у информатици значи "завади па владај". рекао сама да значи у историји, али да не можеш у информатици завадити проблем, него га поделити. То је елементарно незнање, али нисам таквим грубим речима то попратио. Јер не личим на ваш груби стил са којим се служите. 3.А једнога корисника сам замолио да замени слику на насловној страни јер је била гола лутка. што бш није на част википедији.--Konrad 02:02, 13. новембар 2006. (CET)

Није троловање ако тражим објашњење.--Konrad 02:13, 13. новембар 2006. (CET) Никоме ниси објаснио зашто си се светио Солинди. Није га било 50 дана. --Konrad 02:14, 13. новембар 2006. (CET) Код њих нисам нашао твоја објашњења него си свима наводну опструкцију ставио без објашњења. --Konrad 02:15, 13. новембар 2006. (CET) Мислим да за Сунчицу и Дану Корду мораш да објасниш како су то они обструирали. Не можеш тек тако 10 људи блокирати, јер си силан и имаш топузину. Закон јачега вреди у џунгли. Да ли вреди на википедији. --Konrad 02:17, 13. новембар 2006. (CET) Што би било да ту топузину неко примени на теби. И да каже да опструираш. Колико ја мислим видим да то радиш.--Konrad 02:18, 13. новембар 2006. (CET)

Revilo i Djore

Nadam se da ti je jasno ;-) --Kaster 02:37, 13. новембар 2006. (CET)

Са Трга

У вези с првим пасусом, највише бих се задржао на оном делу „сви изнесу своје аргументе и референце“. Када има више референци, тј. када једна меродавна књига каже једну ствар а друга другу, то се онда може уклопити у ситуацију коју ти помињеш; међутим, нисам на то мислио, нити сам срео такав проблем на Википедији. Проблем је када ја наведем Правопис или неку другу нормативну литературу, док други корисник као једини аргумент и референцу наведе како он цео живот говори другачије (или, евентуално, како су на ТВ-у или у дневним листовима написали другачије). У том случају, требало би да је сасвим јасно шта је исправно, зар не? Ту настаје фрка, што има администратора који ће без проблема прихватити да су Правопис и мишљење језичких стручњака чињенице о којима се не може расправљати, али има и оних других: који су гледали исти ТВ програм или читали исте новине као поменути корисник, па ће се тако и поставити. Мислим да тога никако не би смело да буде, јер је много управо оваквих очигледних ситуација, па стога треба једноставно донети званичну одлуку: или ће нам меродаван бити Правопис, или „Пинк“ и „Политика“. Да ли се разумемо?

Друго, заиста немам обичај да вређам саговорнике. Не знам мислиш ли на неки конкретан пример или уопштено, али ако сам некад неког увредио, није требало тако да звучи (нити ми је проблем да се извиним уколико јесте тако звучало). „Једина енциклопедија која свесно износи погрешне информације“ — акценат је на свесно; то значи: ако неко пише неки, и у њему транскрибује (транксрипција је, чини ми се, овде највећа бољка, али све што кажем може се применити и било на које друго правописно начело) неко име какогод, па дођем ја и исправим, нипошто не бих навео поменути аргумент, јер је човек несвесно погрешио. Међутим, када се након моје исправке побуни неки корисник, говорећи да то што ја причам „јесте у складу с Правописом, али он мисли другачије“ и инсистира да се његово мишљење сматра меродавнијим од Правописа, није ли то онда, објективно, „свесно изношење погрешних информација“ (јер јесте свесно, и јесте погрешно према нормама српског језика). Ако грешим у овом размишљању, слободно ми скрени пажњу где. Због свега тога, опет се враћамо на претходни пасус, волео бих да се једноставно каже прихвата ли се Правопис као меродаван, што би значило да о њему нема расправе и да свако своје мишљење о евентуалној нелогичности правила треба задржати за себе (иако ја први, веруј ми, видим у њему многе ствари које ми се не свиђају, па ћутим и поступам како тамо пише, а не како бих ја хтео).

Поздрав,

Bbasic 13:24, 23. децембар 2006. (CET)

---

То је онда све, на крају се ипак разумесмо. :) Могло би се, додуше, још причати о тим нонсенсима, од којих за велики број постоји оправдање (иако на први поглед заиста није увек јасно зашто је баш тако прописано а не другачије), али како то може много да зависи чак и од личног укуса, а око суштине ствари смо се сложили, остало ми је још само да захвалим на стрпљењу.

Поздрав,

Bbasic 11:10, 24. децембар 2006. (CET)