Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне

Рамон Беренгер IV
Гроф Рамон Беренгер IV на генеалогији Португалских краљева, минијатура
Лични подаци
Датум рођења	1113.
Место рођења	Родез, Грофовија Родез
Датум смрти	6. август 1162.(1162-08-06) (48/49 год.)
Место смрти	Борго Сан Далмацо, Свето римско царство
Породица
Супружник	Петронила од Арагона
Потомство	Дулсе од Арагона, Алфонсо II од Арагона, Ramon Berenguer III, Count of Provence, Sancho, Count of Provence, Peter of Barcelona, Berenguer of Barcelona
Родитељи	Рамон Беренгер III Douce I, Countess of Provence
Династија	Барселоне
Гроф Барселоне
Период	1131−1162
Претходник	Рамон Беренгер III
Наследник	Алфонсо II од Арагона
Краљ Арагона
Период	1150−1162
Претходник	Петронила од Арагона
Наследник	Петронила од Арагона

Рамон-Беренгер IV , познат и под именом Рамон Беренгер IV Светац (кат. Ramon-Berenguer, ; 1113, Родез - 6. август 1162, Борго Сан Далмацо) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1131—1162) из династије Барселоне.

Био је син претходног грофа Барселоне Рамона Беренгера III Великог.

Постао је краљ Арагона женидбом са краљицом ове земље и тако сјединио две источне земље хришћанске Шпаније .

Арагон је био континентална, а Каталонија приморска област. Арагон у ужем смислу представљао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније, а Каталонија — један од најнапреднијих. Ти су се делови знатно међусобно разликовали по свом социјалном склопу. Приморска Каталонија је представљала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. Арагон је био типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону и Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја.

Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај .

Умро је 6. августа 1162. године у Боргу Сан Далмацу. На престолу Барселоне га је наследио син Алфонсо I од Барселоне, а на престолу Арагона супруга Петронила.

Породично стабло

16. Berenguer Ramon I, Count of Barcelona

8. Ramon Berenguer I, Count of Barcelona

17. Sancha Sánchez of Castile

4. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona

18. Bernard I, Count of La Marche

9. Almodis de La Marche

19. Amélie de Rasés

2. Рамон Беренгер III

20. Танкред од Отвила

10. Роберт Гвискар

21. Fressenda

5. Maud of Apulia

22. Guaimar IV, Prince of Salerno

11. Sikelgaita of Salerno

23. Gemma of Capua

1. Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне

24. Richard II, Viscount of Millau and Gévaudan

12. Berenguer II, Viscount of Rodés

25. Rixinde de Narbonne

6. Gilbert I, Count of Gévaudan

26. Girbert II, Viscount of Carlat

13. Adela, Viscountess of Carlat

27. Nobilia, Viscountess of Lodève

3. Douce I, Countess of Provence

28. Вилијам II од Провансе

14. Geoffrey I, Count of Provence

29. Gerberge of Burgundy

7. Gerberga, Countess of Provence

30. William II, Viscount of Marseille

15. Stephanie-Douce de Marseille

31. Stephanie

Литература

• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 
• Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.