Ранко Стојић
| Ранко Стојић | |||
|---|---|---|---|
 Ранко Стојић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ranko Stojić | ||
| Датум рођења | 18. јануар 1959. | ||
| Место рођења |
Бугојно,  СР БиХ, ФНРЈ | ||
| Висина | 1,85 m | ||
| Позиција | голман | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1976-1979 | НК Искра, Бугојно, 7 (0) | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979-1984 1984-1987 1987-1989 1989-1990 1990-1992 1992-1994 1994-1995 1995-1997 |
Партизан Динамо Заг. Стандард Л. Андерлехт Шарлроа Серианг Шарлроа АнтверпенУкупно |
92 69 67 0 57 62 15 19 381 |
(0) (0) (0) (0) (0) (0) (0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 1984-1986 |
Југославија Укупно |
14 14 |
(0) (0) |
|
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015. | |||
Ранко Стојић (18. јануар 1959. Бугојно, БиХ, ФНР Југославија), је бивши југословенски фудбалер, голман. Бранио је у неколико фудбалских клубова, од којих су најпознатији Партизан, Динамо и Стандард Лијеж.[1]
Клубови[уреди | уреди извор]
Стојић је своју каријеру започео у у Искра из Бугојна. За први тим Искре је бранио на седам утакмица и као велики таленат је прешао у београдски Партизан.
У Партизану је стекао репутацију и доспео је до репрезентације Југославије. Са Партизаном, у којој је играла одлазећа генерација Вукотића и Трифуновића и надолазећа предвођена са Манцеом, Јешићем, Живковићем, Варгом и Преказијем, је освојио у сезони 1982/83 титулу првака државе. Замена у тиму му је био Раде Залад.
После пет проведених сезона у Партизану, већ као формиран прволигашки голман и репрезентативац, у фудбалској сезони 1984/85. прешао је у загребачки Динамо. У Динаму је провео три прволигашке сезоне и после сезоне 1986/87, отишао у иностранство, у Белгију.
У Белгији је провео наредних десет година и бранио за клубове Стандард из Лијежа, Андерлехт, Шарлоа, Сересијен и Антверпен, одакле се и пензионисао као активни играч.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За репрезентацију Југославије, Стојић је бранио на четрнаест утакмица. Свој деби је имао у Глазгову, 12. септембра 1984. године против Шкотске. Резултат је био катастрофалан за Југославију, Шкотска је победила са 6:1. У првом полувремену на голу репрезентације Југославије је био Драган Пантелић који је примио прва три гола а у другом полувремену је ушао Стојић и он је примио преостала три гола. Почасни гол за репрезентацију Југославије је дао Вокри. Са тим голом је у ствари Југославија и повела са 1:0, али само на томе је остало[2].
Задњу утакмицу за репрезентацију Стојић је одиграо на пријатељској утакмици, 30. априла 1986. године, против Бразила у Ресифеу, Бразил. Резултат је био 4:2 за Бразил. На тој утакмици Зико је постигао хет-трик[2].
Менаџер[уреди | уреди извор]
Престанком активне фудбалске каријере, Стојић је прешао у фудбалске менаџере и бавио се менаџерским пословима по Европи.[3] Од 2002. године преузео је управу над Радом из Београда.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Клупска статистика, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Извештај са утакмице Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ За Љајића и Тошића 4 милиона евра, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Жука и Диара решили загонетку[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ранко Стојић на сајту reprezentacija.rs
- Ранко Стојић на сајту partizanopedia.rs
