Пређи на садржај

Бугојно

Координате: 44° 03′ 11″ С; 17° 27′ 01″ И / 44.05303° С; 17.45039° И / 44.05303; 17.45039
С Википедије, слободне енциклопедије
Бугојно
Панорама Бугојна
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонСредњобосански кантон
ОпштинаБугојно
Становништво
 — 2013.Пад 15.555
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 11″ С; 17° 27′ 01″ И / 44.05303° С; 17.45039° И / 44.05303; 17.45039
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бугојно на карти Босне и Херцеговине
Бугојно
Бугојно
Бугојно на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број70230
Позивни број030
Веб-сајтwww.opcina-bugojno.ba/ba/

Бугојно је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, на путу са сјевероистока ка југозападу и Јадранском мору. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Бугојно пописано је 15.555 лица.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Бугојно се налази у средњој Босни, тачније у Средњобосанском кантону у подручју горњег тока ријеке Врбас у долини која се зове Ускопаљска долина између градова Горњи и Доњи Вакуф.

Бугојно се налази на надморској висини од око 550 м, а окружено је планинама Калин (1.530 м), Рудина (1.385 м) и Стожер (1.662 м). У континенталном дијелу Босне и Херцеговине влада континентална клима са топлим љетима, пријатним прољећима и јесенима и хладним зимама са пуно снијега. Средоземна и континентална клима сусрећу се у средњој Босни и формирају посебан екосистем. Над околним планинама влада планинска клима.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Археолошка налазишта у близини града показују да је овај крај насељен од бронзаног и млађег гвозденог доба. На овом подручју живјело је илирско племе Сардеати, као и Келти. На локалитету Под нађена је керамичка посуда на којој је урезан натпис од тридесетак знакова која датира из 6. вијека п. н. е . и представа тренутно најстарији писани споменик на подручју Босне и Херцеговине.[3] Римљани су овдје основали свој муниципијум Ад Матрицес.

Ускопаљска долина је први пут споменута 1244. године у једној повељи краља Угарске Беле IV. Овде су пронађени остаци цркве стари око 700 година.[4] Падом Босне под турску власт 1463. године ови крајеви су укључени Клишки санџак.

Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, Бугојно је постало сједиште котара. Послије Првог свјетског рата, Бугојно је постало дио Краљевине Југославије.

Туристички потенцијал планине Копривнице је препознат, тако да је пред Други светски рат подигнут планински дом.[5]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

У Бугојну су маја 1941. почела прва страдања српског народа. У првој групи било је 22 најугледнија грађанина и сељака који су ухапшени и поубијани изнад села Ивањске, 31. маја 1941. године.

Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.[6]

Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.

Након Другог светског рата Бугојно је израсло у центар регије. Бугојно је у социјалистичкој Југославији било познато као једно од резиденција Јосипа Броза Тита, а касније се открило да је тамо постојало подземно склониште за руководство СФРЈ у случају рата.

Рат у БиХ

[уреди | уреди извор]

За вријеме рата у БиХ, на подручју Бугојна су 1993. забиљежени сукоби између претежно бошњачке Армије Републике БиХ и претежно хрватске милиције ХВО. То се одразило на исељавање Хрвата из тог краја. Тек након завршетка рата је дошло до повратка избјеглица, па Бугојно полако враћа свој мултиетнички карактер.

Након завршетка рата у Босни и Херцеговини општина Бугојно је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Године 1931. насеље је имало је 1.903 становника.[7]

Састав становништва – насеље Бугојно
2013.[8]1991.[9]1981.[10]1971.[11]
Укупно15 555 (100,0%)22 641 (100,0%)16 402 (100,0%)9 329 (100,0%)
Бошњаци12 338 (79,32%)6 878 (30,38%)14 719 (28,77%)13 382 (36,25%)1
Хрвати2 425 (15,59%)6 836 (30,19%)4 695 (28,62%)3 447 (36,95%)
Срби325 (2,089%)6 809 (30,07%)5 280 (32,19%)2 131 (22,84%)
Босанци132 (0,849%)–––
Неизјашњени122 (0,784%)–––
Муслимани58 (0,373%)–––
Босанци и Херцеговци53 (0,341%)–––
Роми31 (0,199%)–––
Остали29 (0,186%)669 (2,955%)89 (0,543%)102 (1,093%)
Непознато22 (0,141%)–––
Албанци10 (0,064%)–18 (0,110%)16 (0,172%)
Македонци4 (0,026%)–12 (0,073%)7 (0,075%)
Црногорци3 (0,019%)–59 (0,360%)53 (0,568%)
Југословени2 (0,013%)1 449 (6,400%)1 511 (9,212%)173 (1,854%)
Турци1 (0,006%)–––
Словенци––19 (0,116%)18 (0,193%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Центар града
    Центар града
  • Центар града
    Центар града
  • Гимназија
    Гимназија
  • Ски Лифт Ростово
    Ски Лифт Ростово
  • Џамија принцезе Џевхере
    Џамија принцезе Џевхере
  • Џамија султана Ахмеда, из 1693.
    Џамија султана Ахмеда, из 1693.
  • Џамија султана Ахмеда, из 1693.
    Џамија султана Ахмеда, из 1693.
  • Џамија султана Ахмеда, из 1693.
    Џамија султана Ахмеда, из 1693.
  • Џамија султана Ахмеда, из 1693.
    Џамија султана Ахмеда, из 1693.
  • Џамија султана Ахмеда, из 1693.
    Џамија султана Ахмеда, из 1693.
  • Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског
    Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског
  • Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског
    Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског
  • Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског и у позадини џамија принцезе Џевхере
    Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског и у позадини џамија принцезе Џевхере
  • Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског — портал с текстом Na slavu Boga i S. Ante Pad. Prigodom srebr.pira cesara Franje Josipa 1. carice Jelisavete počeo o. J. Barbarić 24.trav.1879
    Римокатоличка црква Светог Антуна Падованског — портал с текстом Na slavu Boga i S. Ante Pad. Prigodom srebr.pira cesara Franje Josipa 1. carice Jelisavete počeo o. J. Barbarić 24.trav.1879

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 09. 05. 2016. 
  2. ^ „Nedeljko Bilkić: Bez sevdaha nema ni meraka”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  3. ^ Komentar na tekst R. Šalabalić, Archaelogia Iugoslavica, VIII, Beograd, (1967). стр. 35 i dalje
  4. ^ Хусеин Смајић из Бугојна неимар и звонар цркве (3. мај 2017)
  5. ^ "Политика", 19. март 1941
  6. ^ Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.
  7. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 485
  8. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  10. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  11. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бугојно&oldid=27736112”