Миодраг Јешић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миодраг Јешић
Miodrag Ješić 2018.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1958-11-30)30. новембар 1958.(60 год.)
Место рођења Осеченица, ФНРЈ
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
1974—1980 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1985
1985—1989
1989—1990
1990—1991
1992—1994
Партизан
Алтај
Трабзонспор
Партизан
Алтај
144 (13)
136 (29)
32 (3)
4 (0)
18 (2)
Репрезентативна каријера
1980—1982
1982—1984
Југославија до 21
Југославија
25 (0)
8 (2)
Тренерска каријера





1997—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2001
2002
2002—2004
2004
2005—2006
2006—2007
2007
2007—2008
2008
2008—2009
2009—2010
2010
2011
2011
2012—2013
2013
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017
Обилић
Крајишник Београд
Вршац
Раднички Београд
Млади Радник
Раднички Ниш
ОФК Београд
Партизан
Спортиф Сфаксијен
Алтај
Славија Софија
Пегах Гилан
ЦСКА Софија
Партизан
Ширин Фараз
Литекс
Отопени
Будућност Подгорица
Ал Итихад Триполи
Чангша Ђинде
Ал Тахади Бенгази
Шардари Табриз
Наџран
ЦСКА Софија
Литекс
Јангон јунајтед
Сарајево
Ал Араби
Ал Етифак

Миодраг Јешић (рођен 30. новембра 1958. у Осеченици) је бивши југословенски и српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди]

Клубови[уреди]

Фудбалску каријеру је почео у ФК Жарково, а пред крај седамдесетих година прошлог века, постао је члан Партизана. Играо је на позицијама задњег везног и одбрамбеног играча (либера). Пуну афирмацију почео је да стиче почетком 80-их, код тренера Томе Калоперовића. Тада је постао стандардан играч а касније и репрезентативац Југославије. С Партизаном је освојио две титуле првака (1977/78, 1982/83).

Партизан је напустио у лето 1985. и отишао у Алтај где је играо до 1989. године и стигао до капитенске траке. Сезону 1989/90. проводи на позив Томе Калоперовића у Трабзонспору, а 1990/91. се враћа у Партизан на позив тадашњег тренера Милоша Милутиновића и проводи једну полусезону након чега завршава каријеру. Ипак 1992. године се вратио фудбалу на позив људи из Алтаја, па у Турској и завршава каријеру.

Репрезентација[уреди]

За младу репрезентацију Југославије је одиграо 25 утакмица, а за сениорски тим Југославије је одиграо 8 мечева и постигао 2 гола. Дебитовао је 17. новембра 1982. у Софији против Бугарске (1:0), а последњи меч за „плаве“ је одиграо 12. септембра 1984. у Глазгову против Шкотске (1:6).[1]

Голови[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 15. децембар 1982. Стадион под Горицом, Титоград Застава Велса Велс 4–2 4–4 Квалификације за ЕП 1984.
2. 7. јун 1983. Стадион Жози Бартел, Луксембург Застава Немачке Западна Немачка 1–2 2–4 Пријатељска

Тренерска каријера[уреди]

Тренерску каријеру је почео у екипи Обилића а потом је водио и Крајишник из Београда, Вршац, Раднички из Београда, Млади Радник, Раднички Ниш, ОФК Београд.[1]

У сезони 1999/00. је водио екипу Партизана. Заузео је друго место на табели Прве лиге СРЈ са четири бода заостатка за Црвеном звездом. У тој сезони црно-бели су играли најефикаснији фудбал јер су у 40. одиграних кола постигли 111 голова односно чак 26 гола више од шампиона Црвене звезде. Што се европских такмичења тиче Партизан је у квалификацијама за Лигу шампиона прво елиминисао естонску Флору (6:0, 4:1) затим је елиминисана и хрватска Ријека такође са две победе (3:1, 3:0) да би у последњем трећем колу квалификација београдски клуб био елиминисан од Спартака из Москве.[2] Партизан је затим наставио такмичење у Купу УЕФА где је елиминисан у првом колу од енглеског Лидс јунајтеда. Јешић је на крају сезоне поднео оставку.

Након тога ради у Тунису где је са екипом Сфаксијена освојио Куп арапских шампиона, по први пут у историји клуба. Тада су му из овог клуба понудили уговор на 10 година али је због смрти 19-годишње ћерке Јелене одлучио да напусти клуб и врати се у Србију.[2] Касније је радио у Бугарској где је водио екипу Славије из Софије.

У фебруару 2005. године преузима софијски ЦСКА.[3] Са екипом ЦСКА осваја 30. јубиларну титулу, и постаје први страни тренер који је освојио титулу са овим клубом. Након тога ЦСКА није имао среће у жребу за Лигу шампиона јер је у квалификацијама извукао тадашњег шампиона Ливерпул. Енглески клуб је савладао Јешићев ЦСКА у Софији са 3:1 да би на Енфилду бугарски клуб био бољи са 1:0 и тако био близу велике сензације. Након тога ЦСКА у 1. колу Купа УЕФА опет нема среће и извлачи Бајер Леверкузен. Ипак ЦСКА је у двомечу савладао немачки клуб и тако се пласирао у групну фазу Купа УЕФА. У групној фази ЦСКА је заузео последње место у групи са једном победом и три пораза. У сезони 2004/05. Јешић је проглашен за тренера сезоне, а у децембру 2005. је био први странац у историји бугарског фудбала који је проглашен за тренера године.[2][4] Ипак у другом делу сезоне 2005/06. ЦСКА је почео да бележи лошије резултате па је Јешић отпуштен у априлу 2006. године.[5]

У мају 2006. године по други пут у каријери је постављен за тренера Партизана.[6][7] Успео је у квалификацијама за Куп УЕФА да елиминише Марибор и Гронинген и тако доведе црно-беле до групне фазе овог такмичења. Партизан је у групној фази зауземо последње место у групи јер је на 4 одиграна меча имао три пораза и један нерешен меч. У Суперлиги Србије клуб је бележио слабе резултате па је Јешић поднео оставку 6. јануара 2007. а управни одбор клуба је ову одлуку прихватио.[8] У моменту Јешићеве оставке Партизан је био на 4. месту у Суперлиги са 14 бодова заостатка иза првопласиране Црвене звезде.[9]

У сезони 2008/09. је тренирао подгоричку Будућност. Подгоричани су у првенству завршили на другом месту, иза Могрена, док су у Купу испали у полуфиналу од Ловћена. Јешић се повукао непосредно након меча последњег кола одиграног са Језером у Плаву (2:2).[10]

Током 2009. и 2010. године ради у Либији као тренер Ал Итихада са којим осваја дуплу круну.[11] У јуну 2010. одлази у Кину где преузима Чангша Ђинде, који је водио до фебруара 2011. када се поново враћа у Либију, пошто је потписао уговор до краја сезоне са прволигашем Ал Тахади Бенгази. Због политичких превирања у Либији био је принуђен да промени клуб, па је једно време водио ирански Шардари Табриз, а затим и Наџран из истоименог града из Саудијске Арабије.[1]

У јануару 2013. године је по други пут сео на клупу софијског ЦСКА.[12] Ипак екипу ЦСКА је водио на само два меча пре него што је отпуштен. Јешић је прошао целокупне зимске припреме са екипом, а када је дошло време за такмичарске мечеве први меч је изгубио, а други је добио против Черномореца (2:0). Али, отказ је уследио после победе! Из клуба су као разлог навели да тим није играо добро под Јешићем?![13] Почетком априла 2014. године по други пут у каријери је преузео Литекс, заменивши на месту тренера Златомира Загорчића.[14] Са Литексом је на крају сезоне освојио треће место у шампионату Бугарске након чега је добио отказ.[15]

У јануару 2015. године преузимеа екипу Јангон јунајтеда из Мјанмара.[16] Јешић је после девет месеци одлучио да напусти Мјанмар, упркос чињеници да је био убедљиво први на табели и да је било само питање дана када ће екипа обезбедити шампионску титулу. Разлог одласка је понуда да преузме екипу Сарајева.[17] Званично је представљен као нови тренер Сарајева 23. септембра 2015. године.[18] Ипак Јешић није успео остварити добре резултате у мање од шест месеци проведених на клупи екипе са Кошева па је средином марта 2016. године договорио споразумни раскид уговора са клубом. На 16 утакмица на кормилу Сарајева забележио је девет победа, два ремија и пет пораза. Када је дошао на место шефа стручног штаба Сарајево је заостајало само два бода за тадашњом водећом екипом Премијер лиге БиХ Зрињским, а екипу је напустио с дефицитом од осам поена за лидером Слободом. Кап која је прелила чашу је испадање у четвртфиналу Купа БиХ од Слободе, која је у двомечу славила са укупних 5:1.[19]

У новембру 2016. године преузео је Ал Араби из Кувајта.[20] По доласку је везао неколико победа али је после кренула серија слабијих резултата да би до отказа дошло у марту 2017. након пораза од директног конкурента за титулу Ал Насера (0:4). У моменту Јешићевог отказа Ал Араби је био трећи у кувајтском шампионату са 29 бодова, три мање од лидера Ал Насера.[21] Почетком јула 2017. године преузео је Ал Итефак из Саудијске Арабије.[22] На клупи овог клуба се задржао до децембра исте године када је добио отказ. Јешић је добро стартовао али су лоши резултати у последњих месец дана утицали на растанак. Ал Итефак је направио серију од четири везана пораза што је довело до 13 места које води у нижи ранг.[23]

Трофеји[уреди]

Играчки[уреди]

Партизан[уреди]

Тренерски[уреди]

ЦСКА Софија[уреди]

Литекс[уреди]

Ал Итихад Триполи[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Миодраг Јешић”. reprezentacija.rs. Приступљено 13. 11. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Интервју: Миодраг Јешић, 17.07.2013.”. crno-bela-nostalgija.blogspot.com. 17. 7. 2013. 
  3. ^ „Миодраг Јешић на клупи ЦСКА Софија”. b92.net. 23. 2. 2005. 
  4. ^ „Препородио ЦСКА”. sportskacentrala.com. 7. 1. 2006. 
  5. ^ „Јешић отпуштен из ЦСКА”. b92.net. 6. 4. 2006. 
  6. ^ „Јешић и званично тренер Партизана”. b92.net. 19. 5. 2006. 
  7. ^ „Јешић и званично нови тренер Партизана”. mondo.rs. 19. 5. 2006. 
  8. ^ „Договором до оставке”. novosti.rs. 9. 1. 2007. 
  9. ^ „Шта чека управа Партизана? Летеле су у Хумској главе и за мање брљотине”. mozzartsport.com. 13. 9. 2015. 
  10. ^ „Дај, окрени, тај рингишпил: Ко је све водио Будућност од осамостаљења”. fosmedia.me. 8. 5. 2018. 
  11. ^ „'Дупла круна' за Јешићев Итихад”. b92.net. 19. 5. 2010. 
  12. ^ „Јешић поново на клупи софијског ЦСКА”. novosti.rs. 7. 1. 2013. 
  13. ^ „Јешић отпуштен из ЦСКА после само два меча”. mondo.rs. 11. 3. 2013. 
  14. ^ „Јешић поново на клупи Литекса”. b92.net. 1. 4. 2014. 
  15. ^ „Јешићу отказ у Литексу”. novosti.rs. 26. 5. 2014. 
  16. ^ „Ништа од Нишлија, Јешић у Мјанмару”. vesti-online.com. 9. 1. 2015. 
  17. ^ „Миодраг Јешић из Мјанмара у Сарајево”. b92.net. 21. 9. 2015. 
  18. ^ „Јешић нови тренер Сарајева, обећао титулу”. mondo.rs. 23. 9. 2015. 
  19. ^ „Миодраг Јешић више није тренер ФК Сарајево”. klix.ba. 16. 3. 2016. 
  20. ^ „СРПСКИ СТРУЧЊАК НЕ МИРУЈЕ: Миодраг Јешић у Кувајту”. zurnal.rs. 17. 11. 2016. 
  21. ^ „Завршена Јешићева авантура у Кувајту”. sportklub.rs. 15. 3. 2017. 
  22. ^ „Миодраг Јешић прузео богати Ал Итифак”. vesti-online.com. 2. 7. 2017. 
  23. ^ „Миодраг Јешић напустио Етифак”. zurnal.rs. 12. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]