Рено меган

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рено меган
Renault Mégane Paris Deluxe ENERGY TCe 115 Start & Stop eco² (III, 2. Facelift) – Frontansicht, 13. Juli 2014, Ratingen.jpg
Меган III генерација, редизајн
Преглед
ПроизвођачРено
Каросерија и шасија
КласаНижа средња класа
Хронологија
ПретходникРено 19

Рено меган (франц. Renault Mégane) је аутомобил који производи француска фабрика аутомобила Рено. Производи се од 1995. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Рено меган је компактно возило, које је лансирано 1995. године, и тренутно је актуелна четврта генерација од 2016. године. Нуди се са троје и петоро врата као хечбек, затим као седан, купе кабриолет и као караван. Рено сеник, покренут 1996. године, је први модерни компактни минивен који се производи у Европи, а заснива се управо на мегану.

Меган I (1995–2003)[уреди | уреди извор]

Прва генерација
2002 Renault Megane Fidji 16V Automatic 1.6 Front.jpg
Преглед
Производња1995. – 2003.
МонтажаФранцуска, Турска, Шпанија, Колумбија, Аргентина, Русија, Мексико, Индонезија, Белгија
Каросерија и шасија
Каросерија5 врата – хечбек
5 врата – караван
2 врата – кабриолет
3 врата – купе
4 врата – седан
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4, 1.6, 1.8, 2.0 L
дизел 1.9 L
Степен преноса5 степена (мануелни)
4 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2580 (хечбек, седан, кар.)
2468 (купе, кабриолет)
Дужина4129/4164 (хечбек)
4436/4400 (седан)
4437 (караван)
3931/3967 (купе)
Ширина1698/1699
Висина1365/1420

Меган прве генерације је представљен у јесен 1995. године, као замена за Рено 19. Меган има нови изглед, али је од свог претходника наследио платформу као и моторе и мењаче. Кључни фактор за меган је била безбедност, што га је карактерисало у продаји. Меган I је 1998. године на европским тестовима судара добио четири од могућих пет звездица.[1] Редизајн је урађен 1999. када му је измењена маска, побољшана безбедност и опрема. Караван верзија долази са овим рестајлингом. Мотори који су уграђивани су, бензински од 1.4 (70, 75 и 95 КС), 1.6 (75, 90 и 110 КС), 1.8 (115 КС), 2.0 (115, 140 и 150 КС) и дизел-мотор од 1.9 (65, 80, 90, 95, 100 и 102 КС).

Галерија[уреди | уреди извор]

Меган II (2002–2009)[уреди | уреди извор]

Друга генерација
Renault Megane front 20081213.jpg
Преглед
Производња2002. – 2009.
МонтажаФранцуска, Турска, Шпанија, Иран, Бразил, Тајван, Индонезија
Каросерија и шасија
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
5 врата – караван
2 врата – кабриолет
4 врата – седан
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4, 1.6, 2.0 L
дизел 1.5, 1.9, 2.0 L
Степен преноса5/6 степена (мануелни)
4 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2625 (хечбек)
2686 (седан/караван)
2522 (кабриолет)
Дужина4209 (хечбек)
4498 (седан/караван)
4355 (кабриолет)
Ширина1777
Висина1460 (хечбек/седан)
1505 (караван)
1514 (кабриолет)
Хронологија
НаследникРено флуенс (седан)

Друга генерација се појавила септембра 2002. године, и означава потпуно нови почетак. Са претходном генерацијом има веома мало сличности. 2003. је добио титулу европског аутомобила године. Меган II је 2002. године на европским тестовима судара добио максималних пет звездица.[1] Први је у својој класи увео картицу преко кога стартује аутомобил. Као и код претходног мегана, опсег модела је широк, хечбек са троје и петоро врата, седан верзија са четворо врата и караван. Меган II је редизајниран 2006. године, када мења унутрашњост и предњи део возила. У понуди мотора били су, бензинци 1.4 (80 и 98 КС), 1.6 (116 КС), 2.0 (136, 165 и 225 КС) и дизел-мотори од 1.5 (80, 86, 100 и 106 КС), 1.9 (120 и 130 КС) и 2.0 (150 и 175 КС)

Галерија[уреди | уреди извор]

Меган III (2008–2016)[уреди | уреди извор]

Трећа генерација
Renault Mégane (III, Facelift) – Frontansicht, 21. April 2013, Münster.jpg
Преглед
Производња2008. – 2016.
МонтажаФранцуска, Турска, Шпанија, Русија
Каросерија и шасија
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
5 врата – караван
2 врата – кабриолет
Погонски агрегат
Моторбензин 1.2, 1.4, 1.6, 2.0 L
дизел 1.5, 1.6, 1.9, 2.0 L
Степен преноса5/6 степена (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2641 (хечбек)
2640 (купе)
2703 (караван)
Дужина4295 (хечбек)
4299 (купе)
4559 (караван)
Ширина1808 (хечбек)
1804 (купе/караван)
Висина1471 (хечбек)
1423 (купе)
1507 (караван)

Трећа генерација је представљена 2008. године. Појављује са у хечбек верзији са пет врата и као купе. Купе има спортски дизајн, док је хечбек више конзервативан. Меган III је 2008. године на европским тестовима судара добио максималних пет звездица.[1] Редизајн је урађен 2012. године, када добија лед светла, благо модификован изглед предњег дела. Моторе које користи су, бензински од 1.2 (115 КС), 1.4 (130 КС), 1.6 (100 и 110 КС), 2.0 (143, 180, 250 и 265 КС) и дизел-мотори од 1.5 (85, 90, 105 и 110 КС), 1.6 (130 КС), 1.9 (130 КС) и 2.0 (150 и 160 КС).

2014. је урађен још један редизајн. Најважније промене су се десиле на предњем делу возила, који је дизајнерски усклађен с новим Реноовим визуелним идентитетом. Измењени су браник, маска хладњака, на којој сад доминира велики Реноов знак у средини, а ту си и нови фарови и хауба, као и нова дневна лед светла. Унутрашњост је претрпела минималне измене.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Меган IV (2016–)[уреди | уреди извор]

Четврта генерација
Renault Megane IV.png
Преглед
Производња2016. –
Каросерија и шасија
Каросерија5 врата – хечбек
5 врата – караван
4 врата – седан
Погонски агрегат
Моторбензин 0.9, 1.2, 1.6, 1.8 L
дизел 1.5, 1.6 L
Степен преноса5/6 степена (мануелни)
6/7 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2669 хечбек/2711 седан
Дужина4359/4632
Ширина1814
Висина1447/1443
Хронологија
ПретходникРено флуенс (седан)

Четврта генерација је представљена на салону аутомобила у Франкфурту септембра 2015. године.[3] Продаја је започела у јулу 2016. године. Аутомобили четврте генерације користе CMF-CD платформу коју су развили Рено и Нисан. Четврта генерација мегана прати најновије иновације у погледу дизајна које можемо видети на клију 4, каптуру, еспасу 5 и талисману.

Меганова четврта генерација је дужа и нижа од својих претходника. Аутомобили поседују тзв. диск кочнице. Возач може бирати између пет режима вожње који мењају подешавање аутомобила. Већина меганових модела има хед-ап визуализацију и екран од седам инча. Све могуће опције код ових аутомобила су адаптер за контролисање брзине, аутоматско кочење, упозорење о напуштању траке, упозорење на ограничење брзине, аутоматски фарови, задња камера, паркинг сензори и систем за паркирање без употребе руку. Ова генерација има девет доступних мотора (4 бензинца и 5 дизелаша), са коњском снагом од 89 и 202 коња.

Меган ГТ спада у моделе са високим перформансом захваљујући његовом снажном бензинском мотору од 1.6 литара. Стандардно, овај Рено садржи систем управљања на четири точка и аутоматски мењач са двоструком кочницом. Такође има нешто другачији спољашњи и унутрашњи дизајн.

Рено меган седан који је изашао у јулу 2016. године подсећа на талисмана. Долази као замена за модел флуенс. Има више простора за путнике на задњим седиштима од хечбека. Продаје се на афричком континенту, у Уједињеним Арапским Емиратима, на разним тржиштима источне Азије и Аустралије. У Европи, овај модел ће бити понуђен за италијанско, турско, пољско, румунско и ирско тржиште, али не и за француско и енглеско тржиште. У зависности од самог тржишта, седан располаже са два бензинска мотора и три дизелаша, са коњском снагом која се креће у распону од 90 до 130 коња.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 16. 3. 2014. 
  2. ^ „Ново лице мегана” (на језику: српски). kurir-info.rs. Приступљено 16. 3. 2014. 
  3. ^ Нови Рено меган - стопама талисмана (језик: српски) b92.net/automobili. Приступљено 30. 9. 2015.
  4. ^ „Делта топ - Рено меган - модели четврте генерације”. 12. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]