Дачија логан
Дачија логан | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | Дачија |
Производња | I генер. 2004. – 2012. II генер. 2012. – |
Монтажа | Румунија, Русија, Колумбија, Иран, Индија, Бразил, Мароко, Турска |
Каросерија и шасија | |
Класа | Мали аутомобил |
Каросерија | 4 врата – седан 5 врата – караван 2 врата – пикап |
Слични | сандеро, клио, симбол |
Погонски агрегат | |
Мотор | бензин 0.9, 1.0, 1.2, 1.4, 1.6 L дизел 1.5 L |
Степен преноса | 5 степена (мануелни) 5 степени (аутоматик) |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2630 (сед.), 2905 (карв.) I 2634 II |
Дужина | 4288 (сед.), 4473 (карв.) I 4346 (сед.), 4492 (карв.) II |
Ширина | 1740 I 1733 II |
Висина | 1534 (сед.), 1640 (карв.) I 1517 (сед.), 1550 (карв.) II |
Маса | 1090–1360 I 1049–1268 II |
Хронологија | |
Претходник | Дачија 1310 Дачија соленца |
Дачија логан (рум. Dacia Logan) је аутомобил који производи румунска фабрика аутомобила Дачија. Логан је мали породични аутомобил из Б сегмента произведен заједно од стране француског произвођача аутомобила Реноа и његове румунске подружнице Дачије 2004. године. Тренутно се производи друга генерација у фабрици аутомобила у Миовенију, у Румунији, као и у Реноовим фабрикама у Мароку, Бразилу, Турској, Русији, Колумбији, Ирану, Индији и Јужној Африци. На тржиштима Русије, Африке и Јужне Америке овај аутомобил је познат и као Рено логан. У Мексику се производи под Нисановим брендом као Нисан априо, а у Ирану као Рено тондар. У Индији носи назив Махиндра верито.[1] У Русији се караван верзија (MCV) производи као Лада ларгус.[2]
2008. године представљен је нови Дачијин аутомобил у хечбек верзији под називом Дачија сандеро, који је базиран на логану. Рено симбол треће генерације истоветна је верзија логана друге генерације, а продаје се на тржиштима централне и источне Европе, Латинске Америке и северне Африке.[3]
Историјат
[уреди | уреди извор]Идеја концепта логана, односно нискобуџетног малог аутомобила за тржишта у развоју, родила се приликом посете Русији тадашњег председника Реноа Луиса Швајцера који је том приликом приметио да се у истом ауто-салону технолошки назадне Ладе добро продају по цени од 6.000 €, док је продаја далеко модернијих Реноових аутомобила с ценом од 12.000 € слаба. Тада је постављен циљ производње модерног, поузданог и доступног аутомобила за 6.000 €. Касније је овај циљ ревидиран до 5.000 €.[4]
Прва генерација (2004–2012)
[уреди | уреди извор]Логан је резултат пројетка под називом X90, који је започет 1999. године након Реноове куповине Дачије. Развијен је у Реноовом техноцентру у близини Париза.[4] Први пут је представљен јуна 2004. године, а у септембру исте године се нашао на тржишту, заменивши тако старије моделе Дачију 1310, која је била базирана на Реноу 12 и Дачију соленцу. Развијен је на платформи коју користе трећа генерација Рено клио, као и Рено модус и Нисан микра. Осим платформе, од клија је преузет и мотор, предње вешање, управљач, задње кочнице и још много делова.
Рено у почетку није планирао продавати логана на тржиштима западне Европе, али је подстакнут успехом у јуну 2005. године почео продавати опремљенију верзију за око 7.500 €.[5]
Логан је 2005. године изабран за најбољи аутомобил године у организацији Аутобеста, од стране чланова жирија из 15 земаља централне и југоисточне Европе.[6] Јуна 2005. године логан је на Euro NCAP креш тестовима добио три од могућих пет звездица за безбедност.[7] Редизајн је урађен јула 2005. када добија нешто модернији дизајн.[8] Логан MCV, односно караван верзија, представљена је 2006. године на сајму аутомобила у Паризу. Редизајн је доживео 2008. те је његов изглед промењен у стилу Сандера, промењени су ентеријер и екстеријер. Данас се и обичан и рестилизовани Логан продају на Иранском тржишту под именом Рено Тондар 90.
Уграђивани су Реноови мотори, и то бензински 1.2 (75 КС), 1.4 (75 КС), 1.6 (87, 95, 98, 105 и 111 КС) и дизел мотори од 1.5 (68 и 86 КС). Мотор 1.2 се уграђивао од 2010. као замена за 1.4 који је укинут.
Друга генерација (2012–2020)
[уреди | уреди извор]Друга генерација логана откривена је 2012. године на сајму аутомобила у Паризу. Дели исти предњи крај као и друге елементе са другом генерацијом сандера, који је такође представљен на сајму у Паризу 2012. године.[9] Овај аутомобил је карактеристичнији од свог претходника, са једноставним бочним профилима, али веома израженим предњим крајем.[10] Караван верзија, која такође носи назив MCV, представљена је 2013. године на сајму аутомобила у Женеви.
Такође и друга генерација користи Реноове моторе, и ти бензински 1.0 (73 и 75 КС) 0.9 (90 КС), 1.2 (72 и 75 КС) и дизел мотори од 1.5 (75 и 90 КС). Бензинац 1.2 је укинут након редизајна 2018. а заменио га је 1.0 када је као опција уведен и турбобензинац 0.9 .
Трећа генерација (2020– )
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Логан I генерација, редизајн
-
Логан I генерација, караван
-
Логан II генерација
-
Логан II генерација редизајн
-
Логан II генерација, караван
-
Логан II генерација, караван
-
Нисан априо у Мексику
-
Рено логан у Русији
-
Лада ларгус
-
Рено симбол III у Турској
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mahindra Verito Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2015) (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ Łada Largus (језик: пољски), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ 2013 Renault Symbol revealed - rebadged Dacia Logan for Turkey (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ а б The Logan project (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ Logan arrives on Western European markets (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ AUTOBEST 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ 2009 Dacia Logan news, pictures, and information (језик: енглески), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ Noile Dacia Logan, Sandero Şi Sandero Stepway (језик: румунски), Приступљено 12. 2. 2015.
- ^ autoexclusive.rs (језик: српски), Приступљено 12. 2. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Б92: Дачија логан II (језик: српски)
- Netcarshow: Dacia Logan (2013) (језик: енглески)