Република пијанаца

С Википедије, слободне енциклопедије
Република пијанаца
Корице књиге Република пијанаца.jpg
Корице књиге Република пијанаца на српском језику
Настанак и садржај
Ориг. наслов酒国
АуторМо Јен
Земља Кина
Језиккинески
Жанрроман
Издавање
Датум
издавања

1992.

Република пијанаца (Република вина) (упрошћени кинески: 酒国; традиционални кинески: 酒國; пинјин: Jiǔguó) је сатирични роман Мо Јена из 1992. године. Роман истражује однос Кинеза и хране и пића и коментарише владину корупцију и ексцесе. На енглески га је превео Ховард Голдблат, а на српски Звонимир Баретић.

Радња[уреди | уреди извор]

Роман има две различите наративне нити, једна стандардне фикције која прати детектива, а друга низ писама између „Мо Јена“ - а и амбициозног аутора који је љубитељ његовог дела. Књига садржи десет поглавља; свако поглавље садржи неколико делова. Тема „детектив“ прати специјалног истражитеља Динг Гоуера, послатог у руралну Кину да истражи тврдње о канибализму. Нит „слова“ садржи писма која су разменили Ли Јитоу, амбициозни аутор, и „Мо Јен“, као и кратке приче које Ли Јитоу шаље „Мо Јену“. Како роман напредује, фокус се пребацује са стандардне наративне нити Динг Гоуер на нит Ли Јитоу / Мо Јен. Неки знакови се појављују у обе нити.

У овој сатири, писац нас води у измишљену провинцију савремене Кине, Земљу пића – у један покварен и нестварни свет испуњен древним празноверицама, гаргантуанским апетитима и надреалистичким догађајима.

Кад до власти стигну гласине да се чудан и неумерен гурманлук упражњава у главном граду Земље пића (назване тако због запањујућих количина алкохола које се у њој производе и конзумирају), из престонице шаљу прекаљеног полицијског инспектора Динга Гоуера да утврди истину.[1]

Ликови[уреди | уреди извор]

Пријем[уреди | уреди извор]

Роман Република пијанаца добила је готово једногласну похвалу западних књижевних критичара. Phillip Gabone из The New York Times написао је: „ Република вина је фантастична постмодернистичка мешавина која посуђује елементе из кунг фу романа, детективских трилера, традиционалних кинеских прича о натприродном, америчког вестерна и магичне реалистичке фикције. Неки читаоци могу открити, како Мо каже за једну од студентских прича, да овај роман пати од „превише лабаве организације и релативног недостатка ауторске уздржаности“, али то се не може порећи у његовим супротстављањима стравичног и комичног, лирског и скатолошки, Мо се зафркава у кинеском постмаоовском реформском добу, истовремено пуштајући кључни криве за изгубљену душу своје земље. “ [2] [3]

Књижевни часопис Publishers Weekly похвалио је писање романа Мо Јена, да „обликује сложену, самосвесну наративну структуру пуну одјека и размишљања. Роман све више постаје фебрилнији у тону, са прожимајућим, упечатљивим сликама и дивљим маштовитим дигресијама које кумулативно откривају огроман опсег његове визије. [4] [5]

Издање на српском језику[уреди | уреди извор]

Роман Република пијанаца на српском језику објавила је издавачка кућа "PortaLibris" 2013. године. Са кинеског језика роман је превео Звонимир Баретић.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јан, Мо (2013). Република пијанаца. Београд: PortaLibris. ISBN 978-86-7818-149-8. 
  2. ^ Gambone, Philip. „The Republic of Wine”. The New York Times. Приступљено 19. 12. 2016. 
  3. ^ Wallace, Richard. „Ambitious `Republic of Wine' is intoxicating”. The Seattle Times. Приступљено 19. 12. 2016. 
  4. ^ „The Republic of Wine”. Publishers Weekly. Приступљено 19. 12. 2016. 
  5. ^ „The Republic of Wine”. Kirkus Reviews. Приступљено 21. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]