Ринко Голубовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ринко Голубовић
Ринко Голубовић на ТВ Сарајево током 1980-их
Лични подаци
Датум рођења(1950{{month}}{{{day}}})1950.
Место рођењаБањалука, ФНРЈ
Новинарски рад
Активни период1969–2015.
РадиоРадио Сарајево, Радио Брод (Droit de parole), Радио Алфа (Ванкувер)
ТелевизијаТелевизија Сарајево, ТВСА

Ринко Голубовић (Бањалука, 1950) чувени је југословенски и босанскохерцеговачки радиотелевизијски спикер, водитељ, новинар и уредник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ринко Рино Голубовић је рођен у Бањалуци 1950. године. Отац му је био родом из Бугојна.[1] Рођен је у згради која је данас сједиште бањалучке градске управе, јер је његова мајка, рођена Сарајка,[2] након завршене гимназије премјештена на рад у Бањалуку. Живјели су у поткровљу општине, а потом су, почетком шездесетих, добили стан у насељу Обилићево (тадашњи Мејдан),[3] у близини Зеленог моста.[4] Мајка му је била општинска службеница, а отац му је био директор бањалучког предузећа Јелшинград.[3] Имао је и брата.[5] Као дијете, Ринко је побјеђивао на квизовима које је организовао тадашњи Радио Загреб. Прва два разреда ишао је у Основну школу „Змај Јова Јовановић”.[1] Завршио је Основну школу „Касим Хаџић” на Обилићеву.[6] Као дјечак од 12-13 година, глумио је у бањалучком Народном позоришту у представи Lucy Crown Ирвина Шоа, у режији Страхиње Петровића, скупа са Фрањом Мајетићем и Жижом Мажар.[4]

Након завршене средње архитектонске школе,[7] уписао је архитектуру у Сарајеву и у међувремену, међу 600 кандидата, био је примљен на Радио Сарајеву као спикер.[8] Потом је провео двије године на Факултету политичких наука, као и годину дана на Филозофском факултету.[1] На Природно-математичком факултету у Сарајеву, дипломирао је географију 1980. године, на тему Географско-привредне карактеристике Лијевча Поља,[9] и добио звање дипломираног географа.[2] Цио радни вијек је провео у новинарству. Новинарским и спикерским посалом почео је да се бави 1969. године на Радио Сарајеву, а наставио је 1973. године на Телевизији Сарајево.[10] Од 1974. године бави се новинарством у разним радио и телевизијским пројектима као новинар, сарадник и водитељ. Окушао се у свим подручјима новинарства. Био је спикер, водитељ и уредник у различитим емисијама, од информативног до ревијалног карактера.[2] Био је водитељ сарајевског квиза Пут у средиште знања[5] (средином 1980-их),[11] емисије Знање имање (током 1970-их),[12] те музичких фестивала Мали шлагер и Велики шлагер.[4] Године 1980, на Телевизији Сарајево, смрт Јосипа Броза објавио је Ринко Голубовић.[5][1]

Прве три године грађанског рата у БиХ Ринко је новинар на терену и у студију. Године 1995. уредник је информативног програма за избјеглице Радио Брод (Droit de parole), са сједиштем у Барију и Паризу. Пут га потом води у Ванкувер (у Канаду), гдје је живио од 1996. до 2001. године[4][11] и гдје је 1998. године успоставио програм Радија Алфа[4] за људе с простора бивше Југославије који су тамо нашли уточиште. Од 2001. ради у Радију Слободна Европа.[10][13][14] Голубовић се враћа у Сарајево у редакцију Радија Слободна Европа, као новинар и уредник. Уз остало, уређује и води Отворени парламент – сарадња РСЕ, БХТ1 и ОЕБС-а.[15] Једно вријеме је запослен на ТВСА (Телевизији Кантона Сарајево),[2] одакле је пензионисан[16] 2015. године, када је напунио 65 година старости. Након пензије наставља радити хонорарно.[17] Такође, као предавач, држи курсеве и радионице из области говорништва.[18][11]

Радио је за многе медијске куће, а остаће упамћен по бројним успјешним пројектима (информативне емисије, колажне емисије, документарна остварења, економско-пропшагандни програм) које је обиљежио својим упечатљивим гласом. Јавност у бившој Југославији памтиће га, уз Душка Ољачу и Мидхата Паравлића, као једног од најбољих спикера Телевизије Сарајево.[15]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је и има потомство.[5] Син му живи на Карибима.[8] Родитељи Ринка Голубовића су током рата отишли у Ријеку, а након рата вратили су се у Бањалуку,[6] гдје су и умрли.[4]

Прије рата имао је агенцију за истраживање политичког мњења,[6] прву у БиХ, а другу у СФРЈ, коју је основао 1988. године.[12] Вјенчани је кум Зорана Капетановића.[18]

У слободно вријеме Ринко је волио играти шах, па је тако забиљежено да је једном приликом побиједио чувеног југословенског шаховског мајстора Димитрија Бјелицу.[15]

Живи у Пофалићима, у Сарајеву. Био је члан је Демократске фронте Жељка Комшића.[19] Изјашњава се као Босанац.[20][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Rinko Golubović u emisiji “Moje drugo ja” | By Kalman RadioFacebook (на језику: српски), Приступљено 2024-03-19 
  2. ^ а б в г Uvijek aktuelno - Rinko Golubovic 21.04.2015 (на језику: српски), Приступљено 2024-03-04 
  3. ^ а б Rinko Golubović gost emisije "Moje drugo ja" 23.03. u 22 sata | Rinko Golubović gost emisije "Moje drugo ja" 23.03.2019. u 22 sata @Golubovic Rinko | By Kalman RadioFacebook (на језику: малајски), Приступљено 2024-03-03 
  4. ^ а б в г д ђ Radio Federacije BiH: Naši ljudi - Rinko Golubović | Radio Federacije BiH: Naši ljudi (27.12.2019.) - Rinko Golubović Gost Radija Federacije Bosne i Hercegovine u emisiji 'Naši ljudi' je Rinko Golubović... | By Žuti kartonFacebook (на језику: српски), Приступљено 2024-03-19 
  5. ^ а б в г д Šarmer radijskog etera Rinko Golubović u emisiji „Iz ženskog ugla“ - 29.10.2020. (на језику: српски), Приступљено 2024-03-04 
  6. ^ а б в N1 podcast Jedan sat: Gost Rinko Golubović (на језику: српски), Приступљено 2024-03-03 
  7. ^ Zaimović, Aldina. „Rinko Golubović: Dobar glas 50 godina se čuje”. azra.ba. 
  8. ^ а б Velika imena malih ekrana: Rinko Golubović (на језику: српски), Приступљено 2024-03-03 
  9. ^ Стојановић, Биљана (2017). [chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://pmf.unsa.ba/wp-content/uploads/2021/02/BIBLIOGRAFIJA-GEOGRAFIJE1.pdf „БИБЛИОГРАФИЈА ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА, МАГИСТАРСКИХ, МАСТЕР И ДИПЛОМСКИХ РАДОВА ОДБРАЊЕНИХ НА ОДСЈЕКУ ЗА ГЕОГРАФИЈУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У САРАЈЕВУ У ПЕРИОДУ 1954-2016. ГОДИНЕ”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). pmf.unsa.ba. Приступљено 3. март 2024. 
  10. ^ а б „Pet decenija novinarske karijere Rinka Golubovića: Voditelj, spiker i učitelj”. radiosarajevo.ba (на језику: хрватски). 2019-11-18. Приступљено 2024-03-03. 
  11. ^ а б в N1 podcast Jedan sat: Gost Rinko Golubović (на језику: српски), Приступљено 2024-03-19 
  12. ^ а б Rinko Golubović: Ljudi danas ne znaju kakve su novinarske veličine Budo Vukobrat i Hamza Bakšić (на језику: српски), Приступљено 2024-03-19 
  13. ^ „Rinko Golubović - Biografija autora RFE - Radio Slobodna Evropa - stranica 8”. www.slobodnaevropa.org (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-03-03. 
  14. ^ „Rinko Golubović - Biografija autora RFE - Radio Slobodna Evropa - stranica 6”. www.slobodnaevropa.org (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-03-03. 
  15. ^ а б в „Rinko, Boro, Džeri”. radiosarajevo.ba (на језику: хрватски). 2019-11-29. Приступљено 2024-03-03. 
  16. ^ Rinko Golubović: Mi smo vijest o Olimpijadi objavili pije nego Tanjug, što je bilo nezamislivo (на језику: српски), Приступљено 2024-03-04 
  17. ^ Rinko Golubović (novinar) i Dejan Kerleta (direktor BH radija 1) o 78.godišnjici Radiotelevizije BiH (на језику: српски), Приступљено 2024-03-04 
  18. ^ а б Rinko Golubović o 50 godina rada u novinarstvu (на језику: српски), Приступљено 2024-03-19 
  19. ^ [chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.izbori.ba/Documents/Lok_Izbori_2016/Politicki_subjekti/Pregled_ovjerene_liste_za_web-bos.pdf „ОВЈЕРЕНЕ КАНДИДАТСКЕ ЛИСТЕ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА 2016. ГОДИНЕ”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). www.izbori.ba. 2016. 
  20. ^ „Rinko Golubović: Sramite se, kako se usuđujete poigravati s Bogićem Bogićevićem”. radiosarajevo.ba (на језику: хрватски). 2021-03-24. Приступљено 2024-03-03. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ринко_Голубовић&oldid=27500863”