Роман Унгерн фон Штернберг
| Роман Унгерн фон Штернберг | |
|---|---|
Унгерн-Штернберг у монголској јеленској униформи са руским орденом Светог Георгија 4. класе | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Nikolai Robert Maximilian Freiherr von Ungern-Sternberg |
| Датум рођења | 10. јануар 1886. |
| Место рођења | Грац, Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. септембар 1921. (35 год.) |
| Место смрти | Новониколајевск, Руска СФСР |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Војска | Руска императорска армија Бела гарда |
| Чин | генерал-пуковник |
| Командант | командант Азијске коњичке дивизије |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Руски грађански рат |
Роман Фјодорович фон Унгерн-Штернберг (рус. Рома́н Фёдорович фон У́нгерн-Ште́рнберг; 10. јануар 1886 — 15. септембар 1921), рођен као Николај Роберт Максимилијан Фрајхер фон Унгерн-Штернберг, био је руски барон и белогардејски генерал у Руском грађанском рату, а затим независни војсковођа који је ратовао у Монголији против Кине.
Живот
[уреди | уреди извор]Рођен је у имућној породици 10. јануара 1886. године у Грацу. Припадао је немачкој мањини Руске Империје. Учествовао је у Првом светском рату.

Унгерн је био ултраконзервативни монархиста и антикомуниста који је тежио обнови руске монархије после Руске револуције и оживљавању Монголског царства под влашћу Богд-кана. Његова привлачност према вађрајана будизму и ексцентричан, често насилан однос према непријатељима и сопственим људима дали су му надимак „Луди барон“ или „Крвави барон“.
Унгерн је у фебруару 1921. на челу азијске коњичке дивизије протерао кинеске трупе из Монголије и обновио монархијску моћ Богд-кана. Током петомесечне окупације спољне Монголије, Унгерн је увео диктатуру над главним градом Улан Батором, страхом, застрашивањем и бруталним насиљем над својим противницима, посебно бољшевицима. У јуну 1921. године наставио је инвазију на источни Сибир да би подржао анти-бољшевичке побуне и покренуо инвазију против Црвене армије и Монголије. Та акција довела је до његовог пораза и заробљавања два месеца касније. Њега је заробила Црвена армија, а месец дана касније суђено му је за контрареволуцију у Новониколајевску. После шесточасовног показног суђења проглашен је кривим, а 15. септембра 1921. године погубљен.[1][2]
Одликовања
[уреди | уреди извор]| Награда или одликовање | додељује | |
|---|---|---|
| Орден Светог Георгија | ||
| Орден Светог Владимира | ||
| Орден Свете Ане | ||
| Орден Светог Станислава | ||
| Медаља "У знак сећања на руско-јапански рат" | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Danforth, Nick (2016-02-02). „ISIS, Explained by a Maniacal Buddhist Warlord”. The Atlantic (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-18.
- ^ Јегоров, Олег. „Неустрашив и бруталан: Барон Фон Унгерн, последњи руски кан”. rs.rbth.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 2020-11-18.