Пређи на садржај

Ингемар Стенмарк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ингемар Стенмарк
Лични подаци
Датум рођења(1956-03-18)18. март 1956. (69 год.)
Место рођењаЈоеше, Шведска
Држављанствошведско
Информације о каријери
Дисциплинеслалом, велеслалом
Олимпијске игре
Учешћа3
Медаље3 (2 златне, 1 бронзана)
Светско првенство
Учешћа8
Медаље4 (3 златне, 1 сребрна)
Светски куп
Сезоне16
Победе86
Подијуми155
Велики кристални глобус3
Мали кристални глобус16 (8 у велеслалому, 8 у слалому)
Ажурирано: 20. март 2015.
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1980. Лејк Плесид слалом
Златна медаља — прво место 1980. Лејк Плесид велеслалом
Бронзана медаља — треће место 1976. Инзбрук велеслалом
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1978. Гармиш-Партенкирхен велеслалом
Златна медаља — прво место 1978. Гармиш-Партенкирхен слалом
Златна медаља — прво место 1982. Шладминг слалом
Сребрна медаља — друго место 1982. Шладминг велеслалом

Јан Ингемар Стенмарк (швед. Jan Ingemar Stenmark) је бивши шведски алпски скијаш. Сматра се једним од најбољих шведских спортиста свих времена као и најбољим слаломашем и велеслаломашем икада.[1]

Стенмарк је рођен у покрајини Лапонији. Почео је да скија као петогодишњи дечак а први пут је победио на неком националном такмичењу када је имао осам година.

Рекорди

[уреди | уреди извор]

Стенмарк је рекордер по броју победа у Светском купу, победио је на 86 трка, док је следећи на ранг листи Херман Мајер са 54 победе. Све победе је остварио у слалому и велеслалому. Ретко се такмичио у спусту и комбинацији а супервелеслалом се појавио када је он био при крају каријере. Стенмарк и даље има рекорд за највећу маргину победе у алпској трци Светског купа: 4,06 секунди испред другопласираног Бојана Крижаја у Јасни 4. фебруара 1979. Стенмарк је био познат као тих шампион, са кратким, али љубазним одговорима на питања медија.[1][2][3]

На Светском првенству 1978. у Гармиш-Партенкирхену, Западна Немачка, Стенмарк је победио у слалому за две трећине секунде и велеслалому за више од две секунде,[2] и успешно је одбранио обе светске титуле на Зимским олимпијским играма 1980. у Лејк Плациду, које су се такође рачунале као светска првенства. На следећим такмичењима 1982. у Аустрији, имао је подстандардну прву вожњу у велеслалому и био је надмашен од стране Американца Стева Махра, те је морао да се задовољи сребром.[4][5][6] Стенмарк је победио у слалому и постао први који је освојио исту титулу на три узастопна светска првенства.[7] Са 25 година, то је била његова последња медаља на великом такмичењу.

На Олимпијским играма у Сарајеву није могао да учествује јер је имао статус професионалца, па самим тим није бранио златне медаље освојене 1980. у Лејк Плесиду.[8] Учешће је такоже онемогућено Хани Венцелу из Лихтенштајна; обојица су освојили двострука злата 1980. године.[9][10] Четири године касније му је дозвољено да се такмичи на Олимпијским играма у Калгарију,[3][11] али је прошао свој врхунац и није освојио медаљу (међутим, имао је најбржу другу вожњу у слаломском такмичењу). Повукао се из такмичења у Светском купу на крају сезоне 1989. у марту, неколико дана пре свог 33. рођендана.[12]

Остало

[уреди | уреди извор]

У периоду од 1976. до 1978, када је био победник Светског купа, заједно са тенисером Бјерном Боргом постао је национална икона у Шведској.[1] То није промењено ни његовим пресељењем у Монако због нижих пореских стопа.[3][8] Са 40 година освојио је првенство Шведске Суперстарс 1996.[13] Он је преживео земљотрес у Индијском океану 26. децембра 2004. током боравка у Тајланду. Године 2015, био је играч на Let's Dance 2015, где се удружио са професионалном плесачицом Сесилијом Ерлинг.[14]

Освојени кристални глобуси

[уреди | уреди извор]
Сезона Дисциплина
1975. Велеслалом
1975. Слалом
1976. Укупно
1976. Велеслалом
1976. Слалом
1977. Укупно
1977. Велеслалом
1977. Слалом
1978. Укупно
1978. Велеслалом
1978. Слалом
1979. Велеслалом
1979. Слалом
1980. Велеслалом
1980. Слалом
1981. Велеслалом
1981. Слалом
1983. Слалом
1984. Велеслалом

Победе у Светском купу

[уреди | уреди извор]
Датум Место Трка
17. децембар 1974. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом
12. јануар 1975. Швајцарска Венген Слалом
23. фебруар 1975. Јапан Наеба Велеслалом
2. март 1975. Канада Гарибалди Велеслалом
13. март 1975. Сједињене Америчке Државе Сан Вели Велеслалом
15. децембар 1975. Италија Штерцинг Слалом
11. јануар 1976. Швајцарска Венген Слалом
24. јануар 1976. Аустрија Кицбил Слалом
27. јануар 1976. Њемачка Цвизел Велеслалом
7. март 1976. Сједињене Америчке Државе Копер Маунтин, САД Слалом
14. март 1976. Сједињене Америчке Државе Аспен Слалом
3. јануар 1977. Швајцарска Лакс Слалом
10. јануар 1977. Њемачка Берхтесгаден Слалом
16. јануар 1977. Аустрија Кицбил Слалом
23. јануар 1977. Швајцарска Венген Слалом
6. фебруар 1977. Аустрија Санкт Антон Слалом
6. март 1977. Сједињене Америчке Државе Сан Вели Велеслалом
18. март 1977. Норвешка Вос Слалом
20. март 1977. Шведска Оре Слалом
21. март 1977. Шведска Оре Велеслалом
25. март 1977. Шпанија Сијера Невада Велеслалом
10. децембар 1977. Француска Вал д'Изер Велеслалом
13. децембар 1977. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом
14. децембар 1977. Италија Мадона ди Кампиљо Велеслалом
5. јануар 1978. Њемачка Оберштауфен Слалом
8. јануар 1978. Њемачка Цвизел Велеслалом
9. јануар 1978. Швајцарска Цвизел Слалом
18. март 1978. Швајцарска Ароза Велеслалом
9. децембар 1978. Аустрија Шладминг Велеслалом
21. децембар 1978. Словенија Крањска Гора Слалом
22. децембар 1978. Словенија Крањска Гора Велеслалом
7. јануар 1979. Француска Куршевел Велеслалом
16. јануар 1979. Швајцарска Аделбоден Велеслалом
23. јануар 1979. Аустрија Штајнах Велеслалом
4. фебруар 1979. Чешка Јасна (место) Велеслалом
10. фебруар 1979. Шведска Оре Велеслалом
11. фебруар 1979. Шведска Оре Слалом
4. март 1979. Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид Велеслалом
12. март 1979. Сједињене Америчке Државе Хевенли Вели Велеслалом
17. март 1979. Јапан Фурано Слалом
19. март 1979. Јапан Фурано Слалом
8. децембар 1979. Француска Вал д'Изер Велеслалом
11. децембар 1979. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом
12. децембар 1979. Италија Мадона ди Кампиљо Велеслалом
21. јануар 1980. Швајцарска Аделбоден Велеслалом
27. јануар 1980. Француска Шамони Слалом
27. фебруар 1980. Сједињене Америчке Државе Вотервил Вели Слалом
1. март 1980. Канада Мон Сент Ан Велеслалом
10. март 1980. Италија Кортина д'Ампецо Слалом
11. март 1980. Италија Кортина д'Ампецо Велеслалом
13. март 1980. Аустрија Салбах-Хинтерглем Велеслалом
15. март 1980. Аустрија Салбах-Хинтерглем Слалом
9. децембар 1980. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом
10. децембар 1980. Италија Мадона ди Кампиљо Велеслалом
6. јануар 1981. Француска Морзин Велеслалом
18. јануар 1981. Аустрија Кицбил Слалом
26. јануар 1981. Швајцарска Аделбоден Велеслалом
1. фебруар 1981. Аустрија Санкт Антон Слалом
2. фебруар 1981. Аустрија Шладминг Велеслалом
8. фебруар 1981. Норвешка Осло Слалом
11. фебруар 1981. Норвешка Вос Велеслалом
14. фебруар 1981. Шведска Оре Велеслалом
9. јануар 1982. Француска Морзин Велеслалом
12. јануар 1982. Њемачка Бад Висе Слалом
17. јануар 1982. Аустрија Кицбил Слалом
19. јануар 1982. Швајцарска Аделбоден Велеслалом
9. фебруар 1982. Аустрија Кирхберг Велеслалом
14. децембар 1982. Италија Курмајор Слалом
23. јануар 1983. Аустрија Кицбил Слалом
11. фебруар 1983. Француска Мархштајн Слалом
13. фебруар 1983. Њемачка Тотнау Велеслалом
26. фебруар 1983. Шведска Јеливаре Велеслалом
13. децембар 1983. Италија Курмајор Слалом
20. децембар 1983. Италија Мадона ди Кампиљо Слалом
10. јануар 1984. Швајцарска Аделбоден Велеслалом
17. јануар 1984. Швајцарска Парпан Слалом
23. јануар 1984. Аустрија Кирхберг Велеслалом
4. фебруар 1984. Бугарска Боровец Велеслалом
7. март 1984. Сједињене Америчке Државе Вејл Велеслалом
15. децембар 1985. Италија Алта Бадија Велеслалом
25. јануар 1986. Аустрија Санкт Антон Слалом
27. фебруар 1986. Норвешка Хемседал Велеслалом
18. март 1986. Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид Велеслалом
29. новембар 1986. Италија Сестријере Слалом
14. фебруар 1987. Француска Мархштајн Слалом
19. фебруар 1989. Сједињене Америчке Државе Аспен Велеслалом

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Farber, Michael (18. 2. 1980). „Ingemar Stenmark seeks fast way down – and out”. Montreal Gazette. стр. 18. 
  2. ^ а б Johnson, William Oscar (13. 2. 1978). „Whipping the cream of the crop”. Sports Illustrated. стр. 22. 
  3. ^ а б в Montgomery, Paul L. (10. 1. 1988). „Stenmark, at 31, is proving he can still tack slalom”. The New York Times. Приступљено 2. 4. 2014. 
  4. ^ „Steve Mahre takes giant slalom gold at World Alpine Ski Championship”. Bend (OR) Bulletin. UPI. 3. 2. 1982. стр. D3. 
  5. ^ Dobbin, Winsor (4. 2. 1982). „Steve Mahre steps from shadow”. Spokesman-Review. Associated Press. стр. 27. 
  6. ^ Johnson, William Oscar (13. 2. 1982). „One Mahre time for America”. Sports Illustrated. стр. 22. 
  7. ^ „Stenmark takes gold”. Spokesman-Review. Associated Press. 8. 2. 1982. стр. 17. 
  8. ^ а б „Stenmark ruled ineligible to ski in Winter Olympics”. Eugene Register-Guard. 29. 10. 1983. стр. 3C. 
  9. ^ „Ski stars banned from Olympics”. Ottawa Citizen. Reuters. 26. 11. 1983. стр. 71. 
  10. ^ „Ruling slaps Stenmark”. Bend (OR) Bulletin. UPI. 7. 11. 1983. стр. D-4. 
  11. ^ „Stenmark, Girardelli cleared to compete”. Spokesman-Review. Associated Press. 11. 12. 1987. стр. 39. 
  12. ^ „Skiing: Stenmark retires”. Lewiston (ME) Daily Sun. Associated Press. 11. 3. 1989. стр. 22. 
  13. ^ „Swedish Superstars”. The Superstars. Приступљено 2. 4. 2014. 
  14. ^ Engman, Pascal (4. 2. 2015). „Ingemar Stenmarks tuffa start i Let's dance” [Ingemar Stenmark's tough start in Let's dance]. www.expressen.se. Expressen. Приступљено 17. 4. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ингемар Стенмарк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ингемар_Стенмарк&oldid=30549340”