Северна Земља
 Положај архипелага Северна Земља | |
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Координате | 79° 30′ 00″ С; 97° 45′ 00″ И / 79.500° С; 97.750° И |
| Површина | 37.000 km2 |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Становништво | 0 (2010) |
| Густина ст. | 0 стан./km2 |
Северна Земља (рус. Се́верная Земля́) је руски архипелаг у Северном леденом океану. Налази се северно од полуострва Тајмир у Сибиру. Северна Земља раздваја Карско море на западу од Лаптевског мора на истоку. Укупна површина архипелага је 37.000 km². Острва административно припадају Краснојарском крају, али су ненасељена изузев истраживачке базе.
Истраживачи су први пут приметили ово копно 22. августа 1913.[1] Дали су му име Земља цара Николаја II, које је совјетска власт 1926. променила у Северна Земља. Прва мапа острва је израђена 1933. У совјетско време постојао је велики број истраживачких станица на различитим локацијама, али тренутно у Северној земљи нема становника, осим Прима поларне станице[2] код рта Баранов.[3]
Највећи глечер у Руској Федерацији, глечер Академије наука, налази се у Северној земљи. Архипелаг је такође значајан у вези са текућим вишегодишњим падом леда на Арктику. До недавно, лед је спајао острва са Евроазијом, чак и у својој најмањој величини током касне летње сезоне топљења, блокирајући Североисточни пролаз између Атлантика и Пацифика. До касног лета 2012. године, међутим, постојани лед је достигао рекордно низак обим и отворена вода се појавила на југу архипелага.[4]
Главна острва[уреди | уреди извор]
- Острво Октобарске револуције (14.170 km²)
- Острво бољшевика (11.312 km²)
- Острво комсомолца (9.006 km²)
- Острво пионира (1.527 km²)
Географија[уреди | уреди извор]
Северна земља обухвата четири велика острва – Октобарску револуцију, Бољшевик, Комсомолец и Пионир – и око 70 мањих острва, која покривају укупну површину од око 37.000 km2 (14.300 sq mi). Од полуострва Тајмир одваја га мореуз Вилкицки.[5] Комсомолец је одвојен од најсеверније тачке Канаде, Кејп Колумбија, мање од 2000 km.
Четири главна острва су углавном залеђена, Октобарска револуција, Комсомолец и Пионир, као и мање острво Шмит на северозападној граници. Подручје са глечером на Бољшевику, најјужнијем главном острву групе, покрива око четвртине његове копнене површине. Најјужнија тачка Северне земље је рт Неупокојев на југозападном крају Бољшевичког острва.[6] Највиша тачка архипелага је 965 m (3.166 ft) висока планина Карпински, врх глечера Карпински, ледене куполе на острву Октобарске револуције. Теснац Црвене армије одваја острво Комсомолец од острва Октобарске револуције а шири мореуз Шкокалског Бољшевичко острво од острва Октобарске револуције. Оба мореуза спајају Карско море на западу са Лаптевским морем на истоку.[7]
Овај архипелаг обухвата северне границе Карског мора на његовим западним обалама, заједно са Новом Земљом, која се налази отприлике 1.000 km (620 mi) на југозападу. Велике реке Об и Јенисеј, између осталих, теку са југа у ово рубно морско подручје Арктичког океана, са својим обилним водама које доприносе клими са релативно високим падавинама упркос преовлађујућим екстремно хладним температурама на високој географској ширини. Лаптевско море, где моћна река Лена непрестано шири своју велику делту, лежи источно од Северне земље. Топографски рељеф архипелага је прилично гладак, са неопротерозојским и палеозојским седиментним сукцесијама које доминирају у његовој геологији темељних стена.[8]
Глечери[уреди | уреди извор]
Глечери у архипелагу имају карактеристичан облик куполе са континуирано опадајућом површином према својим ивицама. Ледене литице се налазе само у подножју. Места где глечери допиру до мора доприносе формирању санти леда. Најактивнији фронтови глечера су источна страна глечера Академије наука у заливу Кренкел, као и његова јужна страна. Још један прилично активан глечер је глечер Русанов на острву Октобарске револуције са крајњом линијом у фјорду Матусевич.[9]
Главна острва[уреди | уреди извор]
Октобарска револуција[уреди | уреди извор]
Острво Октобарске револуције (рус. Остров Октябрьской Революции) је највеће острво групе Северна земља на руском Арктику.
Површина овог острва је процењена на 14.170 km2 (5.470 sq mi), што га чини 59. највећим острвом на свету.[10] Оно се уздиже до висине од 965 m (3.166 ft) на планини Карпински. Пола острва је прекривено глечерима који сежу у море. У деловима слободним од леда вегетација је пустињска или тундра. Острво је први пут истражила и именовала експедиција Г.А. Ушаков и Николај Н. Урванцев 1930–32.[11]
Острво Октобарске револуције има пет куполастих ледених капа; у смеру казаљке на сату од севера, оне се зову: Русанов, Карпински, Универзитет, Вавилов и Албанов.[12] Метеоролошка станица Вавилов је радила од 1974. до 1988. године на северном делу Вавиловске ледене капе.[13] Остале мање ледене капе на острву укључују глечер Маљутка. Река Подемнаја и река Бољшаја се уливају на северозапад између глечера Вавилов и Албанов, а реке Бедоваја и Обривистаја се уливају на север између Албанова и Русанова.[14] На овом острву се налазе велики фјорд Матусевич и мањи фјорд Марат. Рт Октобар се налази у северном делу острва окренутом према мореузу Црвене армије.[15]
Бољшевик[уреди | уреди извор]
Бољшевичко острво (рус. о́стров Большеви́к) је најјужније и друго по величини острво у групи, које се налази преко Шокалског мореуза од острва Октобарске револуције. Површина овог острва процењена је на 11.312 km2 (4.370 sq mi).
Бољшевичко острво је планинско, достиже висину од 935 m (3.068 ft). У њему се налази арктичка база по имену Прима[16] у близини рта Баранов.[17]
Бољшевичко острво је релативно мање залеђено од осталих острва Северне земље. Само око 30% острва је покривено глечерима, док обалске равнице имају ретку вегетацију маховине и лишајева. Лењинградски глечер, глечер Семјонов-Тјан-Шански, глечер Кропоткин, глечер Мушкетов и глечер Аеросјомки налазе се у унутрашњости острва и не допиру до мора.[18]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима Северне Земље је стално хладна и сува (Кепен ET на граници са EF),. Средња годишња температура је −16 °C, а средња годишња количина падавина 420 mm. Средња месечна температура иде од −29 °C у фебруару до −0.5 °C у јулу.[13]
| Клима Метеоролошке станицеа Голомјани | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 0,1 (32,2) |
−1,1 (30) |
0,4 (32,7) |
1,0 (33,8) |
3,2 (37,8) |
8,3 (46,9) |
13,3 (55,9) |
10,0 (50) |
5,8 (42,4) |
4,0 (39,2) |
0,8 (33,4) |
0,2 (32,4) |
13,3 (55,9) |
| Максимум, °C (°F) | −23,5 (−10,3) |
−24,2 (−11,6) |
−23,3 (−9,9) |
−16,6 (2,1) |
−7,2 (19) |
−0,1 (31,8) |
1,9 (35,4) |
1,4 (34,5) |
−1,7 (28,9) |
−8,8 (16,2) |
−17,3 (0,9) |
−21,9 (−7,4) |
−11,77 (10,8) |
| Просек, °C (°F) | −27,0 (−16,6) |
−27,7 (−17,9) |
−26,8 (−16,2) |
−19,9 (−3,8) |
−9,6 (14,7) |
−1,5 (29,3) |
0,7 (33,3) |
0,2 (32,4) |
−3,3 (26,1) |
−11,4 (11,5) |
−20,6 (−5,1) |
−25,3 (−13,5) |
−14,35 (6,18) |
| Минимум, °C (°F) | −30,5 (−22,9) |
−31,1 (−24) |
−30,3 (−22,5) |
−23,1 (−9,6) |
−11,9 (10,6) |
−2,8 (27) |
−0,4 (31,3) |
−1,0 (30,2) |
−4,9 (23,2) |
−14,0 (6,8) |
−23,8 (−10,8) |
−28,6 (−19,5) |
−16,87 (1,65) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −48,4 (−55,1) |
−47,2 (−53) |
−50,7 (−59,3) |
−41,8 (−43,2) |
−29,6 (−21,3) |
−14,7 (5,5) |
−5 (23) |
−12 (10) |
−21,1 (−6) |
−35,7 (−32,3) |
−42,8 (−45) |
−48 (−54) |
−50,7 (−59,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 11,1 (0,437) |
8,1 (0,319) |
8,7 (0,343) |
8,3 (0,327) |
7,7 (0,303) |
14,0 (0,551) |
23,2 (0,913) |
24,4 (0,961) |
22,1 (0,87) |
14,5 (0,571) |
10,0 (0,394) |
10,0 (0,394) |
162,1 (6,383) |
| Дани са падавинама | 15 | 14 | 15 | 13 | 20 | 19 | 17 | 19 | 21 | 20 | 14 | 15 | 202 |
| Дани са кишом | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 10 | 9 | 4 | 0 | 0 | 22 |
| Дани са снегом | 15 | 14 | 15 | 13 | 19 | 17 | 9 | 12 | 17 | 20 | 14 | 15 | 180 |
| Извор #1: Météo climat stats (Averages and Extremes, Excluding July record high)[19] Roshydromet (July record high)[20] | |||||||||||||
| Извор #2: Weather Reports (Average rainy and snowy days)[21] | |||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Barr, William (1975). „Severnaya Zemlya: The Last Major Discovery”. Geographical Journal. 141 (1): 59—71. JSTOR 1796946. doi:10.2307/1796946.
- ^ „Фотогалерея: 2004 - "Полярное Кольцо" Местонахождение: 17 мая, Северная Земля, о. Большевик, м. Баранова, п/ст Примах”. ec-arctic.ru.
- ^ De Korte, J.; Volkov, A.E.; Gavrilo, M.V. (1. 1. 1995). „Bird Observations in Severnaya Zemlya, Siberia”. Arctic. 48 (3): 222—234. CiteSeerX 10.1.1.560.4897
. JSTOR 40511657. doi:10.14430/arctic1244. ProQuest 197714801.
- ^ Arctic Sea Ice Shrinks To New Low In Satellite Era Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2022) Retrieved on 27 August 2012.
- ^ GEO_099_121.pdf. (PDF) . Retrieved on 19 October 2010.
- ^ „Mys Neupokoyeva”. Mapcarta. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ „Proliv Shokal'skogo”. Mapcarta. Приступљено 23. 11. 2016.
- ^ Lorenz, Henning; Männik, Peep; Gee, David; Proskurnin, Vasilij (мај 2008). „Geology of the Severnaya Zemlya Archipelago and the North Kara Terrane in the Russian high Arctic”. International Journal of Earth Sciences. 97 (3): 519—547. Bibcode:2008IJEaS..97..519L. S2CID 129054785. doi:10.1007/s00531-007-0182-2.
- ^ „Kapustin-Arctica Antarctica philatelia”. archive.org. 31. 7. 2002. Архивирано из оригинала 31. 7. 2002. г.
- ^ „Scholarly Resources for Learning and Research | Gale”. www.gale.com.
- ^ "Октябрьской Революции Остров" Great Soviet Encyclopedia
- ^ „"Severnaya Zemlya" OceanDots.com”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2010.
- ^ а б Bassford, Robin; Siegert, Martin; Dowdeswell, Julian; Oerlemans, Johannes; Glazovsky, Andrey; Macheret, Yuri (фебруар 2006). „Quantifying the Mass Balance of Ice Caps on Severnaya Zemlya, Russian High Arctic. I: Climate and Mass Balance of the Vavilov Ice Cap”. Arctic, Antarctic, and Alpine Research. 38 (1): 1—12. S2CID 131042892. doi:10.1657/1523-0430(2006)038[0001:QTMBOI]2.0.CO;2. hdl:20.500.11820/b0c68834-118f-4e1f-8d83-4768fda0c71f . Приступљено 13. 8. 2015.
- ^ Männik, Peep; et al. (2002). „Silurian and Devonian strata Severnaya Zemlya and Sedov archipelagos (Russia)” (PDF). Geodiversitas. 24 (1): 99—122.
- ^ „Mys Oktyabr'skiy”. Mapcarta. Приступљено 28. 12. 2016.
- ^ „Photo gallery”. ec-arctic.ru.
- ^ New Russian polar station at Severnaya Zemlya
- ^ „Arctic Ocean – Severnaya Zemlya”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2010.. Oceandots.com. Retrieved on 19 October 2010.
- ^ „Moyennes 1981-2010 Russie (Asie)” (на језику: француски). Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „Climate of Golomyanniy” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „Weather Data for Golymyanniy Meteorological Station”. Weather Reports. Приступљено 1. 11. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фотографије Северне Земље
- Oceandots – Severnaya Zemlya на сајту Wayback Machine (архивирано 23 децембар 2010)
- List of islands (Russian language)
- Glacial and Environmental History of Severnaya Zemlya, Siberian High Arctic, During the Last > 130,000 years Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2011)
- Bird Observations in Severnaya Zemlya Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2008)
- Preliminary Results of Botanical and Microbiological Investigations on Severnaya Zemlya 1995
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
