Тајмир
| Таймырский полуостров | |
|---|---|
 Локација полуострва Тајмир. | |
| Географија | |
| Локација | Далеки север |
| Површина | 400.000 km2 |
| Висина | 1.125 m |
| Највиши врх | Бираншке планине |
| Администрација | |
Русија | |
Тајмир (Тајмирско полуострво; рус. Таймыр, Таймырский полуостров) је полуострво у Русији на северу централног Сибира, и уједно најсевернији део континенталне Азије. На западу је ограничено Јенисејским заливом (Карско море), док је на истоку Залив Катанга (Лаптевско море). Административно припада Краснојарском крају.
Географија
[уреди | уреди извор]Полуострво Тајмир лежи између Јенисејског залива Карског мора и Хатаншког залива Лаптевског мора.
Језеро Тајмир и Бираншке планине налазе се унутар огромног Тајмирског полуострва.
Рт Чељускин, најсевернија тачка Афроевроазијског континента, налази се на северном крају полуострва Тајмир.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]На северу Сибира биљни и животињски свет има само два месеца погодна за репродукцију. Сваког лета поноћно сунце помаже раст великог броја врста. Ирваси мигрирају у овај крај и мешају се са поларним медведима и фокама. Миграторне птице из Европе, Африке и Азије на Тајмиру формирају највеће станиште дивљих птица на свету.
Популација
[уреди | уреди извор].jpg)
Ненети, такође познати као Самоједи, су аутохтони народ у северној арктичкој Русији, а неки живе на полуострву Тајмир.
Народ Нганасан је аутохтони самоједски народ који насељава централни Сибир, укључујући полуострво Тајмир.[3][4] У Руској Федерацији су признати као један од аутохтоних народа руског севера. Они живе првенствено у насељима Уст-Авам, Волачанка и Новаја у Тајмирском Долгано-Ненецком округу Краснојарског краја, са мањим бројем становника у градовима Дудинка и Норилск.[5] Изолована локација народа Нганасан омогућила им је да одржавају шаманистичке праксе чак иу 20. веку.[6]
Привреда
[уреди | уреди извор]Руска рударска компанија Нориљски никељ се у овом подручју бави експлоатацијом руде никла и њеном прерадом у граду Нориљск. Никл се даље транспортује до луке Дудинка на реци Јенисеј, а одатле бродовима до Мурманска и других лука.
Екологија
[уреди | уреди извор]-
Рт Чељускин, најсевернија тачка руског и афроевроазијског копна; 77°43’22’’N, 104°15’13’’E -
Тајмирски пејзаж -
Мошусно говече, арктички сисар из породице Bovidae, успешно је поново уведен у регион полуострва Тајмир 1975.
Полуострво је место последњег познатог природног мошусног говечета изван Северне Америке, које је изумроло пре око 2.000 година.[7] Успешно су поново уведени 1975. године.[8] Популација је порасла на 2.500 животиња у 2002. години и на 6.500 у 2010. години.[9]
Једна студија из 2021. открила је на бази еДНК да су вунасти мамути преживели на полуострву Тајмир до пре 3.900 до 4.100 година, отприлике истовремено са Врангеловом популацијом. Полуострво Тајмир, са својим сушнијим стаништем, можда је служило као уточиште за мамутске степе, подржавајући мамуте и друге широко распрострањене сисаре из леденог доба, као што су дивљи коњи (Equus sp.).[10]
Клима
[уреди | уреди извор]Обале полуострва Тајмир су замрзнуте током већиг дела године, у просеку између септембра и јуна. Летња сезона је кратка, посебно на обали Лаптевског мора на североистоку. Клима у унутрашњости полуострва је континентална – клима тундре (ET). Зиме су оштре, са честим мећавама и екстремно ниским температурама. Следећи подаци за рт Чељускин дају индикацију временских прилика у северном делу полуострва.
| Клима рта Чељускина | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | −26 (−15) |
−26 (−15) |
−24 (−11) |
−16 (3) |
−8 (18) |
1 (34) |
5 (41) |
4 (39) |
0 (32) |
−10 (14) |
−19 (−2) |
−22 (−8) |
−11,7 (10,8) |
| Минимум, °C (°F) | −33 (−27) |
−33 (−27) |
−33 (−27) |
−26 (−15) |
−15 (5) |
−5 (23) |
−3 (27) |
−3 (27) |
−5 (23) |
−16 (3) |
−26 (−15) |
−30 (−22) |
−19 (−2,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 8 (0,31) |
9 (0,35) |
9 (0,35) |
8 (0,31) |
9 (0,35) |
18 (0,71) |
21 (0,83) |
22 (0,87) |
22 (0,87) |
15 (0,59) |
9 (0,35) |
11 (0,43) |
201 (7,91) |
| Дани са падавинама | 15 | 15 | 14 | 12 | 11 | 12 | 11 | 12 | 15 | 16 | 13 | 16 | 162 |
| Сунчани сати — месечни просек | 0 | 0 | 124 | 270 | 217 | 150 | 186 | 124 | 62 | 0 | 0 | 0 | 1.133 |
| Извор: World Climate Guide[11] | |||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Национальный состав населения”. Federal State Statistics Service. Приступљено 30. 12. 2022.
- ^ Small(-numbered) peoples of the North and the Far East (Малые Народы Севера и Дальнего Востока). Multinational Petersburg. 18 July 2015
- ^ State statistics committee of Ukraine - National composition of population, 2001 census (Ukrainian)
- ^ Lamnidis, Thiseas C.; Majander, Kerttu; Jeong, Choongwon; Salmela, Elina; Wessman, Anna; Moiseyev, Vyacheslav; Khartanovich, Valery; Balanovsky, Oleg; Ongyerth, Matthias; Weihmann, Antje; Sajantila, Antti (2018-11-27). „Ancient Fennoscandian genomes reveal origin and spread of Siberian ancestry in Europe”. Nature Communications (на језику: енглески). 9 (1): 5018. Bibcode:2018NatCo...9.5018L. ISSN 2041-1723. PMC 6258758
. PMID 30479341. doi:10.1038/s41467-018-07483-5 .
- ^ Ziker
- ^ Hoppál 2005
- ^ BioMed Central (6. 10. 2005). „Muskox Suffered Loss Of Genetic Diversity At Pleistocene/Holocene Transition” — преко Science Daily.
- ^ „Greenland Muskox”. Bovids. Safari Club International. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г.
- ^ Dr. Taras Sipko. „Reintroduction of Musk Ox in the Northern Russia”. Large Herbivore Network. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г.
- ^ Wang, Y; Pedersen, M.W.; Alsos, I.g.; et al. (2021). „Late Quaternary dynamics of Arctic biota from ancient environmental genomics.”. Nature. 600 (7887): 86—92. Bibcode:2021Natur.600...86W. doi:10.1038/s41586-021-04016-x.
- ^ „Climate Data for Mys Chelyuskin”. World climate Guide. Приступљено 1. 4. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hoppál, Mihály (2005). Sámánok Eurázsiában. (на језику: мађарски). Budapest: Akadémiai Kiadó. ISBN 9630582953. (The title means “Shamans in Eurasia”, the book is written in Hungarian, but it is published also in German, Estonian and Finnish: Site of publisher with short description on the book (in Hungarian) Архивирано 2010-01-02 на сајту Wayback Machine.)
- Batalden, Stephen K. (1997). The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics. Contributor Sandra L. Batalden (revised изд.). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0897749404. Приступљено 24. 4. 2014.
- Bisher, Jamie (2006). White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. Routledge. ISBN 978-1135765965. Приступљено 24. 4. 2014.
- Black, Jeremy (2008). War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000. Yale University Press. ISBN 978-0300147698. Приступљено 24. 4. 2014.
- Nicholas B. Breyfogle, Abby Schrader and Willard Sunderland (eds), Peopling the Russian Periphery: Borderland Colonization in Eurasian history (London, Routledge, 2007).
- Etkind, Alexander (2013). Internal Colonization: Russia's Imperial Experience. John Wiley & Sons. ISBN 978-0745673547. Приступљено 24. 4. 2014.
- Forsyth, James (1994). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0521477710. Приступљено 24. 4. 2014.
- James Forsyth, A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony, 1581–1990 (Cambridge, Cambridge University Press, 1994).
- Jack, Zachary Michael, ур. (2008). Inside the Ropes: Sportswriters Get Their Game On. U of Nebraska Press. ISBN 978-0803219076. Приступљено 24. 4. 2014.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Siberia”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 10—18.
- Steven G. Marks, Road to Power: The Trans-Siberian Railroad and the Colonization of Asian Russia, 1850–1917 (London, I.B. Tauris, 1991).
- Mote, Victor L. (1998). Siberia: Worlds Apart. Westview series on the post-Soviet republics (illustrated изд.). Westview Press. ISBN 978-0813312989. Приступљено 24. 4. 2014.
- Igor V. Naumov, The History of Siberia. Edited by David Collins (London, Routledge, 2009) (Routledge Studies in the History of Russia and Eastern Europe).
- Stephan, John J. (1996). The Russian Far East: A History (illustrated, reprint изд.). Stanford University Press. ISBN 978-0804727013. Приступљено 24. 4. 2014.
- Pesterev, V. (2015). Siberian frontier: the territory of fear. Royal Geographical Society (with IBG), London.
- Wood, Alan (2011). Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581 – 1991 (illustrated изд.). A&C Black. ISBN 978-0340971246. Приступљено 24. 4. 2014.
- Alan Wood (ed.), The History of Siberia: From Russian Conquest to Revolution (London, Routledge, 1991).
- Condé Nast's Traveler, Volume 36. Condé Nast Publications. 2001. Приступљено 24. 4. 2014.
- Yearbook. Contributor International Work Group for Indigenous Affairs. International Work Group for Indigenous Affairs. 1992. Приступљено 24. 4. 2014.
- Rasputin, V.; Winchell, M.; Mikkelson, G. (1997). Siberia, Siberia. Northwestern University Press. стр. 322—323. ISBN 978-0-8101-1575-0.
- Motarjemi, Yasmine; Moy, Gerald; Todd, E. C. D. (2013). Encyclopedia of Food Safety. Amsterdam: Elsevier Science, Academic Press. стр. 176. ISBN 978-0-12-378613-5.
- „Arctic Oscillation and Polar Vortex Analysis and Forecasts”. Atmospheric and Environmental Research, Verisk Analytics. Приступљено 20. 5. 2018.
- Haywood, A. J. (2010). Siberia: A Cultural History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780199754182.
- „ВПН-2010”. Perepis-2010.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2012-01-18. г. Приступљено 2016-04-03.
- „ВПН-2010”. Gks.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступљено 2016-04-03.
- Pankova, Svetlana; Simpson, St John (21. 1. 2021). Masters of the Steppe: The Impact of the Scythians and Later Nomad Societies of Eurasia: Proceedings of a conference held at the British Museum, 27–29 October 2017 (на језику: енглески). Archaeopress Publishing Ltd. стр. 218—219. ISBN 978-1-78969-648-6. „Inv. nr.Si. 1727- 1/69, 1/70”
- Francfort, Henri-Paul (1. 1. 2020). „Sur quelques vestiges et indices nouveaux de l'hellénisme dans les arts entre la Bactriane et le Gandhāra (130 av. J.-C.-100 apr. J.-C. environ)”
. Journal des Savants (на језику: енглески): 37. - Ollermann, Hans (22. 8. 2019). „Belt Plaque with a Bear Hunt. From Russia (Siberia). Gold. 220-180 B.C. The State Hermitage Museum, St. Petersburg, Russia”.
- „Yellowstone's Super Sister”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2005. г. Приступљено 17. 4. 2010. „[...] the Siberian Traps is the prime suspect in wiping out 90 percent of all living species 251 million years ago – the most severe extinction event in Earth's history.”
- Benton, M. J. (2005). When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28573-2.
- „Meet this extinct cave lion, at least 10,000 years old – world exclusive”. siberiantimes.com. Приступљено 30. 1. 2016.
- Richards, Michael P. (2020). Archaeological Science. Cambridge University Press. стр. 23. ISBN 9780521195225. „In early 2010, researchers published a complete mitochondrial genome sequence retrieved from a hominin excavated from the Denisova cave in Siberia....The results demonstrated that the Denisovan lineage diverged early from the modern humans and Neanderthals”
- „Jomon Culture and the peopling of the Japanese archipelago: advancements in the fields of morphometrics and ancient DNA”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-18.
- Evans, Gavin (2019). Skin Deep: Dispelling the Science of Race (1 изд.). Simon and Schuster. стр. 139. ISBN 9781786076236.
- Raff, Jennifer (2020-06-09). Origin: A Genetic History of the Americas (на језику: енглески). ISBN 978-1-5387-4971-5.
- Sapiens (2022-02-08). „A Genetic Chronicle of the First Peoples in the Americas”. SAPIENS (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-29.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
