Симбол вјере
Симбол вјере је изјава о заједничким вјеровањима једне вјерске заједнице у облику фиксне формуле која сажима основна начела.
Један од најчешће коришћених симбола вјере у хришћанству је Никејски симбол вјере, признат 325. године на Првом васељенском сабору. Дао је основу хришћанском схватању јеванђеља, као и осталих књига Новог завјета и у мањој мјери Старог завјета. Потврђивањем овог симбола вјере, који описује Свету Тројицу, опште прихваћен као основно учење ортодоксије за већину хришћанских деноминација.[1] Апостолски симбол вјере, рани симбол вјере, широко је распростањем међу цркавама западне традиције. Неки хришћанске деноминације и друге групе су одбацили ауторитет тих симбола вјере.
Муслимани су прогласили шехадет, или свједочење: „Свједочим да нема бога осим Алаха, и свједочим да је Мухамед божји посланик”.[2]
Питање многих полемика је то да ли јудаизам има симбол вјере. Док неки кажу да јудаизам има такву природу којој је симбол вјере непотребан, други кажу да прихвата један симбол вјере, Шема Јизраел, који почиње ријечима: „Чуј, Израеле: Господ Бог наш, Господ је један”.[3]
Види још
Извори
- ^ Johnson, Phillip R. "The Nicene Creed." Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2009) Accessed 17 May 2009
- ^ "Proclaiming the Shahada is the First Step Into Islam." Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) Islamic Learning Materials. Accessed: 17 May 2009. See also "The Shahada, or Shahāda / kalimatu-sh-shahādah / kelime-i şehadet." A. Ismail Mohr. Accessed: 28 May 2012
- ^ Deuteronomy Chapter 6
