Симо Дубајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Симо Дубајић
Датум рођења1923.
Место рођењаКистање
  Краљевина СХС
Датум смрти(2009-07-08)8. јул 2009.
Место смртиБеоград
  Србија

Симо Ш. Дубајић (Кистање, 1923Београд, 8. јул 2009) је био југословенски партизански официр, познат по учешћу у масакру у Кочевским шумама 1945. године и као први од учесника тих догађаја који је о томе јавно говорио.

Биографија[уреди]

Рођен је у Кистањама код Шибеника, где је завршио гимназију и као седамнаестогодишњак постао члан СКОЈ-а.

На крају Другог светског рата имао је чин мајора и добио команду над одредом Мотомеханизованим 4. армија ЈА. Са њим је средином маја 1945. дошао на тадашњу аустријско-југословенску границу, те су му поверени заробљени припадници хрватских усташа, домобрана, српских и црногорских припадника ЈВуО и словеначких белогардејаца. Дубајић је, према каснијем властитом сведочењу, добио задатак да их ликвидира у Кочевском рогу, што је заједно са својим саборцима и учинио у приоду од 26. маја до 5. јуна 1945. Тада је стрељано око 30.000 људи. Дубајић је касније тврдио да је све време био пијан, али да је наредио да се у јаме где су бацани лешеви додатно баца експлозив како нико не би остао жив.

Дубајић је након завршетка рата дошао у Загреб где је уписао Академију ликовних уметности. Тамо се почео занимати за филмску режију те је, између осталог, асистирао знаменитом синеасти Бранку Бауеру на његова два филма – Сињи галеб (1953) и Не окрећи се сине (1956).

У тренутку кад је, са 23 године, требало да буде награђен генералским чином,[тражи се извор] иступио је из КПЈ, вратио вилу на Дедињу и дао оставку на службу у ЈНА. Затим одлази на Далеки исток где се бави филмом.

Дубајић је пажњу јавности на себе скренуо 1990. године, када је у интервју београдском недељнику Свет први пут признао своје учешће у масакру, говорећи о убиствима хиљада "квислинга“.

Учествовао је у стварању Републике Српске Крајине, због чега су хрватске власти 1993. против њега подигле оптужницу за тероризам.

У Београд се преселио 1991, a 2006. године је издао књигу Живот, грех и кајање: Од Кистања до Кочевског рога у којој је детаљно описао своје учешће у масакру, изневши како је у њему учествовала Девета далматинска бригада,[1] укључујући и будућу југословенску премијерку Милку Планинц.[2]

У марту 2009. је Жупанијско државно тужилаштво у Загребу против Дубајића подигло захтев за спровођење истраге због ратних злочина, први у бившој Југославији подигнут против некадашњих партизана.[3] Истрага није завршена.

Умро је 8. јула 2009. године у Београду а сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.[4]

Референце[уреди]