Скамандар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скамандар је у грчкој митологији био бог Скамандара, највеће реке у Троади.

Митологија[уреди]

Према Хесиодовој теогонији, он је син Океана и Тетије, а у „Илијади“ он је Зевсов син.[1] Њему су Тројанци жртвовали животиње, јер се борио на њиховој страни током тројанског рата.[2] Када је Ахил на обалама његове реке поубијао многе Тројанце, расрђени Скамандар је послао своје таласе да га удаве. Међутим, Хера је послала Хефеста да то спречи и он је својом ватром исушио реку и препао Скамандара, али га је на Херин захтев ипак поштедео.[3]

Скамандар је био ожењен нимфом Идејом, која му је родила Теукра, а Аполодор наводи и две његове кћерке, Калироју и Стримо (или Роју). Он је отац и тројанских нимфи, а Плутарх као његову кћерку наводи и нимфу Глауку.[2][1]

Према другом предању, Скамандар није био бог већ смртник и са својим сином Теукром је у Троаду дошао са Крита. Ту су их угрозли мишеви који су им изгризли тетиве на луковима и ремење. Пошто су успели да се изборе са глодарима, подигли су светилиште Аполону Сминтеју. Скамандар је погинуо тако што се удавио у реци Ксанту, која од тада носи његово име.[2]

Скамандаров унук се такође звао Скамандар и био је краљ Беотије. Био је син Скамандарове кћерке Глауке и Дејмаха. Глаука је признала Хераклу да је имала љубавну аферу са Дејмахом и Херакле ју је, након што је родила сина, одвео, заједно са дететом Елеону, Дејмаховом оцу, у Беотију. Скамандар је са Акидусом имао три кћерке, девице. Према неким ауторима, река је добила назив по овом Скамандеру, а два извора према именима његове мајке и жене.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ а б theoi.com: Skamandros, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Greek Myth Index: Scamander, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: GROUPS; -{MAIDENS