Слободан Бобе Филимоновић
Слободан Бобе Филимоновић | |
---|---|
Датум рођења | 28. март 1928. |
Место рођења | Обреновац, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 6. април 2019.91 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Слободан Бобе Филимоновић (Обреновац, 28. март 1928 — Београд, 6. април 2019) српски издавач, писац и друштвено политички радник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Обреновцу, детињство провео у селу Грабовац код Обреновца, у земљорадничкој породици[1]. Завршио Гимназију у Обреновцу, а потом студирао светску књижевност на Филолошком факултету у Београду и Академију драмских уметности у Београду. После рата, оставши без родитеља, постао скојевац и предводио обреновачке омладинце на радној акцији Ада Циганлија. У Београду је 1956. године основао варијете у коме су музичари и глумци изводили драмске минијатуре и рецитовали поезију. У том специфичном театру, који је трајао до 1958. године, учествовали су, поред осталих, песник Брана Петровић и оперски првак Живан Сарамандић. После 1958. одлази у Црну Гору где се запошљава као новинар-уредник, а у том периоду почиње да пише песме и приповетке. Од 1967. године ради на месту директора Библиотеке "Влада Аксентијевић" у Обреновцу. Уз свесрдну помоћ тадашњег градоначелника Београда Бранка Пешића успева да обнови једну од најстаријих и најлепших зграда у Обреновцу, Милошев конак и претвори је у зграду библиотеке, где се обреновачка библиотека и данас налази. У том периоду, у обновљеној згради, организује бројне књижевне вечери, изложбе и друге програме културе. 1980. године прелази у Београд и оснива издавачко предузеће Нова књига у коме објављује дела из области књижевности, историје и публицистике. Од 1990. године оснива нову издавачку кућу Нова Европа. Један је од оснивача сајма књига у Бања Луци. Своје књижевне радове, песме и приповетке, сакупио је и објавио у збирци Путокази мога оца Милоша објављеној 2018. године[2].
Уреднички рад и важнији издавачки подухвати
[уреди | уреди извор]- Magnum Crimen - Виктор Новак, (Нова књига, 1986)[3]
- Поезија и критика, 1 и 2, избор поезије и критике [4]
- Књига о химни - Миливоје Павловић, (Нова књига, 1984)[5]
- Нож - Вук Драшковић, (Нова књига, 1987)[6]
- Темељи српске духовности - Драган Недељковић, (Нова Европа, 2000)[7]
- Тајне и страхови Иве Андрића - Неђо Шиповац, (Нова Европа, 2007)[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лозанић, Коста (2018). Човек за сва времена. Београд: Издање аутора. стр. 89—91. ISBN 978-86-900772-0-5. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Филимоновић, Слободан (2018). Путокази мога оца Милоша. Београд: Издање аутора. ISBN 978-86-900772-0-5. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Новак, Виктор. „Magnum Crimen” (PDF). Нова књига. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Поезија и критика. Београд. 1975. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Павловић, Миливоје (1984). Knjiga o himni : jugoslovenski narodi u himni i himna među narodima. Београд: Нова књига. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Драшковић, Вук (1987). Нож (редиг. изд.). Београд: Нова књига. ISBN 978-86-7335-033-2. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 01. 2020.
- ^ Недељковић, Драган (2000). Темељи српске духовности : нове беседе, поруке, књижевне критике. Београд: Нова Европа. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Шиповац, Неђо (2007). Тајне и страхови Иве Андрића. Београд: Нова Европа. ISBN 978-86-7653-036-6. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Прича о посебној библиотеци Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2020)
- Разговор са директором Издавачке куће "Нова Европа", Слободаном Филимоновићем, Обреновачке новине, бр. 32, од 13. фебруара 1991.[мртва веза]