Словаци у Мађарској
слч. Maďarskí Slováci мађ. magyarországi szlovákok мађ. magyarországi tótok | |
---|---|
Укупна популација | |
17.693 (2001.)[1] 29.794 (2016)[2] | |
Региони са значајном популацијом | |
углавном жупаније Бакеш, Пешта, Ђер-Мошон-Шопрон, Комаром-Естергом, Ноград и град Будимпешта | |
Бакеш | 5.482 |
Будимпешта | 5.482 |
Пешта | 5.184 |
Ђер-Мошон-Шопрон | 4.707 |
Комаром-Естергом | 2.086 |
Ноград | 1.847 |
Боршод-Абауј-Земплен | 1.788 |
Језици | |
мађарски и словачки | |
Религија | |
римокатолици, лутерани | |
Сродне етничке групе | |
Словаци, Мађари |
Словаци у Мађарској (словен. Maďarskí Slováci, мађ. magyarországi szlovákok и magyarországi tótok) су четврта мањинска популација у Мађарској, после Рома, Немаца и Румуна. Према микроцензусу из 2016. године, у мађарској држави живи 29.794 Словака. Број људи који говоре словачки језик износи 56.107, али то укључује и етничке Мађаре из Словачке.[1] Према проценама мањинских организација, број људи словачког порекла могао би да буде и до 100.000-110.000. Дакле, процењена популација Словака у Мађарској се креће од 0,18% до 1,1% укупног становништва, у зависности од критеријума.[.[1][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Рани средњи век
[уреди | уреди извор]Присуство словачке националности на територији данашње Мађарске датира још из средњег века.[тражи се извор] У 9. и 10. веку територије насељене Словенима биле су део Велике Моравске. Након тога, у 9. веку ове области су укључене у састав „Кнежевине Мађарске” из које је настала мађарска краљевина 1000. године нове ере.
Ренесанса
[уреди | уреди извор]У 16. веку, после Мохачке битке током турских ратова, Краљевина Мађарска је подељена на три дела, а региони насељени Словацима су углавном постали део Краљевине Мађарске контролисане од стране Хабзбуршке монархије. Након пораза Османлија крајем 17. века, сва подручја насељена Словацима су укључена у састав Хабзбуршке Краљевине Мађарска. У то време, Словаци су углавном живели у северним деловима земље, често називаним Горња Мађарска (данас углавном део Словачке).
У 18. и 19. веку, неки словачки мигранти почели су да се насељавају у друге жупаније (у северним деловима данашње Мађарске) и развили јак међусобни језички контакт са Мађарима, а касније су се такође населили у неким јужним регионима. Након периода словачког захтева за аутономијом у оквиру Хабзбуршке Краљевине Мађарске, дошло је до сукоба између Словака и Мађара.
После Тријанонског споразума
[уреди | уреди извор]Према Тријанонском уговору из 1920. године, већина словачких територија предратне Краљевине Мађарске постала је део Чехословачке.[4] Неки Словаци су, међутим, остали у границама пост−тријанонске Мађарске. Према аустроугарским подацима из 1900. године на територији данашње Мађарске било је 192.200 Словака (2,8% укупног становништва).[5] Према мађарском попису, 141.882 људи говорило је словачким језиком 1920. године.[6]
После Другог светског рата]
[уреди | уреди извор]Чехословачко-мађарска размена становништва која се догодила после 1920. године, поновила се после Другог светског рата када се око 73.000 Словака преселило из Мађарске у Словачку.[3]
Демографске промене
[уреди | уреди извор]1949. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2001. | 2011. | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
25 988 | 30 690 | 21 176 | 16 054 | 10 459 | 17 693 | 29 647 | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS BUDAPEST” (PDF). Mfa.gov.hu. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2018.
- ^ Микропопис ПДФ
- ^ а б „European Commission”. Ec.europa.eu. Архивирано из оригинала 12. 2. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2018.
- ^ Fawn, Rick; Hochman, Jiri (19. 11. 2009). Historical Dictionary of the Czech State. Scarecrow Press. стр. 263. ISBN 9780810870741. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books.
- ^ Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-Century Central-Eastern Europe. M.E. Sharpe. стр. 335. ISBN 9780765618337. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books.
- ^ Seton-Watson, Hugh (10. 1. 2018). Eastern Europe Between the Wars, 1918-1941. CUP Archive. стр. 431. ISBN 9781001284781. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gyivicsán Anna - Krupa András: A magyarországi szlovákok (Változó Világ 16., Budapest, 1997)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Független magyarországi szlovák portál: www.oslovma.hu
- Ľudové noviny
- A magyarországi szlovákok története
- Mai szlovákok népszámlálás tükrében
- Országos szlovák önkormányzat
- Csabai szlovákok szervezete
- Szlovákok, tótok, tirpákok
Школе: