Хрвати у Мађарској
| хрв. Hrvati u Mađarskoj мађ. Magyarországi horvátok | |
|---|---|
 | |
 | |
| Укупна популација | |
| 26.774 (2011.)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| највише у жупанијама Барања, Зала, Бач-Кишкун, Ваш, Ђер-Мошон-Шопрон и град Будимпешта | |
 Барања | 7.185 |
 Зала | 3.770 |
 Бач-Кишкун | 3.502 |
 Ваш | 3.197 |
 Ђер-Мошон-Шопрон | 3.028 |
.svg){kind=small} Будимпешта | 2.186 |
 Шомођ | 1.547 |
 Пешта | 980 |
.png){kind=small} Чонград-Чанад | 358 |
 фејер | 353 |
 Толна | 178 |
| Језици | |
| мађарски и хрватски | |
| Религија | |
| Римокатолици | |
| Сродне етничке групе | |
| Хрвати, Хрвати у Србији, Градишћански Хрвати | |
Хрвати у Мађарској (хрв. Hrvati u Mađarskoj, мађ. Magyarországi horvátok)). Према попису становништва из 2011. године у Мађарској је било 26.774 Хрвата или 0,3% становништва.[2]
Хрвати Мађарске подпадају под неколико етнографских подгрупа. Хрватима су се кроз историју називали: Буњевци (подунавски Хрвати), градишћански Хрвати, подравски Хрвати, помурски Хрвати и Шокци.[3] Ови Хрвати живе уз хрватско-мађарску границу, уз аустријско-мађарску и српско-мађарску границу.
Етнологија
[уреди | уреди извор]Заједнички етноним и аутоним за Хрвате у Мађарској је Хрвати. У Барањи постоји заједница Хрвата босанског католичког порекла која је позната као бошњаци (bosnyákok) (хрв. Bošnjaci, једнина Бошњак; мађ. Bosnyákok, у мађарској литертури Baranyai bosnyákok). Највише њих живи у Барањи, у граду Печују,[4][5][6][7][8][9] такође у селима Кекењ, Семељ,[10] Удвар,[11] Саланта (тамо су дошли у 18. веку, данас чине 32% становништва села), Печудвард,[12] Немет, Погањ[13]. Донедавно су Хрвати Бошњаци католици били значајна заједница у Ати, Секе и Секеду, али су се ти Хрвати значајно мађаризовали.
У селу Херцегсанто постоји заједница Шокаца (мађ. sokácok). У Бач-Кишкуну, заједница Буњеваца (мађ. sokácok) се изјашњава као Буњевци или Хрвати.
Географија
[уреди | уреди извор]
Заједнице Хрвата расуте су у неколико делова Мађарске, углавном у западном и јужном делу земље, и дуж Дунава, укључујући и Будимпешту са суседством.
Према попису становништва из 2011. године, у жупанији Барања живи 7.185 Хрвата, у жупанији Зала 3.770, у жупанији Бач-Кишкун 3.502, у жупанији Ваш 3.197, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон 3.028, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон 2.186 Хрвата, у жупанији Шођ4,4 у Будимпешти,7 980 у жупанији Пешта, 358 у жупанији Чонград-Чанад, 353 у жупанији Фејер, 178 у жупанији Толна, 131 у жупанији Веспрем.[14]
Значајни људи
[уреди | уреди извор]Значајни мађарски Хрвати или Мађари хрватског порекла.
- Иван Антуновић (мађ. Antunovich János), католички бискуп (Буњевци)
- Ђула Лорант (роен Липовић), машарски фудбалер
- Миклош Панчич, footballer.[15]
- Петар Пекић (мађ. Pékity Péter), историчар (Буњевци)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 2011 Hungary Census Report
- ^ National data - 4.1.6.1 Population by nationality, 2011
- ^ Hrvatska državna samouprava Архивирано јул 21, 2011 на сајту Wayback Machine Ernest Barić: Jezik Hrvata u Mađarskoj
- ^ Croatica.hu Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2007) Dinko Šokčević: Povijest Hrvata u Mađarskoj
- ^ MVP RH Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011) Bilateralni odnosi
- ^ Glas Koncila Архивирано октобар 31, 2007 на сајту Wayback Machine Kako dalje glede pastorala hrvatskih katolika u Mađarskoj?
- ^ Živko Mandić: Obiteljski nadimci Hrvata Bošnjaka u Mađarskoj
- ^ Folklorni ansambl "Tanac", Pečuh Архивирано 2016-10-24 на сајту Wayback Machine Priča
- ^ „Podravina.net” (PDF) (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала (PDF) 2007-09-27. г. Sanja Vulić: Međunarodni kroatistički znanstveni skupovi u Pečuhu 1998. i 2000.
- ^ „Hrvatski glasnik br. 34/2008.” (PDF) (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2019-05-01. (737 KB) XIV. Bošnjačko sijelo u Kukinju
- ^ Hrvatski glasnik br. 5/2006. Архивирано 2012-02-25 на сајту Wayback Machine Bošnjačka svadba
- ^ Ansambl narodnih plesova Tanac Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine
- ^ Sanja Vulić: O govorima Bošnjaka u Mađarskoj, objavljeno na Internetu 09. ožujka 2007. na www.podravina.net
- ^ Hungarian Central Statistical Office[мртва веза] 4.1.11 Population by national/ethnic groups
- ^ Hrvatski glasnik br.29/2008. Ulica Nikole Pančića u Gari, 17 July 2008, p. 15
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Croatica Kht. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2007) Dinko Šokčević: Povijest Hrvata u Mađarskoj
- Radio Croatica Znanstveni skup o bošnjačkim Hrvatima u Kukinju, November 22, 2008
- Nemzeti és etnikai kisebbségek Magyarországon Dinko Šokčević: Bosnyák-horvátok
- Honismeret dr Gábriel András: Bosnyákok Baranyában
_of_Hungary.png){kind=small}
