Грци у Мађарској

С Википедије, слободне енциклопедије

Грци у Мађарској представљају једну од тринаест званично признатих етничких мањина у Мађарској од када је |мађарски парламент 7. јула 1993. године донео Закон о правима националних и етничких мањина.[1]

Мађарски закон признаје мањинска права појединаца, успоставља концепт колективних права етничких мањина и наводи неотуђиво колективно право мањина да очувају свој етнички идентитет. Закон такође дозвољава удружења, покрете и политичке странке етничког или националног карактера и налаже неограничену употребу етничких језика. Да би била призната, етничка група мора имати најмање 100 година присуства у земљи, а њени припадници морају бити грађани Мађарске.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Мађари су одржавали блиске односе са Византијским царством.[3]После пада Константинопоља, неки Грци су стигли до Мађарске и нашли уточиште на двору Матије Корвина.[3] Најраније миграције Грка на територију данашње Мађарске (тада дела Хабзбуршке монархије) забележене су у 15. и 16. веку и састојале су се првенствено од изолованих високообразованих појединаца.[4] Масовне миграције се дешавају тек у 17. веку,[4] the largest waves being in 1718 and 1760-1770;[5] највећи таласи су били 1718. и 1760-1770,[4] они су првенствено били повезани са економским условима тог периода.[тражи се извор] За време владавине Јосифа II (1780-1790) у Мађарској је почело масовно штампање књига на грчком језику.[6]

Процењује се да је у Мађарској до друге половине 18. века живело око 10.000 Грка.[3][5] У том тренутку, већина градова у Мађарској је имало грчко становништво, а процењује се да је било преко стотину грчких заједница.[3] Будим и Пешта (данас Будимпешта) имали су највећу концентрацију Грка у држави. Посебно су градови Кечкемет, Вац, Сентандреја и Рацкеве имали значајне и јаке грчке заједнице.[3]

Будимпештански Грци су првобитно богослужили у српској „цркви Светог Ђорђа”, где је литургија одржана и на српском и на грчком језику. Али касније, крајем 18. века, око две стотине македонских Грка (од којих је већина била из Солуна, Сера, Кожана, Сјатиста и Монастирије) подигло је грчку православну цркву, уз дозволу мађарских владара, која је коштала 110.000 форинти.[3]

Данашњу грчку заједницу чине првенствено политичке избеглице из грчког грађанског рата[7] и према попису из 2011. године заједница броји 3.916 људи.[8] У селу Белојанис (грч. Μπελογιαννης), које су 1950. основале грчке избеглице, градоначелник је традиционално Грк, иако се број Грка смањио на око 300 од укупно 1.200 становника.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Self-government in Hungary: the Romani/Gypsy experience and prospects for the future”. Project on ethnic relations. Архивирано из оригинала 2006-09-27. г. Приступљено 2007-02-18. 
  2. ^ „Hungary”. United States Department of State: Country Reports on Human Rights Practices - 2004. Приступљено 2007-02-18. 
  3. ^ а б в г д ђ Παπαδόπουλος, Στέφανος (1989). Οι ελληνικές κοινότητες της Ουγγαρίας και η συμβολή τους στην οικονομική και πολιτιστική ανάπτυξη της Βόρειας Ελλάδας κατά την περίοδο της Τουρκοκρατίας Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2023). [The Greek Communities in Hungary and their contribution in the economic and cultural development of Northern Greece during the Ottoman Period]. University of Ioannina.
  4. ^ а б в „Oi ellinikes paroikies tis Kentrikis Evropis”. Greek Migration to Europe (15th-19th c.). Архивирано из оригинала 2012-11-03. г. Приступљено 2007-02-18. 
  5. ^ а б „Oi ellinikes paroikies stin Ungaria”. Greek Migration to Europe (15th-19th c.). Архивирано из оригинала 2011-09-20. г. Приступљено 2007-02-18. 
  6. ^ Füves, Ödön (1979). „Die ofener universitätsbuchdruckerei und die Griechische diaspora in Ungrarn”. Μακεδονικά (на језику: енглески). 19: 159—167. ISSN 2241-2018. doi:10.12681/makedonika.454 Слободан приступ. 
  7. ^ а б „Bilateral relations between Greece and Hungary”. The website of the Greek Embassy in Budapest. Архивирано из оригинала 2007-03-25. г. Приступљено 2007-02-18. 
  8. ^ „Population by mother tongue, nationality and sex, 1930–2011”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 2017-04-21. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грци_у_Мађарској&oldid=26862186”