Сопотница (Ново Горажде)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сопотница
Hercegova crkva u Sopotnici.jpg
Црква Светог Ђорђа у Сопотници
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Ново Горажде
Становништво
Становништво
 — (2013) Раст 498 [1]
Географске карактеристике
Координате 43°41′03″ СГШ; 19°00′08″ ИГД / 43.6841449° СГШ; 19.0021031° ИГД / 43.6841449; 19.0021031Координате: 43°41′03″ СГШ; 19°00′08″ ИГД / 43.6841449° СГШ; 19.0021031° ИГД / 43.6841449; 19.0021031
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сопотница на мапи Босне и Херцеговине
Сопотница
Сопотница

Сопотница је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Ново Горажде, које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 498 становника, а 2013. године пописано 498 лица. Мањи дио пријератног насељеног мјеста Сопотница данас припада Федерацији БиХ, односно општини Горажде.

Географија[уреди]

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 266 254 227 285
Муслимани 8 28
Југословени 8 15
Црногорци 2
Хрвати 1 1
остали и непознато 4
Укупно 498 287 270 229 313
Демографија[2]
Година Становника
1961. 313
1971. 229
1981. 270
1991. 287
2013. 498

Култура[уреди]

У Сопотници се налази храм Светог великомученика Георгија, код којег се сваке године у љето традиционално одржава Сабор старог пјевања код Срба.[3] Црква је смјештена четири километра од Горажда. Подигао је херцег Стефан Вукчић Косача, 1454.године. Црква је једнобродна са полукружном аспидом, правоугаоним пијевницама, пространом припратом, анексом уз сјевероисточни дио храма и звоником на западном прочељу. Археолошким истраживањима је истражено да је најстарији дио цркве наос са пијевницама и аспидом. Затим је дограђена правоугаона просторија, доста касније припрата а на концу и звоник. Турски натпис 1468-1469 свједочи да црква у Сопотници располаже земљишним посједима. Око цркве се налази неколико стећака, од којих онај испред западног улаза у храм има уклесан натпис који помиње кнеза Радослава Ширинића (његово име није познато из других историјских извора, претпоставља се да је био локални властелин, вазал Косача). Митрополит Сава Ковачевић 1871.године биљежи да је црква била осликана, док један описивач српских старина у Босни 1890.године биљежи насликану фигуру арханђела Михаила. Током археолошких истраживања уз улазна брата у манастирку порту пронађени су у земљи фрагменти осликаног малтера, који су уситњени и недовољни за реконструкцију. У Сопотници је између 1519.-1526. године радила штампарија Божидара Горажданина из које су изашле књиге- Псалтир и Молитвеник. Типографи су били монах Теодор и ђакон Радоје. У цркви Светог Георгија налазила се и једна икона Светог Николе са житијем, рад Алексије Лазовића. [4]

Знамените личности[уреди]

  • Теодор Љубавић, оснивач прве српске ћириличне штампарије у Републици Српској

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]