Спасоје Ћузулан
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Спасоје Ћузулан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. мај 1938. |
| Место рођења | Требиње, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 21. мај 2015. (77 год.) |
| Место смрти | Орашје, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Образовање | Филозофски факултет у Сарајеву |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Савремена филозофија |
| Интересовања | Савремена француска филозофија |
| Идеје | Феноменологија, Деконструкција |
| Утицаји од | Едмунд Хусерл, Емануел Левинас, Жак Дерида |
Спасоје Ћузулан (Требиње, 5. мај 1938 — Орашје, 21. мај 2015) био је српски професор филозофије на Филозофском факултету у Сарајеву и Филозофском факултету у Никшићу и познати преводилац више дела савремених француских филозофа.
Биографија[уреди | уреди извор]
Спасоје Ћузулан рођен је у Орашју у Поповом пољу код Требиња. Завршио је студије филозофије и латинског језика на Филозофском факултету у Сарајеву 1965. године. Докторску дисертацију под насловом „Метафизичке претпоставке теорије значења и и језика у филозофији Едмунда Хусерла”, одбранио је 1974. године на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Године 1972. био је изабран за асистента, 1985. за доцента а 1989. за ванредног професора за предмет Историја нововјековне филозофије. Године 1974 – 1975. боравио је у Паризу где је упознао више значајних француских филозофа тог времена: Жан Пол Сартра, Морис Мерло-Понтија, Жака Дериду, Емануела Левинаса, Едгара Морина, чија дела је касније врло успешно преводио на српски језик. Филозофски факултет у Сарајеву напустио је у току рата и живео у Требињу од 1995. до пензије где је предавао предмет Естетика на Академији ликовних умјетности и предмет Историја филозофије на Филозофском факултету у Никшићу, паралелно се врло успешно и плодно бавио превођењем филозофских дела савремених француских филозофа. Ћузулан је једно време био и шеф катедре за филозофију на у рату основаном Филозофском факултету у Источном Сарајеву.
Ћузулан се бавио изучавањем савремене француске филозофије и обогатио је нашу филозофску литературу преводима значајних дела. Преминуо је и сахрањен је у родном Орашју у Поповом пољу 2015. Занимљиво је да је мало Орашје родно место и другог великог српског филозофа и преводиоца филозофских дела (са енглеског и пољског језика) Риста Тубића
Библиографија Спасоја Ћузулана[уреди | уреди извор]
Филозофске студије[уреди | уреди извор]
- Метафизика изгледа и етички отпор, Сарајево, (1976).
Преведена филозофска дела[уреди | уреди извор]
Списак дела које је превео Спасоје Ћузулан са француског језика:
- Морис Мерло-Понти: Филозоф и његова сјенка, Сарајево, 1976.
- Жак Дерида: Истина у сликарству, Свјетлост, Сарајево, 1988.
- Едгар Морин: Како мислити Европу?, Свјетлост, Сарајево, 1989.
- Емануел Левинас: Тоталитет и бесконачност, Никшић, Београд, Загреб, 2006.
- Жак Дерида: Марксове сабласти, Јасен, Никшић, 2004.
Литература[уреди | уреди извор]
Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950 – 2010), Филозофски факултет, Сарајево, (2010). стр. 286.
