Жан Пол Сартр

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан Пол Сартр

Жан Пол Сартр
Жан Пол Сартр

Информације
Датум рођења (1905-06-21) 21. јун 1905.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 15. април 1980.(1980-04-15)(74 год.)
Место смрти Париз (Француска)
Рад

Жан Пол Сартр (фр. Jean-Paul Sartre; Париз, 21. јун 1905 — Париз, 15. април 1980) је био француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма.

Биографија[уреди]

После гимназије уписао је престижну Високу школу норми (1924), у којој је срео своју будућу сапутницу Симон де Бовоар, касније утемељивачицу феминизма и феминистичке филозофије.[1] По завршетку студија радио је једно време у Авру као професор филозофије, а затим је отишао у Берлин, где је проучавао Хусерла и Хајдегера. Када се вратио у Авр објавио је (1936) филозофске есеје Трансценденција Ега и Имагинација, затим (1939) Скицу теорије емоција, којима у Француску доноси немачку феноменологију и егзистенцијализам. После путовања у Италију (1936) понудио „Галимару“ роман Меланхолија. Познати издавач га је одбио. Ово дело постаће 1938. Мучнина. Од тада па све до краја живота Сартр ће наступати на три фронта: филозофском, књижевном и политичком.

Његова најзначајнија филозофска дела су Биће и ништавило (1943), тротомни Путеви слободе (19451949; Зрело доба, Одлагање и Убијене душе) и Критика дијалектичког ума (1960).

Сартрови позоришни комади Иза затворених врата (1945), Прљаве руке (1948) и Ђаво и Господ Бог (1951) стекли су светску славу. Сем Мучнине од прозних дела на гласу је његова збирка приповедака Зид (1939) и аутобиографска проза Речи (1964). Најбољи есеји су му Бодлер (1947), Свети Жене, глумац и мученик (о песнику Жану Женеу, 1952), а последње Сартрово дело је монументална студија о Флоберу Породични идиот (1971).

Члан Покрета отпора и заробљеник за време Другог светског рата, био је једно време близак комунистима, али се с њима разишао још педесетих година. Противио се совјетској интервенцији у Мађарској, ратовима у Вијетнаму и Алжиру. Подржао је студентски покрет 1968. Био је један од ретких интелектуалаца са Запада који је обишао комунистичке земље, Совјетски Савез (1954), Кину (1956), Југославију (1958) и Кубу (1960). „За свој рад који је, богат у идејама и пун духа слободе и трагања за истином, извршио широк утицај на наше време“, Жан-Пол Сартр је 1964. године добио Нобелову награду за књижевност, коју је одбио да прими, уз образложење да је увек одбијао званичне почасти, и да не жели да се равна са институцијама.

Дела[уреди]

Романи и новеле[уреди]

Аутобиографија[уреди]

Драмска дела[уреди]

Филозофија[уреди]

Есеји и критике[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]