Спасоје Дрењанин
| Спасоје Дрењанин | |
|---|---|
.jpg) Наредник Спасоје Зека Дрењанин | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Зека |
| Датум рођења | 1896. |
| Место рођења | Остружница |
| Датум смрти | 28. децембар 1945. (48/49 год.) |
| Место смрти | Барич, Демократска Федеративна Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска |  Југословенска војска у отаџбини |
| Чин | резервни наредник |
| Јединица | Авалски корпус |
| Учешће у ратовима | Други светски рат |
Спасоје Дрењанин (познатији под надимком Зека Дрењанин; Остружница, 1896 – Барич, 28. децембар 1945) је био српски и југословенски кафеџија, резервни наредник Југословенске војске и командант 1. батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. Одговоран је за масакр у Вранићу из децембра 1943. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пре рата[уреди | уреди извор]
Спасоје Зека Дрењанин је рођен 1896. године у Остружници. Бавио се кафеџијским послом.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
У Другом светском рату, Дрењанин је био командант 1. батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. Код Дрењанина је владала велика недисциплина и лична самовоља, па је тако Угљеша Крстић, некадашњи припадник ЈВуО, сведочио[1]:
...и ми омладинци зазирали смо од његових кабадахија.
— Угљеша Крстић
Масакр у Вранићу[уреди | уреди извор]
Дана 20. маја 1943. године, Дрењанин се са својом пратњом налазио у кући Чедомира Васића у Вранићу, када су га напали партизани. У борби су погинули сви пратиоци и домаћин Васић, док је Дрењанин био рањен. Такође, погинуо је и Голубан Пауновић, командир партизанске чете.[2]
У ноћи 20. на 21. децембар 1943. године, 1. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса на челу са Дрењанином је извршио покољ над 67 особа (16 млађих од 18 година) у 14 кућа у Вранићу, над породицама које су по непознатом критеријуму означене као сарадници и симпатизери партизана.[3] Убијен је и Бошко Јоксић, локални сељак из Вранића и припадник ЈВуО, који је одбио да учествује у масакру над својим земљацима.[4]
Погибија[уреди | уреди извор]
Дрењанин је одбио наређење Врховне команде ЈВуО да крене за Босну, па се одметнуо од остатка Авалског корпуса и остао на матичном терену. Погинуо је 28. децембра 1945. године у Баричу, у борби са агентима Озне који су опколили кућу у којој се налазио, а затим побили и целу породицу јатака који је скривао Дрењанина.[5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крстић, Угљеша (2007). Најлепши позив на свету. Београд. стр. 315.
- ^ Девић, Немања (2020). Партизански покрет у Србији: 1941-1944 (PDF). стр. 565.
- ^ Девић, Немања. Партизански покрет у Србији: 1941-1944 (PDF). 2020. стр. 566.
- ^ Девић, Немања. Партизански покрет у Србији: 1941-1944 (PDF). 2020. стр. 567.
- ^ „Смрт Зеке Дрењанина”. Нови дани. 13. јануар 1946.
- ^ Девић, Немања (2020). Партизански покрет у Србији: 1941-1944 (PDF). стр. 570.
