Споменак (часопис за децу)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Споменак : лист за забаву и поуку српској деци
Spomenak 07.jpg
Споменак : лист за забаву и поуку српској деци
Типчасопис
Формат26 цм
ВласникИван Мартиновић
ИздавачИван Мартиновић
Главни уредникИван Мартиновић
Оснивање1893. године
Језиксрпски
Укидање1914. године
СедиштеПанчево

Споменак : лист за забаву и поуку српској деци је часопис који је излазио до 1893. до 1914. године у Панчеву. Уређивао га је Иван Мартиновић.

О часопису[уреди | уреди извор]

Иван Мартиновић, уредник, издавач и власник часописа Споменак

Први број је био без слика и меморандума, док је већ други број имао слику и заглавље листа. Поред писања за децу и о деци, имао је и енциклопедијски карактер; водило се рачуна о домаћој и страној књижевности, о кретањима у друштвеном животу, о науци, праћени су најважнији догађаји у свету, а писао је о другим часописима и публикацијама. То је први дечји илустровани лист у Банату.[1] Овим часописом уносило се код деце ведро и весело расположење. Био је изузетно уређен часопис, пленио је својим илустрацијама. Одиграо је врло важну улогу и деца су га читала у целости. Часопис је имао педагошку улогу (инсистирање на моралности деце и детињства) и давање значаја игри као једином природном својству детињства.[2] Често је приповедање и поука која следи обезбеђивала превласт морално-поучних значења текста над његовим литерарним квалитетима. Часопис се бавио и најзначајнијим представницима књижевности код нас као што су Вук, Доситеј, Стерија, Његош, Змај и други. Бројност личности и догађаја о којима је часопис током свог дугогодишњег излажења писао, упадљив простор који им је посвећивао и укупни значај који им је давао, чине солидан оквир за слику културно-књижевних збивања у српској књижевности и култури крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, наравно у оквиру читалаца којима се обраћа.[3]

Уредник[уреди | уреди извор]

Власник, издавач и уредник је био Иван Мартиновић.[1]

Тираж[уреди | уреди извор]

Прве године излажења имао је нешто више од 150 претплатника. Часопис је дуго излазио и каснијих година је имао тираж од хиљаду примерака.[2]

Периодичност[уреди | уреди извор]

Излазио је једном месечно. Први број је изашао 20. јануара 1893. године и током исте године је излазио 20-тог у месецу. Следеће године је излазио 10-тог у месецу, а од 1895. године излази сваког првог у месецу.[2]

Промена поднаслова[уреди | уреди извор]

Током излажења је једном променио поднаслов.[1]

  • Лист за забаву и поуку српској деци - од 1893. године до 1895.
  • Илустровани лист за децу - од првог броја 1896. године

Садржај[уреди | уреди извор]

Рубрике[уреди | уреди извор]

У доколици, стална рубрика листа Споменак из 1901. године
Споменак , број 2 из 1895. године
  • Споменкове вести
  • Нове књиге и листови
  • У доколици
  • Одговори и препоруке
  • Разно

Часопис је скромним и кратким белешкама истрајно пратио многобројна важнија или мање важна збивања у култури, а посебно у књижевности српских крајева, али и у култури осталих словенских народа. Упућује се на разне годишњице, прославе јубилеја, годишњице рођења и смрти, указује на откривање споменика, доделе одликовања, рад културних и просветних фондација, издавање сабраних дела итд.[3] Даје се велики значај преношењу земних остатака Вукових из Беча у Београд 1897. године. Уочљиво се обележава и стогодишњица смрти Доситеја Обрадовића (1811-1911), са сликом на насловној и текстом на унутрашњим страницама. На насловној страни броја 8 и 9 из 1899. године објављује се Змајева фотографија, а у самом часопису је велики чланак о Педесетогодишњици чика Змајјове, са исцрпним подацима о рођењу, породици, школовању , уређивању листова и часописа итд.[3]

Преводи[уреди | уреди извор]

Споменак, број 11, 1909. година, прича Ковач, превела Јелена П.
Споменак, број 12, 1909. година, божићна прича Божићна ружа, преводено са мађарског (С. А. М.)

Још од првог броја се види да се часопис у значајној мери ослања на књижевне изворе иностраног порекла. Главни разлог је био и недостатак домаћих литерарних и других прилога поучно-забавног карактера, који одговарају дечјем узрасту, поготово у Панчеву где часопис излази. Осећа се снажно присиство немачке и мађарске културе јер су уреднику били на располагању. Одабир грађе за превођење био је подређен поучном карактеру часописа. Не преводе се најбољи књижевници и њихова најбоља дела већ оно што је одговарало оријентисаности самог часописа. Преводе се и умотворине других народа, посебно оне у прозном жанру (приповетка, басна, пословица). Често су заступљене и прераде.[3] Превођено је са:

Преводиоци[уреди | уреди извор]

  • Иван Мартиновић (са немачког и мађарског)
  • Крста Малеташки (са мађарског)
  • Мила Малеташки (са мађарског)
  • Саватије Грбић (са руског)
  • Лаза К. Мишковић (с руског)
  • Милена Грбић (са енглеског)
  • Исаије Митровић (са словеначког)

Сарадници[уреди | уреди извор]

Споменак, број 11, 1909. година, И ждралови одлазе - песма чика Јове Змаја

Број сарадника је варирао од броја до броја, од десет до двадесет. Било је много, добрих и квалитетних сарадника. Споменак је имао на стотине сарадника током дугог низа година излажења и може се поносити најзначајнијим именима наше књижевности. Било је много аутора који су под псеудонима, иницијалима и сл. објавили по једну или више прича.[3]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - Стр: 119. - (Библиотека Press документи ; 1)
  2. 2,0 2,1 2,2 Ђорђевић, Часлав (2000). „Споменак”. Свеске : часопис за књижевност, уметност и културу. 53. 10: 260—262.  line feed character у |journal= на позицији 44 (помоћ)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Тутњевић, Станиша (1994). „Дјетињство књижевности или књижевност за дјецу - прилог поетици дјечије књижевности : на примјеру часописа Споменак”. Књижевна историја. 93. 26: 213—250. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Први дечји лист у Банату / Д. Г. [Душица Грбић]. - У: Дневник. - ISSN 0350-7556. - Год. 70, бр. 23662 (28. дец. 2012), pp. 18.COBISS.SR 277437447