Споменички комплекс Бела Црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменички комплекс Бела Црква
Mesto početka ustanka u Srbiji.jpg
Споменички комплекс Бела Црква
Опште информације
Место Бела Црква
Општина Крупањ
Држава  Србија
Тип културног добра Знаменито место од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Споменички комплекс Бела Црква код Крупња означава место на којем је 7. јула 1941. године, започела борба народа Србије против фашизма у Другом светском рату, на територији тадашње Краљевине Југославије. Одлуком Народне скупштине Србије од 27. јуна 1945. године датум је проглашен као Дан устанка народа Србије, а место представља знаменито место у категорији непокретних културних добара од изузетног значаја. [1]

За више информација погледајте: Дан устанка народа Србије

Историјат[уреди]

У центру места Бела Црква се 7. јула 1941. године прослављао верски празник Ивањдан, где су окупљене мештане позвали на устанак припадници Рађевске партизанске чете Ваљевског одреда НОП-а под руководством Жикице Јовановића Шпанца и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор.

Споменички комплекс[уреди]

Место догађаја, са бившом кафаном и зградом некадашње општине и непосредном околином, сачувало је амбијенталну аутентичност. У некадашњој кафани Босе Недељковић, испред које се непосредно догађај десио, данас је музеј са поставком „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804—1981. године“.

Избијање устанка обележено је 1951. године бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров, а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. године израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића.

Споменичку целину чине црква Светог Ђорђа, изграђена у другој половини 19. века, у чијој се порти налазе гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача 'Политике', Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Као и зграда старе основне школе из друге половине 19. века, као леп је пример народне архитектуре. У њој се за време Првог светског рата налазила болница.

Обимни конзерваторско-рестаураторки и радови на презентацији комплекса вршени су 1966. и 1977. године.

Галерија[уреди]

Унутрашњост спомен-музеја „7. јули 1941. године“ који се налази у згради бивше Недељковићеве кафане испред које се одиграла акција Рађевачке чете Ваљевског партизанског одеда.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Kosmaj spomenik1.jpg