Србија на Светском првенству у атлетици у дворани

С Википедије, слободне енциклопедије

Србија је до сада шест пута самостално учествовала на Светским првенствима у дворани. Први пут је учествовала на 12. Светском првенству 2008. у Валенсији.

Светска првенства у атлетици у дворани одржавају се сваке две године од првог одржаног 1987.

Атлетичари Србије су учествовали на већини тих такмичења, као део неколико југословенских репрезентација од првог Светског првенства у дворани одржаном у Индијанаполису, до једанаестог 2006. у Москви:

Своју прву медаљу Србија је освојила на Светском првенству у дворани 2014. у Сопоту када је Ивана Шпановић у скоку удаљ освојила бронзану медаљу. На следећем Светском првенству у дворани 2016. у Портланду Ивана Шпановић (данас Ивана Вулета) освојила је сребрну медаљу.

Прву златну медаљу освојила је Ивана Шпановић у скоку удаљ и ушла у историју српске атлетике, као прва атлетичарка Србије која постала првак света у некој од атлетских дисциплина. Занимљиво је да је све четири медаље са светских првенстава у дворани освојила Ивана Шпановић.

После Светског првенства 2018. Србија по броју освојених медаља дели 50 место са репрезентацијом Бермуда са по једном златном, сребрном и бронзаном медаљом.

Место СП у дворани
=50  Србија 2 1 1 4

Освајачи медаља на светским првенствима у дворани[уреди | уреди извор]

Бр. Мед. Име(на) СП Дисциплина Ж М
1. Ивана Шпановић 2014. Сопот скок удаљ Ж -
2. Ивана Шпановић 2016. Портланд скок удаљ Ж -
3. Ивана Шпановић 2018. Бирмингем скок удаљ Ж -
4. Ивана Вулета 2022. Београд скок удаљ Ж -

Учешће и освојене медаље Србије на светским првенствима у дворани[уреди | уреди извор]

Учешће и освојене медаље Србије на СП
СП Учешће Муш. Жене дисц. Пласман Детаљи
1987 — 2006. Учествовала као део неке од југословенских репрезентација
2008. Валенсија 2 1 1 1 0 0 0 0 - [1]
2010. Доха 3 2 1 3 0 0 0 0 - [2]
2012. Истанбул 1 1 0 1 0 0 0 0 - [3]
2014. Сопот 2 1 1 2 0 0 1 1 =26. [4]
2016. Портланд 1 0 1 1 0 1 0 1 =19. [5]
2018. Бирмингем 4 1 3 3 1 0 0 1 =10. [6]
2022. Београд 13 6 7 3 1 0 0 1 =10. [7]
Укупно (7) 26 12 14 2 1 1 4

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по дисциплинама на СП у дворани[уреди | уреди извор]

Стање после СП 2018.
Дисциплина Период Укупно Мушки Жене
Прво Последње
60 м 2010 2022 1 0 1 0 0 0 0
400 м 2018 2022 2 0 2 0 0 0 0
1.500 м 2010 2010 1 1 0 0 0 0 0
Скок увис 2008 2022 2 1 1 0 0 0 0
Скок удаљ 2014 2022 2 0 2 2 1 1 4
Троскок 2008 2022 2 0 2 0 0 0 0
Бацање кугле 2010 2022 1 1 0 0 0 0 0
Укупно (7) 11 3 8 2 1 1 4

Разлика у горње две табеле за 15 такмичара настала је у овој табели, јер је сваки такмичар без обзира колико је пута учествовао на првенствима и у колико разних дисциплина на истом првенству, рачунат само једном.

Национални рекорди постигнути на светским првенствима у дворани[уреди | уреди извор]

Дисцилина Нови рекорд Атлетича/ка Датум, Место Стари рекорд Атлетича/ка Датум, Место
Скок удаљ Ж 7,07 Ивана Шпановић 18. 3 .2016. Портланд 6,98 Ивана Шпановић 7. 5. 2015. Праг

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Преглед освојених медаља за репрезентацију Југославије атлетичара српских клубова[уреди | уреди извор]

На Светским првенствима у атлетици у дворани, два репрезентативца СР Југославије освојили су две бронзане медаље.

Бронза (2)[уреди | уреди извор]

Драган Перић, Партизан, Београд — бацање кугле (1995)
Драгутин Топић, Црвена звезда, Београд — скок увис (1997)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 18.06.2008.
  2. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 18.06.2008.
  3. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 18.06.2008.
  4. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 07.04.2014.
  5. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 19.03.2016.
  6. ^ Резултати на сајту ИААФ Приступљено 7.03.2018.
  7. ^ Резултати на сајту WA Приступљено 30.05.2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]