Светско првенство у атлетици у дворани 2016.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у атлетици у дворани 2016.
16th IAAF World Indoor Championships in Athletics
[[Датотека:2016 IAAF World Indoor Championships.png ]]
Град домаћин Портланд (Орегон,  Сједињене Државе)
Време одржавања 17—20. март
Стадион Конференцијски центар у Орегону
Број држава 146[1]
Број атлетичара 559 (304 м + 255 ж)[1]
Број дисциплина 26 (13 м + 13 ж)[2]
◄◄ 2014. Сопот            2018. Бирмингем ►►

16. Светско првенство у атлетици у дворани одржало се под покровитељством IAAF од 17. до 20. марта 2016. у Конференцијском центру у Орегону у Портланду (САД).[3]

У такмичењу није учествовала традиционална атлетска сила, Русија. После истрага Светске агенције за борбу против допинга (WADA) везано како за индивидуалне тако и институционалне допинг навике код руских атлетичара, IAAF је 15. новембра 2015. године привремено суспензовао чланство Русије у организацији, чиме је последично земљи забрањено и домаћинство такмичења и учествовање у истим до даљњег.

Руско ефективно искључивање са светског првенства потврђено је у новембру 2015. године, када је ИААФ објавио да је одлучено да се привремена суспензија против Русије на свим међународним атлетским такмичењима неће повући најраније до краја марта идуће 2016. године.[4][5][6]

Карте за такмичење коштале су од 30 до 159 долара.[2] Укупан наградни фонд износио је 2.464.000 долара.[7]

Одлука о домаћину[уреди | уреди извор]

Портланд је изабран једногласном одлуком, а једина конкуренција био му је домаћин из 2003. године — Бирмингем (Енглеска, УК).[8] Бирмингем је ултимативно одабран за домаћина Светског првенства у атлетици у дворани 2018. (баш као што је било и са Истанбулом 2007. године, када је изабрана Доха за домаћина за 2010, а Истанбул за 2012. годину).[9] Разлог због ког је изабран амерички Портланд баш за 2016. а британски Бирмингем за 2018. годину је то што је IAAF желео да прође одређено време од домаћинства Уједињеног Краљевства тј. Лондона који је играо улогу домаћина за Олимпијске игре 2012, а поред тога ће бити и домаћин за Светско првенство у атлетици на отвореном 2017, као и Кардифа који ће угостити такмичаре Светског првенства у полумаратону 2016.[10][а]

Дворана[уреди | уреди извор]

Конференцијски центар у Орегону који плени пажњу својим необичним торњевима

Првенство се одржало у Конференцијском центру у Орегону, а неопходна стаза од 200 м те смештај за 8.000 гледалаца били су правовремено обезбеђени.[8] Концептни цртежи планова су објављени на почетку 2015. године, а приказују двотонски обојене (орегонско) зелене стазе, са дрвећем које краси перистил затворене арене.[11]

Занимљивост везана за Конференцијски центар у Орегону је то што садржи највеће Фукоово клатно на свету. Центар је познат и по два необична торња која пружају осветљење за унутрашњост зграде. Изградња је завршена 1989. а центар отворен 1990. године.

Наградни фонд[уреди | уреди извор]

Наградни фонд од 2.464.000 америчких долара подељен је финалистима (2.288.000 долара за појединачне дисциплине). Победник сваке појединачне дисциплине добио је 40.000 долара, другопласирани 20.000, трећепласирани 10.000, четвртопласирани 8.000, пети 6.000, а шести 4.000, док је победничка штафета делила 40.000 долара, другопласирана 20.000, трећа 10.000, четврта 8.000, пета 6.000 и шеста 4.000. За сваки светски рекорд била је обезбеђена награда од 50.000 америчких долара.[7]

Квалификационе норме[уреди | уреди извор]

Априла 2015. године одређени су критеријуми за стављање спортиста на списак учесника на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Што се тиче трка (осим штафета), свака земља је могла послати максимално тројицу спортиста са постигнутим постављеним нормама по дисциплини, али су се само двојица могла такмичити.[12]

Што се тиче скока увис и скока мотком, одмах су се одржавала финала са по 12 такмичара-финалиста у свакој од дисциплина, одређених комбинацијом постављених норми и пласманима. У скоку удаљ, троскоку и бацању кугле, норме су биле исте као и за скок увис и скок мотком само што је такмичење почело са 16 спортиста. У ових пет поменутих дисциплина, само двојица спортиста сваке чланице IAAF могла су да се такмиче (по дисциплини).[12]

За такмичење у вишебоју (петобој и седмобој), спортисти су се бирали на следећи начин: победник вишебоја из 2015. године, петорица најбољих на такмичењима на отвореном из 2015. године по листи од 31. децембра 2015. ограничени на само једног из исте земље, петорица најбољих на дворанским такмичењима из 2016. године по листи од 29. фебруара 2016, те један атлетичар који је могао да постане учесник на основу позива IAAF. У вишебоју, само два атлетичара и две атлетичарке сваке чланице IAAF могли су да се такмиче (по дисциплини). У случају отказивања, позивао се следећи са листе.[12]

За штафете није било квалификационих норми и сваки савез је могао послати по шест спортиста у обе конкуренције.[12]

Чланице IAAF које нису имале нити једног квалификованог атлетичара и/или атлетичарку (било по нормама или позиву), могле су да пошаљу једног неквалификованог атлетичара или једну неквалификовану атлетичарку у једну од трка (осим 800 м). У изузетним случајевима а према одлуци Техничких делегата IAAF, учешће неквалификованих спортиста на трци од 800 м, у скоку удаљ, у троскоку или бацаљу кугле могло је да буде одобрено, а апликације за овакав начин уписа на списак учесника могло је да се предају закључно са 29. фебруаром 2016. године.
У случају да земља-домаћин није имала ниједног квалификованог атлетичара у дисциплини, могло је да пошаље једног спортисту у тој дисциплини независно од било које од норми (осим вишебоја); за вишебој, одлука је зависила од позива Техничких делегата IAAF.[12]

Спортисти омладинци (било који спортиста узраста од 16 или 17 година 31. децембра 2016) нису се могли такмичити у бацању кугле. Спортисти млађи од 16 година (31. децембра 2016. односно рођени 2001. или касније), нису могли никако учествовати на првенству.[12]

Квалификационе норме[12]
Дисциплина Мушкарци Жене
У дворани На отвореном У дворани На отвореном
60 м 6,65 10,15 (100 м) 7,32 11,20 (100 м)
400 м 46,70 45,10 53,15 51,20
800 м 1:46,50 1:44,00 2:02,50 1:58,50
1.500 м 3:39,50
3:55,00 (миља)		 3:33,00 4:13,00
4:33,00 (миља)		 4:03,00
4:22,00 (миља)
3.000 м 7:50,00 7:40,00
13:10,00 (5.000 м)		 9:00,00 8:36,00
14:56,00 (5.000 м)
60 м препоне 7,72 13,45 (110 м препоне) 8,14 12,85 (100 м препоне)
4 × 400 м нема норме
Скок удаљ 8,18 м 6,75 м
Троскок 17,00 м 14,30 м
Скок увис 2,33 м 1,97 м
Скок мотком 5,77 м 4,71 м
Бацање кугле 20,50 м 18,10 м

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На Светском првенству у дворани 2016, учествовало је 559 спортиста (304 атлетичара и 255 атлетичарки) из 146 земаља. Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.[1]

Земље учеснице[1]

Сатница такмичења[уреди | уреди извор]

КВ Квалификације ПФ Полуфинале Ф Финале

Резултати такмичења[уреди | уреди извор]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

Дисциплина Златна медаља Злато Резултат Сребрна медаља Сребро Резултат Бронзана медаља Бронза Резултат
60 м
детаљи [14] 		Трејвон Бромел
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 6,47
ЛР 		Асафа Пауел
Јамајка Јамајка		 6,50
‍ 		Рамон Гитенс
Барбадос Барбадос		 6,51
НР
400 м
детаљи [15] 		Павел Маслак
Чешка Чешка Република		 45,44
‍ 		Абделалелах Харун
Катар Катар		 45,59
ЛРС 		Деон Лендор
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго		 46,17
‍
800 м
детаљи [16] 		Борис Беријан
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 1:45,83
ЛРС 		Антоан Гакеме
Бурунди Бурунди		 1:46,65
ЛРС 		Ерик Совински
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 1:47,22
‍
1.500 м
детаљи [17] 		Метју Сентровиц
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 3:44,22
‍ 		Јакуб Холуша
Чешка Чешка Република		 3:44,30
‍ 		Ник Вилис
Нови Зеланд Нови Зеланд		 3:44,37
‍
3.000 м
детаљи [18] 		Јомиф Кеџелча
Етиопија Етиопија		 7:57,21
‍ 		Рајан Хил
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 7:57,39
‍ 		Огастин Кипроно Чоџе
Кенија Кенија		 7:57,43
‍
60 м препоне
детаљи [19] 		Омар Маклауд
Јамајка Јамајка		 7,41
СРС 		Паскал Мартино-Лагард
Француска Француска		 7,46
ЛРС 		Димитри Баску
Француска Француска		 7,48
‍
Штафета 4 × 400 м
детаљи [20] 		Кајл Клемонс
Калвин Смит
Кристофер Гистинг
Вернон Норвуд
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 3:02,45
СРС 		Мајкл Матју
Алонцо Расел
Шавез Харт
Крис Браун
Бахаме Бахаме		 3:04,75
НР 		Џарин Соломон
Лалонд Гордон
Ејд Алејн-Форт
Деон Лендор
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго		 3:05,51
НР
Скок увис
детаљи [21] 		Ђанмарко Тамбери
Италија Италија		 2,36
‍ 		Роберт Грабарц
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство		 2,33
ЛРС 		Ерик Кинард
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 2,33
ЛРС
Скок мотком
детаљи [22] 		Рено Лавилени
Француска Француска		 6,02
РП 		Сем Кендрикс
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 5,80
‍ 		Пјотр Лисек
Пољска Пољска		 5,75
‍
Скок удаљ
детаљи [23] 		Марквис Денди
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 8,26
‍ 		Фабрис Лапијер
Аустралија Аустралија		 8,25
ОКР 		Чангџоу Хуанг
Кина НР Кина		 8,21
ЛР
Троскок
детаљи [24] 		Дунг Бин
Кина НР Кина		 17,33
‍ 		Макс Хес
Њемачка Немачка		 17,14
ЛР 		Бенжамен Компаоре
Француска Француска		 17,09
ЛРС
Бацање кугле
детаљи [25] 		Томас Волш
Нови Зеланд Нови Зеланд		 21,78
СРС, ОКР 		Андреј Гаг
Румунија Румунија		 20,89
ЛРС 		Филип Михаљевић
Хрватска Хрватска		 20,87
ЛР
Седмобој
детаљи [26] 		Ештон Итон
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 6.470
СРС 		Олексиј Касјанов
Украјина Украјина		 6.182
ЛРС 		Матијас Бругер
Њемачка Немачка		 6.126
ЛР

Жене[уреди | уреди извор]

Дисциплина Златна медаља Злато Резултат Сребрна медаља Сребро Резултат Бронзана медаља Бронза Резултат
60 м
детаљи [27] 		Барбара Пјер
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 7,02
‍ 		Дафне Схиперс
Холандија Холандија		 7,04
‍ 		Елејн Томпсон
Јамајка Јамајка		 7,06
‍
400 м
детаљи [28] 		Кеми Адекоја
Бахреин Бахреин		 51,45
‍ 		Ешли Спенсер
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 51,72
‍ 		Кванера Хејс
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 51,76
‍
800 м
детаљи [29] 		Франсин Нијонсаба
Бурунди Бурунди		 2:00,01
СРС 		Аџи Вилсон
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 2:00,27
‍ 		Маргарет Вамбуи
Кенија Кенија		 2:00,44
ЛР
1.500 м
детаљи [30] 		Сифан Хасан
Холандија Холандија		 4:04,96
‍ 		Доит Сејаум
Етиопија Етиопија		 4:05,30
‍ 		Гудаф Цегај
Етиопија Етиопија		 4:05,71
‍
3.000 м
детаљи [31] 		Гензебе Дибаба
Етиопија Етиопија		 8:47,43
‍ 		Месерет Дефар
Етиопија Етиопија		 8:54,26
‍ 		Шенон Роубери
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 8:55,55
‍
60 м препоне
детаљи [32] 		Нија Али
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 7,80
ЛРС 		Брајана Ролинс
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 7,82
‍ 		Тифани Портер
Уједињено Краљевство Велика Британија и СИ		 7,90
‍
Штафета 4 × 400 м
детаљи [33] 		Наташа Хејстингс
Кванера Хејс
Кортни Около
Ешли Спенсер
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 3:26,38
СРС 		Евелина Птак
Малгоржата Холуб
Магдалена Горжковска
Јустина Свјенти
Пољска Пољска		 3:31,15
‍НРС 		Аделина Пастор
Елена Мирела Лаврик
Андреа Миклош
Бјанка Разор
Румунија Румунија		 3:31,51
НРС
Скок увис
детаљи [34] 		Вашти Канингам
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 1,96
‍ 		Рут Беитија
Шпанија Шпанија		 1,96
‍ 		Камила Лићвинко
Пољска Пољска		 1,96
‍
Скок мотком
детаљи [35] 		Џен Сур
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 4,90
РП 		Сенди Морис
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 4,85
‍ 		Катерина Стефаниди
Грчка Грчка		 4,80
‍
Скок удаљ
детаљи [36] 		Бритни Рис
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 7,22
СРС 		Ивана Шпановић
Србија Србија		 7,07
НР 		Лорејн Јуџен
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство		 6,93
НР
Троскок
детаљи [37] 		Јулимар Рохас
Венецуела Венецуела		 14,41
‍ 		Кристин Гириш
Њемачка Немачка		 14,30
ЛРС 		Параскеви Папахристу
Грчка Грчка		 14,15
‍
Бацање кугле
детаљи [38] 		Мишел Картер
Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе		 20,21
СРС 		Анита Мартон
Мађарска Мађарска		 19,33
НР 		Валери Адамс
Нови Зеланд Нови Зеланд		 19,25
‍
Петобој
детаљи [39] 		Брајана Тајсен-Итон
Канада Канада		 4.881
СРС, САКР 		Анастасија Мокњук
Украјина Украјина		 4.847
ЛР 		Алина Фјодорова
Украјина Украјина		 4.770
ЛР
  • Такмичари и такмичарке у штафетама обележени звездицом су трчали у квалификацијама, али не и у финалу.

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Медаље земље домаћина

Биланс медаља укупно[уреди | уреди извор]

Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1. Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе 13 6 4 23
2. Етиопија Етиопија 2 2 1 5
3. Француска Француска 1 1 2 4
4. Јамајка Јамајка 1 1 1 3
5. Бурунди Бурунди 1 1 0 2
Холандија Холандија 1 1 0 2
Чешка Чешка 1 1 0 2
8. Нови Зеланд Нови Зеланд 1 0 2 3
9. Кина Кина 1 0 1 2
10. Бахреин Бахреин 0 0 1 1
Венецуела Венецуела 1 0 0 1
Италија Италија 1 0 0 1
Канада Канада 1 0 0 1
14. Њемачка Немачка 0 2 1 3
Украјина Украјина 0 2 1 3
16. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0 1 2 3
Пољска Пољска 0 1 2 3
18. Румунија Румунија 0 1 1 2
19. Аустралија Аустралија 0 1 0 1
Бахаме Бахаме 0 1 0 1
Катар Катар 0 1 0 1
Мађарска Мађарска 0 1 0 1
Србија Србија 0 1 0 1
Шпанија Шпанија 0 1 0 1
25. Грчка Грчка 0 0 2 2
Кенија Кенија 0 0 2 2
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 0 0 2 2
28. Барбадос Барбадос 0 0 1 1
Хрватска Хрватска 0 0 1 1
Укупно (29) 26 26 26 78

Освојене медаље по континентима[уреди | уреди извор]

Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1. Европа 4 13 12 29
2. Северна Америка 14 7 4 25
3. Африка 3 4 4 11
4. Азија 2 1 1 4
5. Јужна Америка 2 0 3 5
6. Океанија 1 1 2 4
Укупно 26 26 26 78

Табела успешности[уреди | уреди извор]

Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама.

Бодови су додељивани на овај начин: прволасирани је добијао 8 бодова, другопласирани 7 бодова, трећепласирани 6 бодова... и последњи (осми) 1 бод.

Плас. Земља 1. место 2. место 3. место 4. место 5. место 6. место 7. место 8. место Бр. финал. Бод.
1. Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе 13 6 4 8 6 3 2 2 44 249
2. Етиопија Етиопија 2 2 1 2 1 2 0 0 10 56
3. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0 1 2 0 1 3 2 3 12 39
4. Пољска Пољска 0 1 2 1 1 1 1 0 7 33
5. Јамајка Јамајка 1 1 1 2 0 0 0 1 6 32
6. Француска Француска 1 1 2 0 0 0 1 1 6 30
7. Њемачка Немачка 0 2 1 0 0 1 2 1 7 28
Кина НР Кина 1 0 1 1 1 1 0 2 7 28
9. Кенија Кенија 0 0 2 0 2 0 2 2 8 26
Украјина Украјина 0 2 1 0 1 0 1 0 5 26
Чешка Чешка 1 1 0 1 1 0 0 2 6 26
12. Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 0 0 2 2 0 1 0 0 5 25
13. Нови Зеланд Нови Зеланд 1 0 2 0 1 0 0 0 4 24
14. Грчка Грчка 0 0 2 0 1 1 1 0 5 21
15. Холандија Холандија 1 1 0 1 0 0 0 0 3 20
16. Канада Канада 1 0 0 1 1 0 1 0 4 19
17. Румунија Румунија 0 1 1 0 1 0 0 0 3 17
18. Катар Катар 0 1 0 1 1 0 0 0 3 16
19. Бурунди Бурунди 1 1 0 0 0 0 0 0 2 15
20. Аустралија Аустралија 0 1 0 0 1 1 0 0 3 14
Мађарска Мађарска 0 1 0 0 1 1 0 0 3 14
22. Нигер Нигерија 0 0 0 1 1 1 0 0 3 12
23. Хрватска Хрватска 0 0 1 1 0 0 0 0 2 11
24. Италија Италија 1 0 0 0 0 0 1 0 2 10
25. Шпанија Шпанија 0 1 0 0 0 0 1 0 2 9
26. Бахреин Бахреин 1 0 0 0 0 0 0 0 1 8
Венецуела Венецуела 1 0 0 0 0 0 0 0 1 8
Гренада Гренада 0 0 0 1 0 1 0 0 2 8
Мароко Мароко 0 0 0 1 0 1 0 0 2 8
30. Барбадос Барбадос 0 0 1 0 0 0 0 1 2 7
Бахаме Бахаме 0 1 0 0 0 0 0 0 1 7
Србија Србија 0 1 0 0 0 0 0 0 1 7
33. Литванија Литванија 0 0 0 1 0 0 0 0 1 5
Португалија Португалија 0 0 0 1 0 0 0 0 1 5
Швајцарска Швајцарска 0 0 0 1 0 0 0 0 1 5
Шведска Шведска 0 0 0 0 1 0 0 1 2 5
37. Исланд Исланд 0 0 0 0 1 0 0 0 1 4
Јужноафричка Република Јужноафричка Рапублика 0 0 0 0 1 0 0 0 1 4
Света Луција Света Луција 0 0 0 0 1 0 0 0 1 4
40. Аргентина Аргентина 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Белгија Белгија 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Белорусија Белорусија 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Бразил Бразил 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Бугарска Бугарска 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Словачка Словачка Република 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
Финска Финска 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3
47. Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2
Естонија Естонија 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2
Обала Слоноваче Обала Слоноваче 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2
Уругвај Уругвај 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2
51. Азербејџан Азербејџан 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1
Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1
Уједињени Арапски Емирати Уједињени Арапски Емирати 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1

Рекорди[уреди | уреди извор]

На овом светском првенству није постигнут ниједан светски рекорд (осим 2 у мастерс тркама),[40] а постигнута су 2 рекорда светских атлетских првенстава у дворани,[41] 11 светских атлетских рекорда сезоне (9 у финалу),[42] 6 континенталних (4 у финалу)[43] и 45 националних (18 у финалу) рекорда.[42]

Рекорди светских првенстава (2)[уреди | уреди извор]

‍ Датум Дисциплина Нови рекорд Стари рекорд
Атлетичари Резултат Атлетичари Резултат Датум
1. 17. март 2016. Скок мотком, мушкарци Француска Рено Лавилени 6,02 ‍ ‍ ‍
2. Скок мотком, жене Сједињене Америчке Државе Џен Сур 4,90 ‍ ‍ ‍

Светски рекорди сезоне (11)[уреди | уреди извор]

‍ Датум Дисциплина Нови рекорд Стари рекорд
Атлетичари Резултат Атлетичари Резултат Датум
1. 18. март 2016. Седмобој, мушкарци Сједињене Америчке Државе Ештон Итон 6.470 ‍ ‍ ‍
2. Бацање кугле, мушкарци Нови Зеланд Томас Волш 21,78 ‍ ‍ ‍
3. 60 м, мушкарци Јамајка Асафа Пауел 6,44 ‍ ‍ ‍
4. 60 м, мушкарци Јамајка Асафа Пауел 6,44 ‍ ‍ ‍
5. петобој, жене Канада Брајана Тајсен-Итон 4.881 ‍ ‍ ‍
6. 19. март 2016. Скок удаљ, жене Сједињене Америчке Државе Бритни Рис 7,22 ‍ ‍ ‍
7. Бацање кугле, жене Сједињене Америчке Државе Мишел Картер 20,21 ‍ ‍ ‍
8. 20. март 2016. 60 м препоне, мушкарци Јамајка Омар Маклауд 7,41 ‍ ‍ ‍
9. Штафета 4 × 400 м, мушкарци Сједињене Америчке Државе Кајл Клемонс, Калвин Смит, Кристофер Гистинг, Вернон Норвуд 3:02,45 ‍ ‍ ‍
10. 800 м, жене Бурунди Франсин Нијонсаба 2:00,01 ‍ ‍ ‍
11. Штафета 4 × 400 м, жене Сједињене Америчке Државе Наташа Хејстингс, Кванера Хејс, Кортни Около, Ешли Спенсер 3:26,38 ‍ ‍ ‍

Континентални рекорди (6)[уреди | уреди извор]

‍ Датум Дисциплина Нови рекорд Стари рекорд
Атлетичари Резултат Атлетичари Резултат Датум
1. 18. март 2016. Бацање кугле, мушкарци Нови Зеланд Томас Волш 21,78 ОКР ‍ ‍ ‍
2. Петобој, жене Канада Брајана Тајсен-Итон 4.881 САКР ‍ ‍ ‍
3. 60 м, мушкарци Кина Бингтјен Су 6,50 АКР ‍ ‍ ‍
4. 19. март 2016. 400 м, жене Брунеј Олувакеми Адекоја 51,45 АКР ‍ ‍ ‍
5. Бацање кугле, жене Сједињене Америчке Државе Мишел Картер 20,21 САКР ‍ ‍ ‍
6. 20. март 2016. Скок удаљ, мушкарци Аустралија Фабрис Лапијер 8,25 ОКР ‍ ‍ ‍

Национални рекорди (45)[уреди | уреди извор]

Датум Атлетичар Земља Старост Дисциплина Ниво Плас. Резултат
1. 17. март 2016. Никол Бухлер Швајцарска Швајцарска 17. децембар 1983. Скок мотком, жене фин. 4 4,80
2. Елиза Макартни Нови Зеланд Нови Зеланд 11. децембар 1996. Скок мотком, жене фин. 5 4,70
3. 18. март 2016. Курт Феликс Гренада Гренада 4. јул 1988. Седмобој, мушкарци седм. 6 5.986
4. Брајана Тајсен-Итон Канада Канада 18. децембар 1988. Петобој, жене пет. 1 4.881
5. Родман Телтул Палау Палау 29. јануар 1994. 60 м, мушкарци кв. 7 6,94
6. Надин Брурсен Тонга Тонга 19. август 1994. 60 м, мушкарци кв. 8 7,08
7. Асафа Пауел Јамајка Јамајка 23. новембар 1982. 60 м, мушкарци кв. 1 6,44
8. Асафа Пауел Јамајка Јамајка 23. новембар 1982. 60 м, мушкарци пф. кв. 1 6,44
9. Бингтјен Су Кина НР Кина 29. август 1989. 60 м, мушкарци пф. кв. 2 6,50
10. Рамон Гитенс Барбадос Барбадос 20. јул 1987. 60 м, мушкарци пф. кв. 2 6,53
11. Шон Гил Белизе Белизе 9. април 1993. 60 м, мушкарци кв. 6 6,99
12. Вејс Ибрахим Каирандеш Авганистан Авганистан 31. децембар 1990. 800 м, мушкарци кв. 5 1:57,36
13. Олувакеми Адекоја Брунеј Брунеј 16. јануар 1993. 400 м, жене пф. кв. 1 51,47
14. Кабанге Мупопо Замбија Замбија 21. септембар 1992. 400 м, жене пф. кв. 4 52,68
15. Кабанге Мупопо Замбија Замбија 21. септембар 1992. 400 м, жене кв. 3 52,72
16. Кристина Франсиско Гвам Гвам 18. март 1997. 400 м, жене кв. 4 1:00,08
17. Џенебу Данте Мали Мали 7. август 1989. 400 м, жене кв. 4 55,76
18. Бита Нишимве Руанда Руанда 1. децембар 1998. 1.500 м, жене кв. 9 4:19,39
19. Тамара Армуш Јордан Јордан 8. мај 1992. 1.500 м, жене кв. 10 4:37,61
20. Андреа Иванчевић Хрватска Хрватска 21. август 1984. 60 м препоне, жене кв. 2 7,91
21. Макеба Алчиде Света Луција Света Луција 24. фебруар 1990. Бацање кугле, жене пет. 7 13,46
22. Рамон Гитенс Барбадос Барбадос 20. јул 1987. 60 м, мушкарци фин. 3 6,51
23. Томас Волш Нови Зеланд Нови Зеланд 1. март 1992. Бацање кугле, мушкарци фин. 1 21,78
24. Дарлан Романи Бразил Бразил 9. април 1991. Бацање кугле, мушкарци фин. 18 18,50
25. Ерик Родригез Никарагва Никарагва 1. јун 1990. 1.500 м, мушкарци кв. 8 3:58,37
26. Ивана Шпановић Србија Србија 10. мај 1990. Скок удаљ, жене фин. 2 7,07
27. Лорејн Јуџен Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 22. август 1991. Скок удаљ, жене фин. 3 6,93
28. 19. март 2016. Им Лан Лои Макао Макао 6. фебруар 1998. 60 м, жене кв. 7 7,83
29. Кариман Абулџадајел Саудијска Арабија Саудијска Арабија 11. мај 1994. 60 м, жене кв. 8 9,48
30. Мишел-Ли Ахај Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10. април 1992. 60 м, жене кв. 1 7,09
31. Мишел-Ли Ахај Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10. април 1992. 60 м, жене пф. кв. 1 7,09
32. Анхела Тенорио Еквадор Еквадор 27. јануар 1996. 60 м, жене пф. кв. 5 7,21
33. Франсин Нијонсаба Бурунди Бурунди 5. мај 1993. 800 м, жене кв. 1 2:02,37
34. Олувакеми Адекоја Брунеј Брунеј 16. јануар 1993. 400 м, жене фин. 1 51,45
35. Мишел Картер Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе 12. октобар 1985. Бацање кугле, жене фин. 1 20,21
36. Анита Мартон Мађарска Мађарска 15. јануар 1989. Бацање кугле, жене фин. 2 19,33
37. 20. март 2016. Омар Маклауд Јамајка Јамајка 25. април 1994. 60 м препоне, мушкарци фин. 1 7,41
38. Бахаме Бахаме Бахаме — Штафета 4 × 400 м, мушкарци фин. — 3:04,75
39. Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго — Штафета 4 × 400 м, мушкарци фин. — 3:05,51
40. Јужна Африка Јужноафричка Република Јужна Африка — Штафета 4 × 400 м, мушкарци кв. 4 3:08,45
41. Фабрис Лапијер Аустралија Аустралија 17. октобар 1983. Скок удаљ, мушкарци фин. 2 8,25
42. Емилијано Ласа Уругвај Уругвај 25. јануар 1990. Скок удаљ, мушкарци фин. 7 7,94
43. Рушвал Самаи Јужноафричка Република Јужна Африка 25. септембар 1991. Скок удаљ, мушкарци фин. 5 8,18
44. Квинси Брил Аруба Аруба 19. април 1992. Скок удаљ, мушкарци фин. 13 7,25
45. Франсин Нијонсаба Бурунди Бурунди 5. мај 1993. 800 м, жене фин. 1 2:00,01

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Више ће времена проћи у периоду 2012—2017. него што би прошло у периоду 2012—2016; уштеда је од зиме 2016. до лета 2017, а како би СП у дворани било 2016. у зиму — добијена је пауза од 5 година наспрам оне од 3,5—3,75 година, односно укупна уштеда је више од 1 године а не 7 месеци. IAAF је желео што већу паузу од ОИ 2012. до следећег СП (небитно ког, у овом случају следеће ће бити оно на отвореном 2017), а не већу паузу од СП у дворани 2016. до СП на отвореном 2017.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Countries list on IAAF official web site”. IAAF. март 2016. Приступљено 22. 3. 2016. 
  2. ^ а б „Single-session tickets for Portland 2016 avalilable Friday, January 15th”. cbc.ca. 15. 1. 2016. Приступљено 21. 3. 2016. 
  3. ^ „IAAF World Indoor Championships”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016. 
  4. ^ „Russia 'banned' from IAAF World Indoor Championships”. Telegraph.co.uk. 19. 11. 2015. Приступљено 22. 3. 2016. 
  5. ^ „No Russian athletes at 2016 world indoor championships — source”. Eurosport British. 19. 11. 2015. Приступљено 22. 3. 2016. 
  6. ^ „Russian track team likely to miss world indoor championships”. cbc.ca. 19. 11. 2015. Приступљено 22. 3. 2016. 
  7. ^ а б „Nearly US$2.5 million at stake in Portland”. IAAF. 15. 3. 2016. Приступљено 22. 3. 2016. 
  8. ^ а б Shannon, Red (17. 11. 2013). „Portland, Ore., Wins Bid for 2016 World Indoor Championships: Why It Matters”. Bleacher Report. Приступљено 22. 3. 2016. 
  9. ^ „Portland, Ore., to hold IAAF 2016 world indoors”. Espn.go.com. 15. 11. 2013. Приступљено 22. 3. 2016. 
  10. ^ Gambaccini, Peter (15. 11. 2013). „Portland Will Host 2016 World Indoor Championships | Runner's World”. Runnersworld.com. Приступљено 22. 3. 2016. 
  11. ^ „IAAF World Indoor Championships — Portland 2016”. portland2016.com. Приступљено 22. 3. 2016. 
  12. ^ а б в г д ђ е „IAAF World Indoor Championships Portland 2016 entry standards” (PDF). IAAF. 23. 2. 2016. Приступљено 22. 3. 2016. 
  13. ^ а б „Распоред такмичења”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016.
  14. ^ Men's 60 metres results
  15. ^ Men's 400 metres results
  16. ^ Men's 800 metres results
  17. ^ Men's 1500 metres results
  18. ^ Men's 3000 metres results
  19. ^ „Men's 60 metres hurdles results” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 01. 2019. г. Приступљено 22. 03. 2016. 
  20. ^ Men's 4 × 400 metres relay results
  21. ^ Men's high jump results
  22. ^ Men's pole vault results
  23. ^ Men's long jump results
  24. ^ Men's triple jump results
  25. ^ Men's shot put results
  26. ^ Men's heptathlon results
  27. ^ Women's 60 metres results
  28. ^ Women's 400 metres results
  29. ^ Women's 800 metres results
  30. ^ Women's 1500 metres results
  31. ^ Women's 3000 metres results
  32. ^ Women's 60 metres hurdles results
  33. ^ Women's 4 × 400 metres relay results
  34. ^ Women's high jump results
  35. ^ Women's pole vault results
  36. ^ Women's long jump results
  37. ^ Women's triple jump results
  38. ^ Women's shot put results
  39. ^ Women's pentathlon results
  40. ^ „World Records – Men & Women Indoor”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016. 
  41. ^ „Championships Records – Men & Women Indoor”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016. 
  42. ^ а б „Records broken at Portland (Oregon convention center), or 2016 – National Indoor Record”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016. 
  43. ^ „Area Records – Men & Women Indoor”. iaaf.org. Приступљено 22. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Светско првенство у атлетици у дворани 2016. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_у_дворани_2016.&oldid=27002368”