Ивана Шпановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Шпановић
Ivana Španović.jpg
Ивана Шпановић
Лични подаци
Датум рођења (1990-05-10)10. мај 1990.(26 год.)
Место рођења Зрењанин
Држава рођења Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Држављанство Србија српско
Висина 1,76 м
Тежина 67 кг
Спортске информације
Дисциплине Скок удаљ
Петобој
Клуб АК Војводина, Нови Сад
Лични рекорди 7,24 м (скок удаљ у дворани)
7,08 м (скок удаљ на отвореном)
4.240 бодова (петобој у дворани)
Награде Најбоља млада спортисткиња Србије (2008)
Најбоља спортисткиња Војводине (2008, 2013, 2014)
Најбоља атлетичарка Балкана (2013, 2015)
Најбоља спортисткиња по избору УСНС (2013–2016)
Најбоља спортисткиња по избору ОКС (2013, 2015)
Спортиста године по избору РТВ (2013)
Мајска награда (2014)
Орден Карађорђеве звезде трећег реда

Ивана Шпановић (Зрењанин, 10. мај 1990) је српска атлетичарка, која се такмичи у скоку удаљ. Тренер јој је Горан Обрадовић, чланица је и наступа за Атлетски клуб Војводина из Новога Сада.[1]

На Светском првенству 2013. године у Москви освојила је бронзану медаљу што је била и прва медаља за Србију на светским првенствима у атлетици. Бронзану медаљу је освојила две године касније на Светском првенству у Пекингу. На Европском првенству у дворани 2015. у Прагу је освојила златну медаљу уз рекорд.[2] Ивана је на Светском првенству у дворани 2016. освојила сребрну медаљу.

У мају 2016. је била на првом месту светске ранг листе у скоку у даљ.[3] Победница је Дијамантске лиге за 2016. годину. Два пута је изабрана за најбољу српску спортисткињу у избору Олимпијског комитета Србије, и то 2013. и 2015. године.

Највећи успех у каријери је остварила на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узела бронзану медаљу, резултатом 7.08 што је био нови национални рекорд Србије на отвореном.

Дана 5. марта 2017. освојила је златну медаљу на Eвропском првенству у дворани и поставила нови национални рекорд 7,24 као и најбољи светски резултат у овој сезони и трећи свих времена у дворани.[4][5]

Каријера[уреди]

На светском првенству за јуниоре 2006. била је седма. Прву медаљу на светском првенству осваја 2007. у конкуренцији млађих јуниора. Са прескочених 6,41 м освојила је сребро. На светском првенству за јуниоре 2008. је победила са оствареним резултатом 6,61 м. Учествовала је и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу, и такмичила се у дисциплини скок удаљ. После два преступа у трећем покушају је скочила 6,30 м. Тај резултат јој није био довољан за пласман у финале. У укупном пласману заузела је тридесето место.

Од 2006. до 2008. је три пута побеђивала на јуниорским првенствима Србије, у дисциплини скок удаљ. У сениорској конкуренцији је у истој дисциплини постала првак 2008. године. Дневни лист Спорт ју је 2008. прогласио за српског младог спортисту године. Иванина мајка Весна такође је бивша атлетичарка. Иванин тренер је био Јани Хајду, а сада је Горан Обрадовић. Она је чланица и наступа за Атлетски клуб Војводина из Новога Сада.

Учествовала је и на Универзијади 2009. у Београду. На њој је победила скоком од 6,64, што је био за 17 цм бољи резултат од другопласиране Рускиње Ирине Крјачикове. Ивана је свој најбољи скок извела у петој серији. То је била прва златна медаља за Србију освојена на Универзијади у Београду.

На Европском првенству за јуниоре 2009. одржаном у Новом Саду поправила је свој лични рекорд на 6,71 м али јој ни то није било довољно за злато. Била је друга иза Рускиње Дарије Клишине која је поставила нови рекорд првенства од 6,80 м.

Учествовала је на Европском првенству у Хелсинкију 2012. године у скоку у даљ. Није се пласирала у финале, а у квалификацијама је скочила 6,33 метара и заузела 15. место.[6]

Поред националних рекорда у скоку удаљ на отвореном и у дворани, Ивана држи рекорд у петобоју и трци на 60 метара у дворани. На светском првенству у атлетици одржаном у Москви, августа 2013. Ивана је освојила бронзану медаљу са својим новим личним рекордом 6,82. Крајем године је проглашена за спортисткињу године од стране Олимпијског комитета Србије и Удружења спортских новинара Србије, као и за најбољу атлетичарку Балкана.

На Првенству Балкана у атлетици које се одржавало у Истанбулу у Турској, Шпановић је 22. фебруара 2014. године оборила државни рекорд у скоку удаљ резултатом 6,92 м. Том приликом је освојила златну медаљу.

Ивана Шпановић, једина представница Србије, на Светском првенству у дворани 2016. освојила је сребрну медаљу резултатом 7.07 што је нови национални рекорд Србије. Пошто је тај резултат бољи и од рекорда на отвореном, то је и апсолутни рекорд Србије у скоку удаљ за жене. Ово је највећи успех српских атлетичара на светским првенствима од када се такмиче под именом Србије. Постигнути резултат 7,07 је девети на светској ранг листи свих времена у женској конкуренцији у дворани, а шести на европској ранг листи.

После 60 година освојена је атлетска медаља за Србију на Олимпијским играма.[7] Ивана је освојила бронзану медаљу 2016. у Рију, поставивши нови национални рекорд, скоком од чак 7,08 метара. Шпановићева је освојила своју осму медаљу у низу, који траје још од Москве 2013.[8]

Сезону 2016. Ивана је завршила титулом у Дијамантској лиги са укупно пет тријумфа на митинзима у Шангају, Ослу, Стокхолму, Лозани и Паризу.[9]

Дана 5. марта 2017. освојила је златну медаљу на Eвропском првенству у дворани у Београду. Поставила је нови национални рекорд 7,24 као и светски рекорд у овој сезони и трећи резултат свих времена, иза чувене Хајке Дрекслер и Галине Чистјакове.[4]

Лични рекорди[уреди]

На отвореном[уреди]

Дисциплина Резултат Датум Место
Скок удаљ 7,10 м 11. септембар 2016. Србија Београд, Србија
Троскок 13,78 м 14. јун 2014. Србија Београд, Србија
100 м 11,90 с 18. мај 2013. Србија Сремска Митровица, Србија

У дворани[уреди]

Дисциплина Резултат Датум Место
Скок удаљ 7, 24 м 5. март 2017. Србија Београд, Србија
60 м 7,31 с 31. јануар 2015. Србија Нови Сад, Србија
Петобој 4.240 бодова 19. јануар 2013. Србија Нови Сад, Србија

Значајнији резултати[уреди]

Ивана Шпановић
Година Такмичење Локација Место Резултат
 Србија и Црна Гора
2005. Светско првенство за млађе јуниоре Мароко Маракеш, Мароко 8. 5,97 м
 Србија
2006. Светско првенство за јуниоре Кина Пекинг, Кина 7. 6,23 м
2007.
Европско првенство у атлетици у дворани Уједињено Краљевство Бирмингем, УК 18. 6,18 м
Светско првенство за млађе јуниоре Чешка Острава, Чешка 2. 6,41 м
Европско првенство за јуниоре Холандија Хенгело, Холандија 2 (кв) 6,24 м
Европски олимпијски фестивал младих Србија Београд, Србија 2. 6,20 м
2008.
Светско првенство за јуниоре Пољска Бидгошч, Пољска 1. 6,61 м
Олимпијске игре Кина Пекинг, Кина 30. 6,30 м
2009.
Универзијада Србија Београд, Србија 1. 6,64 м
Европско првенство за јуниоре Србија Нови Сад, Србија 2. 6,71 м
2010. Европско првенство Шпанија Барселона, Шпанија 8. 6,60 м
2011. Европско првенство за млађе сениоре Чешка Острава, Чешка 2. 6,74 м
Светско првенство Јужна Кореја Тегу, Јужна Кореја НС НС
2012. Европско првенство Финска Хелсинки, Финска 15. 6,33 м
Олимпијске игре Уједињено Краљевство Лондон, УК 11. 6,35
2013. Европско првенство у дворани Шведска Гетеборг, Шведска 5. 6,68 м
Светско првенство Русија Москва, Русија 3. 6,82 м
2014. Светско првенство у дворани Пољска Сопот, Пољска 3. 6,77 м
Европско првенство Швајцарска Цирих, Швајцарска 2. 6,81 м
2015. Европско првенство у дворани Чешка Праг, Чешка 1. 6,98 м
Светско првенство Кина Пекинг, Кина 3. 7,01 м
2016. Светско првенство у дворани Сједињене Америчке Државе Портланд, САД 2. 7,07 м
Европско првенство Холандија Амстердам, Холандија 1. 6,94 м
Олимпијске игре Бразил Рио, Бразил 3. 7,08 м
2017. Европско првенство у дворани Србија Београд, Србија 1. 7,24 м
Flag of Europe.svg Европа
2014. Континентални куп Мароко Маракеш, Мароко 2. 6,56 м

Победе на митинзима[уреди]

Дијамантска лига[уреди]

World Challenge[уреди]

Међународни дворански митинзи[уреди]

2014
  • Шведска Стокхолм

Светска ранг листа скакачица удаљ свих времена у дворани[уреди]

Стање 5. марта 2017.[10]

Пласман Резултат Име Држава Место Датум
1 7,37 Хајке Дрекслер  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988.
2. 7,30 Галина Чистјакова  СССР Липецк, СССР 28. јануар 1989.
3. 7,24 Ивана Шпановић  Србија Београд, Србија 5. март 2017.
4. 7,23 Бритни Рис  САД Истанбул, Турска 11. март 2012.
5. 7,20 Лариса Бережна  СССР Гомељ, СССР 5. фебруар 1989.
6. 7,17 Јелена Хлоптонова  СССР Кишињев, СССР 16. фебруар 1985.
7. 7,13 Џеки Џојнер-Керси  САД Атланта, САД 5. март 1994.
8. 7,09 Хелга Ратке  Источна Немачка Берлин 24. фебруар 1985.
8. Инеса Кравец Olympic rings with white rims.svg ЗНД Москва, ЗНД 1. фебруар 1992.
10. 7,05 Јоланда Чен  СССР Гомељ, СССР 4. фебруар 1989.

* Скакачице чија су имена подебљана још су активне

Приватни живот[уреди]

Иванини родитељи су Љубиша и Весна Шпановић, који су се такође бавили спортом. Шпановићева је у дугој вези са фитнес тренером Владимиром Кумрићем.[11]

Одликовања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „AK Vojvodina - O klubu”. AK Vojvodina (на језику: српском). 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2015.  [мртва веза]
  2. B92:Ivana rekordom do zlata u Pragu!, 7. 3. 2015.
  3. „SRPSKA KRALJICA Španovićeva prva na svetskoj rang listi!”. Блиц. 20. 5. 2016. Приступљено 20. 5. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”. Б92. 5. 3. 2017. Приступљено 5. 3. 2017. 
  5. Чудо Иване Шпановић – 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)
  6. Резултати у квалификацијама[мртва веза]
  7. „EVO I BRONZE: Ivana donela medalju u atletici posle 60 godina!”. mozzartsport.com. 18. 8. 2016. Приступљено 18. 8. 2016. 
  8. „Medalja i od Ivane Španović - BRONZA!”. Mondo. 18. 8. 2016. Приступљено 18. 8. 2016. 
  9. „Španovićeva drugim mestom u Cirihu završila sezonu iz snova!”. Mondo. 1. 9. 2016. Приступљено 1. 9. 2016. 
  10. Светска ранг листа какачица удаљ свих времена сајт ИААФ, Прибављено 28. 3. 2016.
  11. „Udaje se Ivana Španović?”. Вечерње новости. 18. 11. 2015. Приступљено 20. 5. 2016. 
  12. „Tomislav Nikolić povodom Dana državnosti odlikovao 84 ličnosti i institucije”. Blic. 13. 2. 2017. Приступљено 15. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди]