Бацање кугле
Бацање кугле је атлетска дисциплина у којој бацач настоји бацити куглу што даље. Ова атлетска дисциплина служи за развијање снаге, брзине, специфичне издржљивости и окретности. Осим бацања које је прописано атлетским правилима, кугла се може бацати на разне начине. При томе, у складу са узрастом такмичара, употребљава се кугла различите масе.
Историјат бацања кугле[уреди | уреди извор]
![]() | Изгледа да је овај чланак или одељак противречан самом себи. |
Претпоставља се да су се прва такмичења у бацању кугле (топовског ђулета) одржавана у Великој Британији. Хроничари бележе да су се војници око 1346. године такмичили у бацању топовског ђулета тешког 16 фунти (7,257 kg. У почетку се бацало из места и то јачом и слабијом руком. Временом су се искристалисала правила бацања која су се односила и на простор из којег се бацала кугла.
Први службени резултати воде се у Великој Британији од 28. маја 1860, кад је Х. Вилијамс бацио куглу 36 ft (11 m) тј 19,972 метра.[тражи се извор] У почетку се кугла бацала бочном техником. Најбољи резултат тим начином бацања постигао је Џим Фуш (САД) 17,95 m (1950). Пери О‘Брајен из САД први се приликом бацања у почетном положају окренуо леђима према правцу бацања. При том положају могло се јаче укључити мишиће, услед чега кугла добија веће убрзање. О‘Брајен је убрзо пребацио 18 m, а 1956. и 19,25 m. Од жена први светски рекорд постигла је Виолета Морис из Француске 10,15 m — 1924.
Међу првим бацачима кугле између два рата на теренима Југославије истакли су се Карољи Амбрози, В. Наранчић и А. Ковачевић, а после Ослобођења П. Шарчевић, Дако Радошевић, Милија Јоцовић, Петар Баришић, Томислав Шукер, Иван Иванчић, Владимир Милић и Драган Перић. Жене су у почетку бацале куглу од 5 kg. Први признати рекорд Југославије поставила је 5. октобра 1923. Маријана Јерина из АК Приморје, резултатом 6,24 метра.
Правила такмичења[уреди | уреди извор]
Кугла се баца с рамена једном руком из круга промера 2,135 m. На средини средњег спољног лука учвршћен је сегмент. У тренутку кад атлетичар заузима у кругу став за почетак извођења бацања, кугла мора додиривати браду или бити врло близу ње, не сме се повући из равни рамена, а рука се при извођењу бацања не сме повући наниже од заузетог става. Сваки такмичар има право на три покушаја. Шесторица најбољих, а на великим такмичењима осморица, имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар, нама право на накнадна три покушаја, ако му бацања у прва три хица нису успела. Такмичар не сме напустити круг, док кугла није пала на земљу, а после тога обавезно мора напустити круг за бацање од позади. Поред тога није дозвољено, користити рукавице као ни умотавање два или више прстију заједно.
Сениори бацају куглу тешку 7,257 kg, јуниори млађи од 18 година 6 kg, пионири 4 kg. Сениорке, старије и млађе јуниорке бацају куглу од 4 kg, а пионирке 3 kg.
Врсте такмичења[уреди | уреди извор]
Бацање кугле се налази на свим важнијим такмичења. На програму Летњих олимпијских игара бацање кугле за мушкарце се налази од првих Игара 1896. у Атини, а код жена од Игара 1948. у Лондону. На Европским првенствима 1934. за мушкарце, а за жене од 1938.
Техника бацања кугле[уреди | уреди извор]
Полазни положај и припрема за поскок[уреди | уреди извор]
Бацач се поставља леђима окренут смеру бацања. Маса тела је на замашној нози. Труп је оружен и усправан. Рука у којој се налази кугла је савијена у лакту, тако да држи куглу уз врат. Тело се налази у потпуној статичкој равнотежи.
Поскок[уреди | уреди извор]
Поскок је покретачка снага у првој фази бацања и завршава се доласком у избачајну позицију, односно, у тренутку кад обе ноге успоставе контакт са тлом. Почетак поскока треба бити опуштен, слободан, али не и пребрз. Превише брз почетак поскока проузрокује губитак равнотеже током његовог извођења и не омогућава правилно бацање.
Избачајна позиција (за дешњаке)[уреди | уреди извор]
Десна нога је у центру круга, лева нога спољашњим делом стопала додирује унутрашњу површину сегмента. Маса тела налази се на десној нози, која је повијена, труп је леђима окренут у правцу бацања савијен у супротном смеру. Лева нога је опружена у зглобу колена.
Фаза избацивања (максималног напора)[уреди | уреди извор]
За време избацивања карактеристично је кретање тела горе и напред повезано са истовременим окретањем тела до предњег положаја у смеру бацања уз непрестано нарастање брзине. Врло битно за бацање у целини је повезивање поскока са избацивањем.
Фаза одржавања равнотеже[уреди | уреди извор]
Заједничко деловање свих сила у смеру бацања мора бити у завршној фази заустављено како бацач не би прешао преко ивице круга и направио прекршај. После завршеног избацивања бацач поскоком врши замену положаја ногу.
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
Први светски рекорд у бацању кугле ИААФ је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 23,12 метара, а постигао га је Ренди Барнс из САД у Лос Анђелесу 20. мај 1990. године. Код жена рекорд држи Наталија Лисовска из СССР са даљином од 22,63 , а постигнут је у Москви, 7. јуна 1987. године.
Листа најбољих резултата — бацање кугле за мушкарце на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара, који су бацили куглу преко 22,50 м, са стањем на дан 19. јануар 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацило ту дужину у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата — бацање кугле за жене на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичарки, које су бацале више од 21,70 m, са стањем на дан 10. јануар 2019. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута пребацило ту дужину у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Пласман | Резултат | Име | Дат. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 22,63 | Наталија Лисовска | 17. јун 1962. | ![]() |
Москва, СССР | 7. јун 1987. |
2 | 22,45 | Илона Слупијанек | 24. септембар 1956. | ![]() |
Потсдам, ДДР | 11. мај 1980. |
3. | 22,32 | Хелена Фибингерова | 13. јул 1949. | ![]() |
Нитра, ![]() |
20. август 1977 |
4. | 22,19 | Клаудија Лош | 10. јануар 1960. | ![]() |
Хајнфелд), Западна Немачка | 23. август 1987. |
5. | 21,89 | Ивана Христова | 19. новембар 1941. | ![]() |
Белмекен, Бугарска | 4. јул 1976. |
6. | 21,86 | Маријана Адам | 19. септембар 1951. | ![]() |
Лајпциг, ДДР | 23. јун 1979 |
7. | 21,76 | Ли Мејсу | 17. април 1959. | ![]() |
Шиђаџуанг, Кина | 23. април 1988 |
8. | 21,73 | Наталија Ахрименко | 12. мај 1955. | ![]() |
Леселидзе, СССР | 21. мај 1988. |
Листа најбољих резултата — бацање кугле за мушкарце у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара, који су бацили куглу преко 22,00 метра, са стањем на дан 10. јануар 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацило ту дужину у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата — бацање кугле за жене у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичарки, који су бацале више од 21,25 m, са стањем на дан 10. јануар 2019. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута пребацило ту дужину у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Пласман | Резултат | Име | Дат. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 22,50 | Хелена Фибингерова | 13. јул 1949. | ![]() |
Јаблонец, Чехословачка | 19. фебруар 1977 |
2. | 22,14 | Наталија Лисовска | 17. јун 1962. | ![]() |
Пенза, СССР | 7. фебруар 1987. |
3. | 21,70 | Надзеја Астапчук | 28. октобар 1980. | ![]() ![]() |
Могиљев, Белорусија | 12. фебруар 2010 |
4. | 21,60 | Валентина Федјушина | 10. фебруар 1965. | ![]() |
Симферопољ, Украјина | 28. децембар 1991. |
5. | 21,59 | Илона Бризеник | 24. септембар 1956. | ![]() |
Берлин, ДДР | 24. јануар 1979 |
6. | 21,46 | Клаудија Лош | 10. јануар 1960. | ![]() |
Цвајбрикен, Западна Немачка | 4. фебруар 1986. |
7. | 21,26 | Инес Милер | 2. јануар 1959. | ![]() |
Берлин, ДДР | 24. фебруар 1985 |
Наталија Ахрименко | 12. мај 1955. | ![]() |
Лењинград, СССР | 24. јануар 1985. |
Мушки рекорди у бацању кугле на отвореном[уреди | уреди извор]
Стање 10. јануар 2019. [1]
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 23,12 | Ренди Барнс | ![]() |
Лос Анђелес, САД | 20. мај 1990. |
ОР | 22,52 | Рајан Крузер | ![]() |
Рио де Жанеиро Бразил | 18. август 2016. |
ЕР | 23,06 | Улф Тимерман | ![]() |
Ханија, Грчка | 22. мај 1988. |
САР | 23,12 | Ренди Барнс | ![]() |
Лос Анђелес, САД | 20. мај 1990. |
ЈАР | 22,00 | Дарлан Романи | ![]() |
Браганца, Бразил | 15. септембар 2018. |
АФР | 21,97 | Јанус Робертс | ![]() |
Јуџин, САД | 2. јун 2001. |
АЗР | 21,13 | Султан ел Хебши | ![]() |
Доха, Катар | 8. мај 2009. |
ОКР | 22,21 | Томас Волш | ![]() |
Окланд, Нови Зеланд | 25. март 2018. |
РС | 21,77 | Драган Перић | ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Бар, СР Југославија | 25. април 1998. |
Женски рекорди у бацању кугле на отвореном[уреди | уреди извор]
Стање 10. јануар 2019. [2]
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 22,63 | Наталија Лисовска | ![]() |
Москва, СССР | 7. јун 1987. |
ОР | 22,41 | Илона Слупијанек | ![]() |
Москва, СССР | 24. јул 1980. |
ЕР | 22,63 | Наталија Лисовска | ![]() |
Москва, СССР | 7. јун 1987. |
САР | 20,96 | Белси Лаза | ![]() |
Мексико, Мексико | 2. мај 1992. |
ЈАР | 19,30 | Елисанжела Адријано | ![]() |
Туња, Колумбија | 14. јул 2001. |
АФР | 18,43 | Вивијан Чуквумика | ![]() |
Волнат, САД | 19. април 2003. |
АЗР | 21,76 | Ли Мејсу | ![]() |
Шиђаџуанг, Кина | 23. април 1988. |
ОКР | 21,24 | Валери Адамс | ![]() |
Тегу, Јужна Кореја | 29. август 2011. |
РС | 18,86 | Данијела Чуровић | ![]() АК Партизан, Београд |
Суботица, СР Југославија | 19. јул 1998. |
Мушки рекорди у бацању кугле у дворани[уреди | уреди извор]
(стање 25. март 2019)
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 22,66 | Ренди Барнс | ![]() |
Лос Анђелес, САД | 20. јануар 1989. |
ЕР | 22,55 | Улф Тимерман | ![]() |
Индијанаполис, САД | 11. фебруар 1988. |
САР | 22,66 | Ренди Барнс | ![]() |
Лос Анђелес, САД | 20. јануар 1989. |
ЈАР | 20,40 | Херман Лауро | ![]() |
Истанбул, Турска | 9. март 2012. |
АФР | 21,47 | Јанус Робертс | ![]() |
Норман, САД | 1. децембар 2001. |
АЗР | 20,51 | Иван Иванов | ![]() |
Оскемен, Казахстан | 30. јануар 2016. |
ОКР | 20,83 | Томас Волш | ![]() |
Бирмингем, Уједињено Краљевство | 3. март 2018. |
РС | 20,91 | Асмир Колашинац АК Партизан, Београд |
![]() |
Нови Сад, Србија | 14. фебруар 2015. |
Женски рекорди у бацању кугле у дворани[уреди | уреди извор]
Стање 15. март 2012.
Светски рекорд | Хелена Фибингерова, ![]() |
22,50 | Јаблонец, Чехословачка | 19. фебруар 1977. |
Афрички рекорд | Вивијан Чуквумика, ![]() |
18,13 | Флагстаф, САД | 4. фебруар 2006. |
Азијски рекорд | Ли Мејсу, ![]() |
21,10 | Пекинг, Кина | 3. март 1990 |
Североамерички рекорд | Мишел Картер, ![]() |
20,21 | Портланд, САД | 19. март 2016. |
Јужноамерички рекорд | Елисанжела Адријано, ![]() |
18,33 | Пиреј, Грчка | 24. фебруар 1999. |
Европски рекорд | Хелена Фибингерова, ![]() |
22,50 | Јаблонец, Чехословачка | 19. фебруар 1977. |
Океанијски рекорд | Валери Адамс, ![]() |
20,98 | Цирих, Швајцарска | 28. август 1913. |
Рекорд Србије | Данијела Чуровић, ![]() |
18,39 | Софија, Бугарска | 31. јануар 1998. |
Види још[уреди | уреди извор]
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — бацање кугле за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — бацање кугле за мушкарце
- Развој светског рекорда у бацању кугле на отвореном за жене
- Развој светског рекорда у бацању кугле на отвореном за мушкарце
- Развој светског рекорда у бацању кугле у дворани за жене