Скок удаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скок удаљ

Скок удаљ у атлетици, је спортска дисциплина, у којој атлетичар изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине. Постоји и скок удаљ без залета са одразом је из места са обе ноге.

Историја[уреди]

Скок удаљ се убраја међу најстарије атлетске дисциплине. Код античких Грка био је једна од дисциплина у петобоју. При извођењу скока они су се служили тзв. халтерама тј малим теговима са држачем. Ти тегови, од гвожђа, олова или камена, били су 12 до 29 цм дуги и 1,48 до 4,63 кг тешки. За одраз им је служило укопано тврдо одразиште, испред којег је тле било прекопано и поравнато.[1]

Скок удаљ у данашњем смислу појављује се средином XIX века у Енглеској. У програмима атлетских такмичења у САД, скок удаљ се појављује од 1868 кад се основан New York Atletic Club. Први светски рекорд од 5,80 м постигао га је П. Х. Гуч P.H. Gooch на првом такмичењу студената Оксфорда и Кембриџа.[1] Тај рекорд је 1874. премашио Ирац Ирац Џ. Лејн (J. Lane) скочивши 7,48 м. Од 1896, пошто је уведена одскочна даска нагло се побољшавају резултати у тој дисциплини. С резултатом 8,13 м постигнутим 1935. Џеси Овенс (САД) је више од 25 година држао светски рекорд. Тек скоковима Ралфа Бостона (САД) и Игора Тер-Ованесјана (СССР) граница од 8,18 м. знатније померена на 8,35 м. Од 1968. светски рекордер је Американац Боб Бимон који је постигао 8,90 на Олимпијским играма у Мексико Ситију. У том периоду он је и светски рекордер у дворани са 8,25 м. Тек 21 једну годину касније 1991. у Токију данашњи светски рекордер Мајк Пауел је оборио Бимонов рекорд са 8,95 м. Карл Луис је скочио преко 9 метара са преступом, и 8,91 са ветром јачим од дозвољеног, па ти резултати нису признати.

Први рекорду женској конкуренцији од 5,16 метара забележен је 1922. Поставила га је Чехословакиња Марија Мејзликова.

Први југословенски регистровани рекорди су 1919. Феодор Лукач 6,38 на отвореном и скок удаљ без залета В. Ивановић 2,82 м. Истакнути скакачи и носиоци рекорда у даљем развоју ове дисциплине били су Алекса Спахић (6,80 м) Драгутин Лазаревић Цакан (7,03), С. Ленерт (7,14), Марјан Урбић (7,32), Борис Бранд (7,45), Бранко Милер (7,60). Рекорд Југославије и Србије од 1975. до данас држи Ненад Стекић са 8,45 м. Актуелна рекордерка Србије је Ивана Шпановић са 7,01 м.

Скок удаљ у мушкој конкуренцији, је већ на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896., уврштена у њихов програм. Скок удаљ за жене је уврштен у олимпијске дисциплине тек од 1948. у Лондону. Између 1900. у Паризу. и 1912. у Стокхолму. олимпијска дисциплина је био и скок удаљ без залета.

Правила такмичења[уреди]

Скакалиште[уреди]

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок удаљ са залетом. Ова такмичења се изводе на скакалишту које мора да има залетиште са одскочном даском и доскочиште (јама са песком). Дужина залетишта, које је обавезно водоравно, неограничена је, а обично износи 40 до 50 метара. Јама за доскок треба да је широка најмање 2,75 м, а дуга најмање 9 метара. Одскочна даска не сме буде удаљена од јаме за доскок мање од 1 метара. Одраз се врши са одскочне даске која је укопана у земљу на нивоу са површином залетишта и јаме за доскок и која на сме бити удаљена. Ивица даске према јами за одскок зове са линија одраза. У одразу, нога не сме да дотакне тло иза те линије. Да би се то регистровало непосредно иза линије одраза поставља се дашћица покривена пластичном или неком другом масом како би се видео отисак ноге ако такмичар приликом скока пређе линију одраза. Приликом скока такмичар може да одскочи пре доласка до одскочне даске, што се неће рачунати као неуспео покушај. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одраза који такмичар направи било којим делом тела у јами за доскок.

Извођење скока[уреди]

Техника скока удаљ је сразмерно једноставна. Скакач настоји да залеотм постигне што већу брзину, коју одразом претвара у што већу дужину скока. Дужина залета зависи од способности скакача. За слабије такмичаре, почетнике и жене износи 25—35 метара, а за боље скакаче 35—50 метара. Залет при скоку удаљ мора бити тачно измерен и таквог ритма да у моментуодраза скакачева нога дође на одразну даску. Тачност залета контролише се одређеним бројем маркица. За боље скакаче постављају се две маркице. Полазна и контролна. Ова друга је на 6 корака од одразне даске. У последњем делу залета скакач се приптрема та одраз. Бољи скакачи смањују дужину последњег корака, тако да је он 20—40м цм краћи од претпоследљег корака. се при том поставља на даску целим стоплалом. Чим колено замајне ноге прође испод одразне ноге почиње активно опружање ноге и руку. Одраз завршава потпуним опружањем замајне ноге, а пројекција кретања тела усмерена је напред-горе. После фазе одраза следи фаза лета. Путања тежишта скакачевог тела у ваздуху одређена је одразом и на њу скакач не може утицати за време лета. Међутим, добрим избацивањеме ногу у доскоку, скакач можеда повећа дужину скока.

Према кретању појединих делова тела или положаја тела разликују се углавномтри техике скока удаљ: згрчена, са увинућем и корачна.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку удаљ у последњем периоду све је ређе. И мушки и женски рекорди на отвореном и дворани стари су преко 20 година. Тренутни рекорд код мушкараца је 8,95 метара а постигао га је Мајк Пауел из САД на Светском првенству у Токију 30. августа 1991. Код жена рекорд држи Галина Чистјакова из СССР даљином од 7,52 метра, а постигнут је у Лењинграду, 11. јуна 1988.

Светски рекорд за мушкарце у скоку удаљ у дворани је 8,79 метара а постигао га је Карл Луис из САД у Њујорк 27. јануара 1984. Код жена рекорд држи Хајке Дрекслер из Источне Немачке скоком 7,37 у Бечу, 13. фебруара 1988.

Листа најбољих резултата у скоку удаљ за мушкарце на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скакали удаљ више од 8,65 метара, са стањем на дан 12. октобар 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило уудаљ у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[2]

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 8,95 Мајк Пауер 10. новембар 1963.  САД Токио, Јапан 30. август 1991.
2. 8,90 Боб Бимон 29. август 1946.  САД Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968.
3. 8,87 Карл Луис* 1. јул 1961.  САД Токио, Јапан 30. август 1991.
4. 8,86 Роберт Емијан 16. фебруар 1965.  Совјетски Савез Цахкадзор, Јерменија 22. мај 1887.
5. 8,74 Лари Мајрикс 10. март 1956.  САД Индијанаполис, САД 18. јул 1988.
Ерик Волдер 5. новембар 1971.  САД Ел Пасо, САД 2. април 1994.
Двајт Филипс 1. октобар 1977.  САД Јуџин, САД 7. јун 2009.
8. 8,73 Ирвинг Саладино 23. јануар 1983.  Панама Хенгело, Холандија 24. мај 2008.
9. 8,71 Иван Педросо 17. децембар 1972.  Куба Саламанка, Шпанија 18. јул 1995.
10. 8,66 Луис Цатумас 12. фебруар 1982.  Грчка Каламата, Грчка 2. јун 2007.

Листа најбољих резултата у скоку удаљ за жене на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скакале удаљ више од 7,30 метра, са стањем на дан 15. октобар 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило удаљ у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)[3]

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 7,52 Галина Чистјакова 26. јул 1962.  СССР Лењинград, СССР 11. август 1988.
2. 7,49 Џеки Џојнер-Керси 3. март 1962.  САД Њујорк, САД 22. мај 1994
Сестријере, Италија 31. јул 1994
3. 7,48 Хајке Дрекслер 16. децембар 1964.  Источна Немачка Нојбранденбург, Западна Немачка 9. јул 1988.
Лозана, Швајцарска 8. јул 1992.
4. 7,43 Анисоара Станчу 29. јун 1962.  Румунија Букурешт, Румунија 4. јун 1983.
5. 7,42 Татјана Котова 11. децембар 1976.  СССР Брјанск, СССР 18. јул 1987.
6. 7,39 Јелена Белевска 11. октобар 1963.  СССР Лењинград, СССР 11. јун 1988.
7. 7,39 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Olympic rings with white rims.svg ЗНД Кијев, Украјина 12. јун 1992.
8. 7,33 Татјана Лебедева 21. јун 1976.  СССР Тула, Русија 31. јул 2004.
9. 7,31 Јелена Хлопотнова 4. август 1963.  СССР Алма Ата, СССР 12. септембар 1985.
10. 7,31 Мерион Џоунс 12. октобар 1975.  Сједињене Америчке Државе Цирих, Швајцарска 12. август 1998.

Мушки рекорди у скоку удаљ на отвореном[уреди]

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце на сајту ИААФ са стањем 15. октобра 2013.[4]

Рекорди Резултат Име Држава Место Датум
Светски рекорд 8,95 Мајк Пауел  САД Токио, Јапан 30. август 1991.
Афрички рекорд 8,50 Годфри Хотсо Мокоена  Јужноафричка Република Мадрид, Шпанија 4. јул 2009.
Азијски рекорд 8,48 Мухамед Салман Ал Хувалиди  Саудијска Арабија Сотевил, Француска 2. јул 2006.
Северноамерички рекорд 8,95 Мајк Пауел  САД Токио, Јапан 30. август 1991.
Јужноамерички рекорд 8,73 Ирвинг Саладино  Панама Хенгело, Холандија 24. мај 2008.
Европски рекорд 8,86 Роберт Емијан  СССР Цахкадзор, СССР, данас Јерменија 22. мај 1987.
Океанијски рекорд 8,54 Мичел Вот  Аустралија Стокхолм, Шведска 29. јул 2011.
Рекорд Србије 8,45 Ненад Стекић  СФРЈ
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 1. август 1993.

Женски рекорди у скоку удаљ на отвореном[уреди]

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ на отвореном за жене на сајту ИААФ са стањем 15. октобра 2013.[5]

Резултат/м Име Држава Место Датум
Светски рекорд 7,52 Галина Чистјакова  Совјетски Савез Лењинград, СССР 11. август 1988.
Афрички рекорд 7,12 Чиома Аџунва  Нигерија Атланта, САД 2. август 1996.
Азијски рекорд 7,01 Јао Вејли  Кина Ђинан, Кина 5. јуни 1993
Североамерички рекорд 7,49 Џеки Џојнер-Керси  САД Њујорк, САД 22. мај 1994
Сестријере, Италија 31. јул 1994
Јужноамерички рекорд 7,26 Морен Хига Маги  Бразил Богота, Колумбија 26. јуни 1999.
Европски рекорд 7,52 Галина Чистјакова  СССР Лењинград, СССР 11. август 1988.
Океанијски рекорд 7,00 Бронвин Томпсон  Аустралија Мелбурн, Аустралија 7. март 2002.
Рекорд Србије 7,08 Ивана Шпановић  Србија Рио де Жанеиро, Бразил
Олимпијске игре
17. август 2016.

Листа најбољих резултата у скоку удаљ за мушкарце у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су у дворани скакали удаљ више од 8,42 метра, са стањем на дан 25. октобра 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[6]

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 8,79 Карл Луис 1. јул 1961.  САД Њујорк, САД 27. јануар 1984.
2. 8,71 Себатијан Бајер 11. јул 1986.  Немачка Торино, Италија 8. март 2009.
3. 8,62 Иван Педросо 17. децембар 1972.  Куба Маебаши, Јапан 7. март 1999.
4. 8,59 Miguel Pate 13. јун 1979.  САД Њујорк, САД 1. март 2002.
5. 8,56 Јаго Ламела 1. јул 1961.  Шпанија Маебаши, Јапан 7. март 1999.
6. 8,49 Роберт Емијан 16. фебруар 1965.  Совјетски Савез Лијевен, Француска 21. фебруар 1987.
7. 8,45 Лари Мајрикс 10. март 1956.  САД Лијевен, Француска 27. јануар 1990.
8. 8,44 Мајк Пауер 10. новембар 1963.  САД Будимпешта, Мађарска 5. фебруар 1993.
9. 8,43 Станислав Тарасенко 26. јул 1966.  СССР Москва, Русија 26. јануар 1994.
Ерик Волдер 5. новембар 1971.  САД Индијанаполис, САД 11. март 1994,

Листа најбољих резултата у скоку удаљ за жене у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале удаљ више од 7,05 метра, са стањем на дан 28. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[7]

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 7,37 Хајке Дрекслер 16. децембар 1964.  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988.
2. 7,30 Галина Чистјакова 26. јул 1962.  СССР Липецк, СССР 28. јануар 1989.
3. 7,23 Бритни Рис 9. септембар 1986.  САД Истанбул, Турска 11. март 2012.
4. 7,20 Лариса Бережна 28. фебруар 1961.  СССР Гомељ, СССР 5. фебруар 1989.
5. 7,17 Јелена Хлоптонова 4. август 1963.  СССР Кишињев, СССР 16. фебруар 1985.
6. 7,13 Џеки Џојнер-Керси 3. март 1962.  САД Атланта, САД 5. март 1994.
7. 7,09 Хелга Ратке 16. мај 1962.  Источна Немачка Берлин 24. фебруар 1985.
Инеса Кравец 5. октобар 1966. Olympic rings with white rims.svg ЗНД Москва, ЗНД 1. фебруар 1992.
9. 7,07 Ивана Шпановић 10. мај 1990.  Србија Портланд, САД 18. март 2016.
10. 7,05 Јоланда Чен 26. јул 1961.  СССР Гомељ, СССР 4. фебруар 1989.

Мушки рекорди у скоку удаљ у дворани[уреди]

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ у дворани за мушкарце на сајту ИААФ са стањем 6. новембра 2013.[8]

Рекорди Резултат Име Држава Место Датум
Светски рекорд 8,79 Карл Луис  САД Њујорк, САД 27. јануар 1984.
Афрички рекорд 8,38 Игнисиус Гајса  Гана
 Холандија (од 2012)
Стокхолм, Шведска 2. фебруар 2006.
Азијски рекорд 8,27 Су Сјонгфенг  Кина Нанкинг, Кина 11. март 2010.
Северноамерички рекорд 8,79 Карл Луис  САД Њујорк, САД 27. јануар 1984.
Јужноамерички рекорд 8,42 Ирвинг Саладино  Панама Peanía, Грчка 13. фебруар 2008.
Европски рекорд 8,71 Себастијан Бајер  Немачка Торино, Италија 8. март 2009.
Океанијски рекорд 8,23 Хенри Фрајн  Аустралија Истанбул, Турска 10. март 2012.
Рекорд Србије 8,02 Даниал Јахић  СРЈ
АК Црвена звезда, Београд
Атина, Грчка 13. фебруар 1999..

Женски рекорди у скоку удаљ у дворани[уреди]

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ у дворани за жене на сајту ИААФ са стањем 6. новембра 2013.[9]

Резултат/м Име Држава Место Датум
Светски рекорд 7,37 Хајке Дрекслер  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988.
Афрички рекорд 6,97 Чиома Аџунва  Нигерија Ерфурт, Немачка 5. фебруар 1997.
Азијски рекорд 7,01 Ђуен Јанг  Кина Пекинг, Кина 13. маерт 1992
Североамерички рекорд 7,23 Бритни Рис  САД Истанбул, Турска 11. март 2012.
Јужноамерички рекорд 6,89 Морен Хига Маги  Бразил Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
Европски рекорд 7,37 Хајке Дрекслер  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988.
Океанијски рекорд 6,81 Nicole Boegman  Аустралија Барселона, Шпанија 12. март 1995.
Рекорд Србије 6,98 Ивана Шпановић  Србија
АК Војводина, Нови САД
Истанбул, Турска 23. фебруар 2013.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]