Сретен Лукић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сретен Лукић
Сретен Лукић
Лични подаци
Датум рођења(1955-03-28)28. март 1955. (69 год.)
Место рођењаВишеград, ФНРЈ
Војна каријера
Чингенерал-пуковник МУП-а Србије

Сретен Лукић (Вишеград, 28. март 1955) је пензионисани генерал српске полиције.

Лукић је био начелник Штаба МУП Србије на Косову и Метохији током сукоба 1998/99. Хашки трибунал га је 2009. осудио за ратне злочине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Лукић је завршио Средњу школу унутрашњих послова 1974. По завршетку школовања, запослио се у СУП-у у Ужицу, где је обављао послове инспектора, начелника одељења и помоћника начелника за послове полиције.

У периоду од 1987. до 1991. године, био је начелник Управе за послове милиције, јавни ред и мир, и безбедност у саобраћају у тадашњем Републичком секретаријату унутрашњих послова СР Србије. Почетком 1992. године, Лукић је именован за заменика начелника за послове милиције у Градском СУП-у Београда.

1. јуна 1998. године, Лукић је именован за начелника Штаба МУП-а Србије на Косову и Метохији. Тада је унапређен у чин генерал-мајора. Маја 1999. године, унапређен је у чин генерал-потпуковника. Следеће дужности које је обављао биле су - помоћник начелника Ресора јавне безбедности МУП-а Србије и начелник Управе за пограничне послове.

Након промене власти у Србији, октобра 2000. године, Лукић је постављен за помоћника министра унутрашњих послова Србије, а касније и за начелника Ресора јавне безбедности. У том периоду је и Указом председника Србије Милана Милутиновића унапређен у чин генерал-пуковника. Био је члан Либерала Србије.

Октобра 2003. године, Хашки трибунал подигао је против њега оптужницу која га је теретила за ратне злочине почињене на Косову и Метохији током 1999. године. Од априла 2005. године налази се у Хашком трибуналу. 26. фебруара 2009. године, Хашки трибунал осудио је Лукића на 22 године затвора, која је 23. јануара 2014. године смањена на 20 година затвора.[1]

Казну затвора издржава у Пољској, где би после издржане две трећине казне требало да буде пуштен у мају 2019. године.[2] Изашао је на слободу 10. октобра 2021. године.[3]

Председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, Светозар Маровић, донео је Указ 14. јуна 2003. године, којим је одликовао генерал-пуковника Сретена Лукића, начелника ресора јавне безбедности МУП-а Републике Србије Великим одликовањем - Медаљом Обилића. Генерал Лукић је први носилац овог одликовања.[4] Поред тога Лукић је носилац и Ордена Југословенске заставе првог степена.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sreten Lukic”. Trial international. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019. (језик: енглески)
  2. ^ „Hag: Odbijen zahtev Sretena Lukića, na slobodi 2019.”. Blic. Приступљено 30. 1. 2019. 
  3. ^ „ГЕНЕРАЛ СРЕТЕН ЛУКИЋ ИЗАШАО НА СЛОБОДУ! Пуштен из затвора у Схевенингену, стигао је у Београд”. novosti.rs. Приступљено 10. 10. 2021. 
  4. ^ Stolica, Radomir (2003). „Medalja Obilića”. Srpski Dinar. 21: 43. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сретен_Лукић&oldid=26408591”