Светозар Маровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Маровић
Svetozar Marović crop.jpg
Маровић на сусрету са Вуком Драшковићем при пријему овлашћења од стране новог амбасадора САД Мајкла Поулта, 2004.
Биографија
Датум рођења(1955-03-31)31. март 1955.(66 год.)
Место рођењаКотор,  НР Црна Гора
 ФНРЈ
Држављанство Црна Гора
СупружникЂина
ДецаМилош
Милена
ОбразовањеПравни факултет
Професијаправник
УниверзитетУниверзитет Вељко Влаховић
Политичка
странка
Демократска партија социјалиста Црне Горе (1991–2016)
Савез комуниста Црне Горе (до 1991)
11. јун 2009 — 29. децембар 2010.
Председник владеМило Ђукановић
НаследникДушко Марковић
7. март 2003 — 3. јун 2006.
ПретходникВојислав Коштуница
(Председник СРЈ)
НаследникДржавна заједница више не постоји
7. март 2003 — 3. јун 2006.
Председниктакође Светозар Маровић
ВладаСавет министара Србије и Црне Горе
ПретходникДрагиша Пешић
(Председник Владе СРЈ)
Наследник-
14. децембар 1994. — 7. јун 2001.
ПредседникМомир Булатовић
Мило Ђукановић
Председник владеМило Ђукановић
Филип Вујановић
ПретходникРисто Вукчевић
НаследникВесна Перовић

Светозар Маровић је био једини председник Државне заједнице Србија и Црна Гора, од њеног формирања 2003. до раздвајања 2006. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. марта 1955. године у Котору. Правни факултет завршио је у Подгорици. Политиком је почео да се бави врло рано и био је на значајним функцијама у време бивше Југославије. Између осталог био је члан Председништва Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе, посланик у Већу грађана Савезне скупштине и председник Скупштине Црне Горе. Потпредседник је Демократске партије социјалиста Црне Горе. Осим политиком, бавио се и писањем новинских колумни у часописима „Идеје“, „Пракса“, „НИН“, и листу „Побједа“. Идејни је креатор и оснивач Фестивала „Град театар“. Аутор је књиге „Време искушења“.

Момир Булатовић је 2001. издао књигу „Правила ћутања“ у којој оптужује Маровића да је био поткупљен да се прави да не види кријумчарење дувана у Црној Гори. Умешан је у финансијски скандал у коме је купована војна опрема за 296 милиона евра од Мила Драгића. [1]

Током референдума о независности Црне Горе залагао се за независност, иако је у то време био председник Србије и Црне Горе.

Године 2016. Светозар Маровић, тада заменик председника владајуће Демократске партије социјалиста, ухапшен је због дуготрајног случаја корупције који се односио на његов родни град Будву. Црногорско тужилаштво га је прогласило за "шефа будванске криминалне групе", што је касније признао на суду.[2] На крају је побегао у суседну Србију због наводног психијатријског лечења у Београду, где тренутно борави. Црна Гора је у више наврата тражила његово изручење из Србије.[3]

Маровић је у августу 2020. године први пут разговарао с медијима након што је побегао у Београд оптужујући руководство странке коју је основао за корупцију, непотизам, партократију и ауторитарност, а оптужио је и председника Ђукановића да лажира корупцијски процес против њега и чланова његова породица. Подржао је Митрополита Амфилохија као и опозиционе странке на парламентарним изборима 2020., надајући се окончању тридесотогодишње владавине ДПС-а у Црној Гори.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vesti - 69.000 šlemova za 28.000 ljudi”. B92. Приступљено 6. 6. 2012. 
  2. ^ „Svetozar Marovic failed to pay the fine”. CdM (на језику: енглески). 2017-09-24. Приступљено 2020-08-28. 
  3. ^ „Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori”. www.gov.me. Приступљено 2020-08-28. 
  4. ^ „Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]