Стара Херцеговина

Стара Херцеговина (црвено)

Стара Херцеговина је историјска област у Црној Гори.

Назив

Њен назив потиче од средњовјековног великог херцештва од Светог Саве, које је установио Стефан Вукчић Косача, у оквиру краљевине Босне, мијењајући дотадашњи назив Велико војводство. Преко четири вијека овај дио се називао Херцеговина. Стара Херцеговина је новији назив, у смислу некадашња Херцеговина. У историографији се тај назив користи, користио га је и академик Обрен Благојевић у свом монографском дјелу „Пива“. Такође и дио Србије и Републике Српске се зове Стара Херцеговина, у истом смислу некадашње Херцеговине.

Историја

Југоисточна граница некадашњег Великог војводства (касније херцештва) са српском деспотовином (посједима породице Бранковић и Зетом) налазила се у предјелима данашње Црне Горе. Забељежене су средњовјековне тврђаве, насеља, тргови и жупе у овој области: Соко, Козник, Сусјед, Клобук, Кукањ, Оногоште, Нови, Пљевља као и називи влашких сточарских дружина.

Улазак дијела Старе Херцеговине у Црну Гору

Послије Херцеговачког устанка (1875—1878), тј. Берлинског конгреса, Црна Гора добија од Турске добар дио Старе Херцеговине. Освајањем у балканском рату, односно Лондонским уговором о миру, 30. маја 1913. године, Пљевља су као неодвојив дио Старе Херцеговине припала Краљевини Црној Гори.

Градови

Стара Херцеговина обухвата градове: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић и Херцег Нови. У овој историјској области данас је највећи град Никшић, а након њега Пљевља и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и град Пријепоље у Србији.